За контролу Балкана и опкољавање Русије
Туђе армије и војне базе око Србије
У ДРУГОЈ половини 20. века, у јеку хладног рата, на територији Западне Немачке, било је стационирано око 900.000 војника НАТО, чији задатак је био да се супротставе евентуалном нападу совјетске армије и чланица Варшавског пакта. Од тог броја, армија САД је под оружјем у базама у СР Немачкој држала 500.000 војника са тенковима, оклопним возилима, артиљеријом, борбеним авионима и хеликоптерима.
Пад Берлинског зида 1989. године, слом социјализма и распад СССР-а отклонили су опасност од избијања трећег светског рата. Бројно стање америчких снага у Немачкој самњено је за 100.000 војника. Године 2004. САД су одлучиле да - у склопу трансформације оржаних снага - затворе готово половину од 589 војних база у Европи.
ДАЛЕКОСЕЖНА ПОМЕРАЊА
Стручњаци сматрају да Америка више није заинтересована за класичне војне базе, већ за такозване «пунктове заједничке безбедности», који би били размештени у првом реду у земљама око Црног Мора. Пре свега у новим чланицама НАТО - Румунији и Бугарској, као и у земљама које се граниче са Русијом, или су у близини њених граница. Као балтичке државе и Пољска.
Сва ова померња су од далекосежног значаја и за Србију.Поготово ако сачува прокламовану „војну неутралност“. Стога, погледајмо изближе шта у нашем окружењу имају САД и НАТО, а шта суседне земље.
Бивши министар одбране САД Доналд Рмсфелд, августа 2002.године објавио је стратегију 4-2-1. Нова стратегија предвиђала је преипреме за одбрану САД уз окупљање санга у четири зоне: Европа, свероисточна Азија ( јапан и Јужна Кореја), Источна Азија ( Тајван) и Блиски Исток.
ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ НЕМАЧКЕ И КОРЕЈЕ
Први се на удару нове стратегије нашао Садам Хусеин, а његов брзи пад је осоколило Амриканце да помисле да могу успешно ратовати у све четири зоне. Њен плод је укидање сувишних база од 2005. године.
У првом налету су расформиране базе на самом америчком континенту. Тачније, на његовом северу, док су истовремено отваране на југу САД
Пентагон је 2008 године за вишак - прогласио две дивизије у Немачкој и једну бригаду у Јужној Кореји. Укупно, то је 70.000 војника и 100.000 чланова породица за које нема довољно новца. Пентагон почео и премештање неких ефектива из Италије на исток Европе, пре свега у Пољску (ескадрила авиона Ф-16).
МАЂАРСКА
„Предатори“ и ФА-18 са „Ташара“
"Ташар"
Наш северни сусед је још од 1998. и 1999. – са почетком тајних и јавних стратешких игара око Космета и Србије - Американцима ставио на располагање бившу авио- базу „ Ташар“. Одатле су – уочи НАТО агерсије - у јесен и зиму 1998. и 1999. године, полетале беспилотне летелице RQ-1A“ Предатор“ и улазиле у ваздушни простор СРЈ. А током агресије и ловци-бомбардери ФА-18 маринског корпуса армије САД.
ИТАЛИЈА
Авијано и још 11!
Италија своје аеродроме ставила на располагање Американцима и НАТО много пре рата у Босни, па је извођење операција и обезбеђивање зоне забране летова над територијом БиХ, кренуло управо из италијанских војних база које су биле најближе узаврелом Балкану.
Врховни командант снага НАТО у Европи – од момента отпочињања операција - одговорност је пренео команданту савезничких снага у Јужној Европи са командом у Напуљу. Затим команда над операцијама према Босни и Србији препуштена команданту ваздушних снага у Јужној Европи у Напуљу. Самим операцијама је руковођено из комбинованог центра Савезничких тактичких снага (Combined Air Operations Center- CAOC) 5. који се налази у Вићенци.
У почетку то је био регионални центар, без опреме за руковођење у посебним ваздушним операцијама. После низа размишљања - да ли створити нову команду за операције или то препусти комбинованом центру - предност је дата команди у Вићенци. Због очувања командне структуре НАТО и здржавања италијанског команданта у хијерархији команде као главног.
Основна база америчког ваздухопловства, а потом и НАТО налази се у Авијану, у Северној Италији, поред града Порденоне. Ова база је под америчком управом од 1954. године, али до деведесетих година 20. века није имала јединице УСАФ у сталном базирању. Добила их је 1994. кад су из немачке базе Рамштајн пребазирана два винга, а команда винга из базе Торехоноа, па је био формиран 31. винг од две ескадриле 510,555, са 42 борбена авиона Ф-16Ц.
Авијано
Остале ваздушне снаге НАТО су смештене у базама које је користило италијанско ваздухопловство:
Амендола- Налази се у југоисточној Италији, 20 километара од места Фођа. Ту су се, иначе, базирале снаге 32.строма италијанског РВ (13 и 101 група) са јуришницима АМХ, а касније и ловцима Ф-16 и Торнадо. У Амендоли су били смештени Белгијанци и Холанђани са својима авионима Ф-16А, МЛУ.
Анкона - Користе је Британци, искључиво за своје танкере који су укључени у снабдевање НАТО авиона керозином.
Бриндизи- Користе је јединице америчке авијације за трагање и спасавање. Ова јединица је опремљена специјализованим авионима МЦ-130П, МЦ-130 Х и хеликоптерима МХ-53Ј. У време напада на СРЈ, имала је своје деташмане у Тузли и „Ташару“.
Геди - Искључиво су је користили турски пилоти, са авионима Ф-16 који су били наоружани ракетма ваздух- ваздух АИМ-120 АМРААМ.
Ђоја дел Коле- Смештена јужно од Барија, а првобитно су је користили само Британци. Касније, у све сложенијим операцијама, добила је и авионе А-10 које је штитила 8. Група, 37 сторма, пребазиране из базе Трапани.
Ћоја дел Коле
Грацинезе- Иако је то стална база италијанског 9.сторма, за операције на Балкану су је користиле Норвешка и Данска за своје Ф-16.
Истрана - Седиште је италијанске 102. Групе/51.строма са авионима AMX, али су је током ратног стања користили Французи са својим борбеним авионима мираж 2000 (верзија Ц Д), а касније и борбеним авионима „ рафал“.
Пјаћенца - Користили су је немачки пилоти са авионима „торнадо“.
НАТО је активно користио и италијанске авиобазе на Сицилији - Трапани и Сигонела - и Дечимоману на Сардинији где су пребачени италијански борбени авиони „торнадо ИДС“ и Ф-16 и јурофајтер-тајфун намењени за нападе на ПВО систем и циљеве на мору. У операцијама над Либијом, сад учествују и авиони РВ Шпаније ( Ф-18), УАЕ, Катара ( Ф-16) и Данске ( Ф-16).
АЛБАНИЈА
Пакту „Ринас“, Турцима Созан
Званична Тирана је прва понудила своје базе НАТО на неограничено коришћење, али се алијанса из њих повукла пре него што је Албанија ушла у његово чланство.
Међутим, у време агресије на СРЈ НАТО се био `инсталирао` на аеродрому Ринас где је фукционисала борбена група „ Јастреб“ са хеликоптерима „апач“.
За НАТО је од посебног значаја била поморска база на острву Созан, на улазу у Јадранско море. Ту су некада биле смештене албанске подморнице руског типа „виски“. Базу сада уређује Турска ратна морнарица за своје потребе.
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
Остале три базе, плус Добој
У БиХ је НАТО пронашао излазну стратегију за свој опстанак.
После потписивања Дејтонског споразума 21. новембра 1995. године снаге НАТО су у Босни добиле статус мировних снага. Са тешким наоружањем и борбеним ефективама, које су доведене из америчких база у Немачкој.
Првих година у саставу ИФОР-а нашло се више од 50.000 војника из различитих држава, који су имали подршку авијацијских јединица ставионираних по аеродромима у Италији и бродовима у Јадранским морем.
Први контингент од 20.000 војника, махом америчких из састава ИФОР, а касније и СФОР, дошли су у БиХ почетком јануара 1996. године Оволики број војника захтевао је потребне смештајне капацитете. За то су искоришћене су постојеће базе које су преузете од Војске Републике Српске ( ВРС) и војске Муслиманско-Хрватске федерације.
Американце, који су се почели повлачити, замениле су снаге Европске Уније ( ЕУ).
Иначе, Американци су своје војне базе доласком у Бих формирали у босанској Посавини и ширем рејону Тузле. Због близине аутопута у Хрватској и мађарске границе одакле је допремана храна, вода и све што је требало овим јединицама на терену. Највећа америчка база била је смештена на аеродрому « Дубраве» код Тузле.
Осим аеродрома на који су слетали тешки транспортни авиони типа Ц-130 « Херкулес» и Ц-17 « Глобмастер» па чак и тешки Ц-5 « Галакси», у Дубравама је смештена и оперативна група « Орао» са командом, која је покривала амерички сектор.
База је до затварања - средином 2006. године - била претворена у праву тврђаву са две јаке хеликоптерске ескадриле од којих је једна била наоружна борбеним хеликоптерима АХ-64А/Д « Апач», а друга транспортним хеликоптерима УХ-60 « Блекхок».
Ова база је била полазна тачка за све операције СФОР, укључујући патролирање и тајне операције. Американци су осим „Дубрава“ подигли и једну мању базу: « Мекгарвен» код Братунца, капацитета 150 војника, која је такође затворена.
Остале базе снага СФОР у Босни биле су у Мостару - где су зону држали Французи, у Бутмиру где су основу чинили Немци и Бањалуци где је била `енглеска зона`. Првобитно је британска команда имала седиште у Горњем Вакуфу, али је на захтев босанских Срба померена у Бањалуку због националног кључа и постојања база код сва три народа.
Доласком снага ЕУФОР-а у Босну стање се битно мења јер су све америчке базе укинуте, а остаљене само базе у Бањалуци, Мостару и Сарајеву (где је команда КФОР, коју је заменио штаб ЕУФОР). Мања база, капацитета до 300 људи, постоји и код Добоја. На простору некадашњег војног складишта.
ХРВАТСКА
Шепурине, Слуњ, Ђаково, Пула
Војни полигон "Гашинци"
У Хрватској – према непотврђеним информацијама у медијима - постоје НАТО базе у којима су смештени борбени ефективи алијансе.
Први су у Хрватску - у јеку грађанског рата - дошли оперативци војне обавештајне службе ДИА и цивлине ЦИА, која је на острву Брач - на тамошњем малом аеродрому - формирала базу из које су полетале шпијунске летелице према Книнској Крајини и Босни.
Кад постојање базе било `проваљено`, база је била пресељена у касарну « Шепурине» код Задра. Далеко од очију јавности, где је остала до октобра 1995.године.
За потребе снага ИФОР, а касније и снага СФОР, у Сплиту - у делу базе « УН» где је био смештен логистички центар УНПРОФОР - Американци су сместили и свој центар. Интезивирањем војне сарадње, после Туђманове смрти новембра 2000. године, на војни полигон « Еуген Кватерник» код Слуња долази прва Експедициона маринска бригада на вежбу.
Добијањем војног полигона „Слуњ“, НАТО је добио одличну прилику да инфраструктуру бивше ЈНА искористи у потпуности, а да не мора да тенкове и тешку артиљерију пребацује на војне полигоне на Сардинији и Португалији. То је алијанси омогућило велике уштеде јер железнича и путна мрежа Хрватске одлично повезана са америчким базама у Западној Европи.
Стање се по Хрвате додатно поправило са затварањем базе « Тасар» у Мађарској, па су НАТО постали потребни и полигони за обуку « Гашинци» код Ђакова и авио-база у Пули где се одржавају редовне вежбе хрватске авијације са америчким ескадрилама са носача авиона и аеродрома Авијано.
Бројно стање војника и једница варира у зависности од вежби и америчких потреба.
Војни полигон "Слуњ"
СЛОВЕНИЈА
Користили Луку Копар и хале Там-а
Иако чланица НАТО, а раније и док је била у програму Партнерство за мир, Словенија никада није имала ни једну НАТО базу на својој територији.
Ова земља искључиво је кориштена као транзитна за аустријске и немачке снаге СФОР-а. Американци су једино користили услуге луке Копар за одмор посада носча авиона и нуклеарних подморница.
Међутим, закупили су део базе одакле су бродовима пребацивани резервни делови америчким снагама на Балкану. Још су 2003. накратко закупили и две празне хале пропалог словеначког гиганта ТАМ-Марибор, где су формирали сервисни центар за америчке „хамере“, одакле је у наоружање добијала и словеначка армија.
Бројно станње никада није прелазило 50 војника.
МАКЕДОНИЈА
„Петровец“, Куманово, „Криволак“
"Криволак"
Американци су у овој бившој југословенској републици присутни од краја 1992. године, после повлачења бивше ЈНА.
Прву базу су формирали на аеродрому «Петровец» код Скопља. База је свој пуни оперативни значај добила 1994, а опремљена је да штити интересе САД на простору Балкана. Капацитет је нагло кад је Космет `дошао на ред`.
Касарна у Куманову претворена је у НАТО базу. Ту су смештени немачки и француски припадници НАТО. У Куманову су успостављени и шпијунско-сателитска база и логистички центар КФОР-а, који су исељени када су почели оружани сукоби Македонаца и Шиптара.
За потребе НАТО,а касније и КФОР, изграђен је хелиодром. Та база је опремљена за ПВО одбрану осматрачким радарима и ракетним сиситемима « хоук».
Америчка армија је преузела и некадашњи војни полигон ЈНА « Криволак». Једну од најзначајних војних тачака југоисточне Европе.
“Криволак“ данс више није америчка база и искључиво служи за за обуку јединица НАТО и земаља чланица Партнерства за мир. Бројно стање војника је различито јер не постоји стална посада полигона.
ГРЧКА
Базе на Криту и код Ларисе
"Суда залив"
Данас у Грчкој постоји само једна база САД. На острву Крит у Егејском мору.
База је позната под називом «Суда залив» и последња је од некадашње четири оперативне базе армије САД на простору Егејског и Средоземног мора. Остале три базе су затворене почетком деведесетих година прошлог века.
База «Суда залив» изграђена је 1953. као подршка америчким поморским снагама у Средоземљу. У овој бази смештено је 200 војника, а постоји и писта за полетање извидничких авиона.
НАТО је задржао и авио-базу «Лариса», која је модрнизована крајем 2002. године, када су изграђени подземни капонири за смештај борбених авиона, а и писта је модернизована. НАТО је у ову авио-базу пребацио и део своје Јужне команде, која је смештена у Напуљу.
КОСМЕТ
Базе од Качаника до Ђаковице
Окончањем агресије НАТО пакта и потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову, јуна 1999. године, створени су први предуслови за дугорочније стационирање америчких војника на простору Косова и Метохије. Резултат: база „Бондстил“, 35 километара јужно од Приштине код Урошевца. На површини од чак 75 хектара.
Камп «Бондстил» - како ову базу зову - данас се сматра највећом војном базом на Балкану. Њеном изградњом Пентагон је створио услове да америчке војне ефективе из Западне Европе буду пресељене на Балкан. Занимљиво је да се „Бондстил“ и даље води као привремена база армије САД.
У „БОНДСТИЛУ“ ОСТАЛО 500
"Бондстил"
База је пројктована да може прими 7.000 војника. Чине је четири одвојене целине: северни, средњи, јужни и бочни део.
У другом делу налази се главни штаб ТФ ( Таск Форце) са администрацијом и центром заелектронске комуникације и обавештајна служба. У јужном делу базе налазе се радијски и ТВ центар, спортска игралишта, забавни центар, базени, цркве...
Смањењем војних ефектива КФОР-а од пролећа 2010, уследило је велико смањење војних ефектива тако да је у бази остало свега 500 америчких војника - припадника борбене групе Кфор-а « Исток». Са хеликоптерском четом од осам «блекхоука», нешто особља (које одржава везу са српским цивилима у енклавама) и медицинска чета.
Обезбеђење базе и конторла уласка и изласка поврена је приватним компанијама чији су припадници једини наоружани дугим цевима и руководе обезбеђењем базе. Одржавање хеликоптера, ватрогасна служба и контролни торањ хелиодрома поверени су такође цивилним службама.
Осим Американца, у бази се - од некадашњих 4000 војника - налази само чета Турака, Украјинаца и Пољака. У бази је и контингент Хрватске војске од 20 припадника са два хеликоптера Мил Ми-171 Ш, али су они подређени директно команди КФОР-а и користе само амерички хелиодром и амерички простор за смештај посаде и одржавање летелица.
Из базе је повучено сво тешко наоружање, а последњих шест борбених возила пешадије «бредли» из „Бондстила“ је отишло у марту 2009. године.
„МОНТИФ“ КОД ГЊИЛАНА
Састав америчког контингента више не чине професионални војници, него припадници Националне гарде и то они који нису потребни у борбеним операцијама у Авганистану.
Американци су на Космету изградили и две мање базе «Монтиф» поред Гњилана (капацитета 2000 војник) и базу код Витине капацитета 3.000 војника, чији број је знатно смањен.
Остале снаге НАТО су у својим секторима такође градиле војне базе јер им је по доласку на Космет био потребан смештај за 40.000 војника. Зато су Немци у Качанику изградили велики артиљеријски центар, који покрива зону Призрена. У италијанском сектору, у околини Пећи и Ђаковице, изграђена је база где је смештен обавештајно.безбедносни центар.
У селу Баловац код Подујева, Енглези су изградили базу за 1.000 војника, а на обронцима планине Копаоник - са косовске стране - зграђена је хеликоптерска база. Признавањем Косова као државе, НАТО је у значајној мери смањио војно присуство у нашој јужној покрајини, па су неке од ових база укинуте или је бројно стање у њима значајно редуцирано.
БУГАРСКА
„Ново Село“, „Ајтос“, „Безмер“...
Авио-база "Бургас"
Уласком Бугарске у НАТО, ова земља је са САД потписала споразум о војној сарадњи. Тиме су Американци добили директно право десетогодишњег коришћења полигона „Ново село“ код Сливена, уређеног за обуку, извођење вежби и гађања јединица Копнене војске и специјалних снага.
Добили су и складишта у поморској бази „Ајтос“ код Бургаса и аеродрома „Безмер“ у близиним места Јамбол на југоистоку земље, плус авио-базу „Граф Игњатијево“ код Пловдива, на југу земље, која је опремљена за пријем свих врста ваздухоплова.
Први амерички војници ранга бригаде (око 3.000 људи) стигли су у Бугарску 2007. године. На принципу ротације, у сменама које трају шест месеци. С тим што се у току једне смене број војника може попети и до 5000 војника.
У Бугарску авио-базу „Бургас“ средином јуна 2009.године стигли су амерички авио-танкери КЦ-135, који учествују у НАТО операцији ИСАФ у Авганистану. Објашњење за смештај шест оваквих летелица нашло се у реконструкцији и редовном одржавању базе „Инджирлик“ у Турској која је досад коришћена за извоеђње ратних операција на територији Ирака и Авганистана.
РУМУНИЈА
Авио-база „Девеселу“ и Констанца
"Девеселу"
Румунија је потписивањем споразума са Вашингтоном, почетком маја 2011, постала директно део америчке војне инфраструктуре.
Споразум је укључио и размештање на територији Румуније дела америчког антиракетног штита у Европи. За то је одређена војна база « Девеселу», која је изграђена 1952 године, када су у њу стигли први ловци миг 15,19 и 21. База је са својих 100 пилота била активна од 1990. када укључена ПВО Румуније.
Међутим, 2002. донета одлука да буде затворена. Тада су Румуни решили да је уступе Американцима. Како је објаснио румунски председник Трајан Басеску, у „Девеселу“ ће бити стациониран батаљон од 600 америчких војника, а команду базом имаће високи официр румунске армије.
База заузима 700 хектара, а у њој се тренутно постављају три батерије, односно 24 ракете-пресретачи СМ-3 типа блок 1Б. Трошкове одржавања и смештаја, као и монтирања ракета, сносе САД из буџета антиракетног штита.
Зашто је одабрана баш ова база?
Разлог је један: налази се на само 500 километара од руске флоте у Црном Мору и изабрана је да у шаху држи јужни део Русије. А база Мороног, у Пољској, налази се на мање од 100 километара од главне базе руске Балтичке флоте у енклави Калињинград.
Осим базе „Девеселу“, Румуни су САД уступили на коришћење луку Констанцу и оближињи аеродром «Когалиначеу“. За транзит војске и технике према Ираку. Данас на том аеродрому смештне четири авио-цистерне и четири транспортна авиона Ц-17.
