МАКАРОВ: Могућ и превентивни удар по америчкој ПРО у Европи

Москва ставила до знања Вашингтону и Пентагону: услов је један – да зоне пресецања ракета не буду у Русији

* Размештање новог офанзивног наоружања на југу и северозападу Русије за наношење удара по противракетној одбрани, укључујући стационирање ракетног комплекса „Искандер“ у Калињинградској области, једна је од могућих варијанти уништења инфраструктуре ПРО у Европи“ – оценио је начелник руског Гернералштба Николај Макаров

* Испуњавањем низа услова - САД могу уклонити забринутост Русије. „Критеријуми треба да укључе техничке параметре појединих компоненти ПРО (брзина противракетних пројектила, њихов број, домет радарских станица, могућност система управљања), локације стационирања тих средстава; способност пресретања различитих типова балистичких ракета на почетној, средњој и завршној фази лета“ – објаснио је Макаров 

*  Истакао је да Русија и не размишља да захтева од САД да уведу ограничења на техничке карактеристике својих пројектила. „Услов је само један – зоне могућег пресретања садашњих и будућих средстава ПРО не смеју пресецати границу Русије“

          ТЕЗУ о опасности од ракетног удара од стране Ирана и Северне Кореје, којом Вашингтон објашњава своје настојање да инсталира ПРО у Европи, у Москви сматрају измишљеном.

          Руски војни стручњаци су на отвореној међународној конференцији у Москви учинили све да докажу, чак и да покажу, да тај систем који се формира под вођством САД, представља опасност управо за Русију. Током конференције су упозорили америчке колеге да ће Русија бити спремна да по Европи нанесе „превентивни удар“. 

          На међународној конференцији о противракетној безбедности, која је управо отворена у Москви, Русија је последњи пут покушала да пренесе САД-у своју забринутост због  размештања америчке ПРО  у Европи.

          „Услов је само један – зоне могућег пресретања садашњих и будућих средстава ПРО не смеју пресецати границу Русије“.

          На конференцији су војни стручњаци, поред осталог,  показали компјутерски модел како ће објекти који се подижу у Турској, Пољској и Румунији утицати на обуздвање руских нуклеарних снага. 

          Русија је више пута захтевала од САД да ревидирају свој програм или макар пруже гаранције да систем није усмерен против Москве. „Требало је да гаранције буду правно обавезујуће, али то није само једна фраза, једна белешка у некаквом документу о томе да овај систем није усмерен против Русије“ – објаснио је детаљније  Сергеј Рибков, заменик министра МИП-а.

          По његовим речима у таквом документу поред осталог треба да буду утврђени конкретни војно-технички критеријуми система за размештање који би могли уверити Русију у искреност уверавања САД.

Како је осигурана безбедност Русије од ракетног удара

          „Према тим критеријумима, Русија би, не ослањајући се на било чију реч, на било чија уверавања, могла самостално да просуђује и да закључи да тај систем заиста није усмерен против руских стратешких нуклеарних снага. Нажалост, управо то још увек немамо“ -  изнео је Рибков став Москве.

          Међутим, до сада на овом терену није било никаквог напретка. „За сада нам не полази за руком да нађемо узајамно прихватљива решења противракетне одбране, ситуација практично запада у ћорсокак. Наше земље се сада налазе пред дилемом: или ћемо смоћи снаге да прођемо тест сарадње и заједно реагујемо на нове ракетне изазове и опасности или ћемо морати да предузимамо војно-техничке мере зависно од реализације противракетних планова дцруге стране“ – констатовао је министар одбране РФ, Анатолиј Сердјуков, а преноси „Интерфакс“.

          Одбијање САД да пруже правне гаранције више пута је давало повод Москви да јавно посумња у искреност Вашингтона који је последњих година инсистирао на томе да ПРО не представља опасност за Русију.

          „Сви разговори о гаранцијама константно се своде на неодређене дискусије, наводно, хајде да почнемо практичну сарадњу која ће сама по себи постати најбоља гаранција. Сматрамо да се озбиљни проблеми не решавају на тај начин. Одбијање да се разматрају такви услови само поткрепљује размишљања да реални циљ противракетног пројекта може бити другачији од наведеног“ – истакао је на конференцији секретар Савета безбедности РФ, Николај Патрушев.

          Он је посебно подсетио да ни у Ирану ни у Северној Кореји нема интерконтиненталних балистичких ракета, као ни доказа да могу бити изграђене у ближој будућности.

          Али, такве ракете постоје у Русији, а систем који формирају САД биће способан да их пресреће већ 2020. године.

          „Географски положаји и техничке карактеристике средстава ПРО дају основу за слична страховања, посебно ако се има у виду садашњи и будући ниво прецизног наоружања САД. По мишљењу наших експерата, других циљева, за која би могла бити потребна тако озбиљна противракетна одбрана, неће ни бити“ – наводе речи Патрушева РИА „Новости“.

          Сличну позицију изнео је начелник Генералштаба РФ, генерал Николај Макаров, који је изјавио да је опасност од ракетног удара од стране Ирана и Северне Кореје далеко од реалности. „Русија није могла, нагласио је Макаров, да поверује у искреност уверавања да „све што се чини не чини се против вас“. Тим пре што ни један од противракетних програма САД - без обзира на руску забринутост - после Лисабона није претрпео било какве измене које би ту забринутост узеле у обзир руску забринутост“.

          Руско руководство је већ изјављивало да ће у случају неуспеха преговора о ПРО бити приморано да тражи војни одговор. Тако је 23. новембра, у специјалном обраћању нацији, Дмитриј Медведев најавио низ мера војно-техничког карактера  које ће Русија предузети у случају непромењене ситуације са европском ПРО. Посебно је говорио о могућем размештању ракета на западним границама Русије у непосредној близини земаља  чланица НАТО-а.

          Одлучност да се предузму узвратне мере потврдио је и Макаров који је поред осталог изјавио да ће Русија изаћи из СТАРТ споразума, започети маскирање лансирних постројења, да ће престати да извештава западне партнере о промени стања стратешког офанзивног наоружања и одбити да прима западне инспекторе.

          Штавише, начелник Генералштаба није искључио могућност наношења превентивног удара по објектима европске противракетне одбране. „Узимајући у обзир дестабилизујући карактер система ПРО и управо стварање илузије наношења некажњеног разоружавајућег удара, одлука о превентивној примени постојећих средстава наоружања примењиваће се у периоду погоршања ситуације. Размештање новог офанзивног наоружања на југу и северозападу Русије за наношење удара по противракетној одбрани, укључујући стационирање ракетног комплекса „Искандер“ у Калињинградској области, јесте једна од могућих варијанти уништења инфраструктуре ПРО у Европи“, - објаснио је начелник.

          Испуњавањем низа услова САД могу уклонити забринутост Русије. „Критеријуми треба да укључе техничке параметре појединих компоненти ПРО (брзина противракетних пројектила, њихов број, домет радарских станица,  могућност система управљања), локације стационирања тих средстава; способност пресретања различитих типова балистичких ракета на почетној, средњој и завршној фази лета“ – објаснио је Макаров. 

          По његовом мишљењу, после усаглашавања критеријума -стручњаци заинтересованих страна могли би заједно проучити постојеће планове изградње система европске ПРО у односу на њихов утицај на потенцијал стратешког ограничавања Русије.

          „Резултат такве анализе ми видимо у заједничкој изради мера за поверење и контролу, које гарантују безбедност стратешког потенцијала обеју страна. Укупан биланс таквог рада могло би бити закључивање правно обавезујућег споразума који одређује узајамне обавезе страна у односу на опште европски систем ПРО и осигурава једнаку безбедност свих његових учесника“ – истакао је Макаров.

          При том је начелник Генералштаба истакао да Русија и не размишља да захтева од САД да уведу ограничења на техничке карактеристике својих пројектила. „Услов је само један – зоне могућег пресретања садашњих и будућих средстава ПРО не смеју пресецати границу Русије“.

          Без обзира на сложену ситуацију, стране још увек имају шансе да се договоре. О томе да ће политика Беле куће по том питању бити флексибилнија већ је говорио Барак Обама у случају победе на предстојећим председничким изборима у САД. 

          Утицајни извор у Кремљу такође је изразио увереност да ће се о овом проблему стране договорити.

          „На ПРО треба шире гледати. Наша оцена је јасна. Ми треба заједно да установимо опасности. Одајемо признање председнику САД Бараку Обами који је у конкретним условима ревидирао оцену. До 2018. г. још има времена. Уверен сам да ћемо се договорити. За то има могућности. Договорићемо се тако да то не нанесе штету ни њима ни нашој безбедности“ – истакао је извор.    

          Према овом извору, Обама је замолио да се управо то пренесе премијеру и изабраном председнику Владимиру Путину када су на последњем сусрету са Медведевим на мартовском самиту о нуклеарној безбедности због неискљученог микрофона новинари чули дијалог лидера ове две земље.

          Превела:

          Ксенија Трајковић