СПЦ је у Црној Гори црква већине

Шта је рекао митрополит РПЦ Иларион после сусрета са Вујановићем и Лукшићем?

 

О Црна Гора је многоконфесионална земља. Али, као и у Русији, и у Црној Гори постоји црква већине - црква на чијем је челу митрополит Амфилохије, а она, као и још три епархије у Црној Гори, улази у саставу СПЦ

О Док сам комуницирао са представницима политичких кругова, неколико пута сам  наглашавао да је јединство православне цркве изнад политичких граница

о Слушао сам да су православци у Црној Гори  подељени. Не слажем се са таквом анализом ситуације - у Црној Гори постоји канонска црква којој припада већина православног живља и једна мала група самозванаца који настоје да прикажу себе као православну цркву

о Не могу постојати две православне цркве на једној територији, као што не могу на једној територији постојати две државе

о Када се распао СССР, у неким бившим републикама извесни политичари су, у сада новим државама, форсирали изјаве типа: “У једној држави једна црква“

О  То су пре свега подржале неке структуре у Украјини па се и у тој земљи створио раскол - уместо да обједине народ, потпуно су га поделили и данас не знају шта да ураде са тим расколом

МИТРОПОЛИТ Волоколамски и викар његове светости Патријарха Московског и целе Руси Кирила, Иларион, посетио је Митрополију црногорско-приморску и Црну Гору и срео се са Филипом Вујановићем и премијером Игором Лукшићем.

До посете је дошло у години прославе 300 година дипломатских и духовних веза Црне Горе и Русије. Међутим, митрополит Иларион је допутовао у мисију срачунату на то да се нормализују односи између СПЦ и државног врха Црне Горе. Односно: на одвраћање званичне Подгорице од стајања на страну самозванаца-расколника око Мираша Дедеића под паролом „једна држава, једна црква“. Ево шта су о томе Иларион и митрополит Амфилохије рекли на прес-конфернцији.

Митрополит ИЛАРИОН: Дошао сам у Црну Гору по благослову нашег Патријарха Кирила, а само сам 24 часа у Црној Гори. Али, за то време сам успео да се сретнем са председником и премијером Црне Горе, као и са министром иностраних послова. Имао сам братску комункацију са Митрополитом Црногорско-приморским Амфилохијем.

Имао сам и задовољство да заједно са њим посетим Цетињски манастир и целивам мошти  св. Петра Цетињског. Моја посета је била кратка, али пуна догађаја.

 

...НАШ МИТРОПОЛИТ  АМФИЛОХИЈЕ

 

Русија и Црна Гора имају веома богату традицију односа, а она се протеже 300 година уназад. Данас, у амбасади Русије у Црној Гори, имао сам прилку да видим слику на којој је писало „Црна Гора и Русија, исте крви и исте вере“. Ми припадамо истој породици словенских народа који су захваљујући Ћирилу и Методију постали учени, добили просветитељство. Нас уједињује православна вера. Није случајно што толики број Руса посећује Црну Гору. Прошле године се 150.000 руских туриста одмарало на црногорском приморју. Али, када руски народ посећује Црну Гору, он се не одмара само физички већ и духовно. Они не само да се одмарају на плажи и сунчају, већ и посећују наше манастире и светиње.

о РПЦ није само православна црква Русије већ и Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана, Естоније, Литваније и Летоније, а такође и православног народа који живи у Кини и Јапану - зато у кабинету нашег Патријарха не стоји једна већ 15 застава

Имао сам задовољство да видим руске ходочаснихе и туристе који су били у посети Цетињском манастиру и који су се молили заједно са мном и Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем. Црна Гора је многоконфесионална земља. Али, као и у Русији, и у Црној Гори постоји црква већине.То је црква на чијем челу стоји наш Митрополит Амфилохије. Такође постоје још три епархије у Црној Гори и све оне улазе у састав СПЦ.

 

РПЦ НИЈЕ САМО РУСКА

И, као што сам неколико пута наглашавао док сам комуницирао са представницима политичких кругова Црне Горе, јединство православне цркве је изнад политичких граница. Многе православне цркве постоје на територији неколико држава. Тако, на пример, Руска православна црква није само православна црква Русије већ  и Украјине, Белорусије, Молдавије. У састав Руске цркве улазе и Казахстан и још четири православне земље, затим три балтичке земље - Естонија, Литванија и Летонија, а такође и православни народ који живи у Кини и Јапану. Зато у кабинету нашег Патријарха не стоји једна већ 15 застава.

о И СПЦ постоји  у новим историјским условима у неколико држава и у свакој од тих држава, она је призвана да уједињује своје верујуће без обзира у којој држави живе

Такође СПЦ, која је тако постојала у историјским оквирима, и сада постоји у новим условима у неколико држава. Али, у свакој од тих држава, она је призвана да уједињује своје верујуће без обзира у којој држави живе.

Чуо сам кратак опис стања у ЦГ: да су православци у њој подељени. Не слажем се са таквом анализом ситуације.

У Црној Гори постоји канонска црква којој припада већина православног живља и једна мала група самозванаца који настоје да прикажу себе као православну цркву. Што се тиче канонског права православне цркве,  не могу, ни у ком случају, постојати две православне цркве на једној територији! Као што не могу на једној територији постојати две државе!

 

 

ЗА ЗАТВОР ИЛИ ЛУДНИЦУ

Јер, ако се сада појави нека група самозванаца, од којих ће се једна особа представити као председник, друга као премијер, трећа као министар, у том случају ће те људе или сместити у затвор или у лудницу. Такође и црква има своја правила, своје каноне и постоји прецизна граница између канонски признате цркве и самозванаца који се, с времена на време, појављују и прдстављају као свештеници или епископи, а не припадају цркви. Данас се Црна Гора, пошто је млада држава, у извесном смислу тек успоставља.

о Зато изузетно желим да црногорски народ чува православну веру: да се православни верници чврсто придржавају вере и канонски признате СПЦ, а да не слушају политичке изјаве да би се црногораска држава развијала и била

Почетком деведесетих година, на простору бившег Совјетског Савеза су се појављивале нове државе. Када се СССР распао, у неким бившим републикама, у сада новим државама, извесни политичари су форсирали изјаве типа: “У једној држави једна црква“. Пре свега су то подржале неке структуре у Украјини тако да се и у тој земљи створилио раскол. Уместо да обједине народ, потпуно су га поделили. А данас не знају шта да ураде са тим расколом и како да подељени народ уједине.

Зато изузетно желим да црногорски народ чува православну веру. Да се православни верници чврсто придржавају вере и канонски признате СПЦ… 

Веома сам захвалан председнику и премијеру Црне Горе и министру иностраних послова за отворене разговоре које смо имали и, као што каже руска пословица, боље је једном видети него 100 пута чути. Много сам слушао и читао о Црној Гори раније, а колико сам овде - много сам више сазнао него раније.

 

ОПОМЕНА ИЗ УКРАЈИНЕ

Благодаримо високопреосвећеном Митрополиту Илариону на благословима које је спремио нашем народу, а стожер везе Руске цркве и народа и народа православног у Црној Гори, вековима су били митрополити, што је запечаћено у тестаменту св. Петра Цетињског чији вам је текст, верујем свима познат. Отуда је и нормално и природно да ову посету и благослов највише осећа данашњи митрополит који седи на столици св.Петра Цетињског, његово високопреосвештенство Митрополит господин Амфилохије.

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ: Благодарим Патријарху Московском и све Русије што нам је послао у посету високопреосвећеног Митрополита Илариона који је друга личност у Руској цркви и човек изузетног образовања.

Његов долазак у Црну Гору је продужетак вековних веза наше Црне Горе и наше цркве са РПЦ. Ми сада прослављамо тристагодишњицу тих веза, а оне су још и дубље, сежу све до св. Саве...

Митропилит Иларион је дошао да настави те везе, а у исто време да посведочи пред нашом православном црквом у Црној Гори, а и пред челницима наше државе, о потреби јединства цркве. Да нам - на основу искуства личног и црквеног у време Совјетског Савеза и после његовог распада - на неки начин помогне да, у овим прелазним временима, када се поново формира независна држава, не направимо оне грешке које су направљене код њих. Он обично подвлачи пример Украјине, где је толико очевидна појава раскола на основу принципа који нису црквени принципи, који не спадају у канонске, јер је до раскола дошло на основу национализма и новоформираних граница државних. Да нам посведочи да је црква по својој природи наднационална, да не кажем свенационална, васељенска. Ми исповедамо једну светосаборну и апостолску цркву.

 Црква је призвана да обједињује а не да разједињује. Отуда је сваки раскол у цркви нешто што је за њу неприхватљиво јер кроз црквени раскол долази до раскола и у бићу народа и у бићу државе. Поготово у државама где је огромна већина народа православна, као што је то случај код нас у Црној Гори и у Русији.

 

ЗАВЕШТАЊЕ СВ. ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

Сам је запазио на триптиху, који је видео код господина амбасадора, да су записане речи из завештања св.Петра: „Једнородни народ Црне Горе и Русије“. То је завештање св. Петра које се наставља и потврђује и надамо се да ће његово сведочење бити у корист нама и да ће донети правих плодова и у Црној Гори. Посебно што се тиче доношења закона о црквама и људским заједницама који је у припреми и у којем би било речи са тих састанака званичних. Такође и што се тиче доношења закона о враћању црквене имовине.

ПИТАЊЕ: Уколико већ није битан тај национални предзнак за православну цркву, зашто се, уместо „српска“, онда не би звала „црногорска“ и зашто уопште има тог националног предзнака? Уколико би православна црква у Црној Гори добила аутокефалност од мајке цркве тј. СПЦ, да ли би је РПЦ признала? Ово је питање је за господина Илариона.

Митрополит ИЛАРИОН: Процес успостављања аутокефалности је веома сложен. Да би се и једна и друга црква признале за аутокефалну, потребна је сагласност свих православних цркава. Али, да би једна црква постала аутокефална није довољно да се појави нова држава на политичкој карти света. Уколико би се сваки пут, кад се формира нека нова држава, формирала и црква - не би било 15 православних цркава већ око 150 њих. Као што сам и раније поменуо, само Александријски Патријархат укључује више од 50 држава. Сматрам да се идеје - да се црква дели по националном предзнаку - могу појавити само код оних људи који желе да ослабе цркву.  

 

ЗАШТО НЕ ПОМИЊУ ВАТИКАН?

 Из неког разлога, никоме не пада на памет да доводи у питање зашто се нпр. представник Римокатоличке цркве налази у Риму а не, рецимо, у Црној Гори или некој држави где постоје римокатолици. И тако: свако може потписати, па и наши политичари, конкордат са представницима римокатоличке цркве. А због чега се поглавари и једне и друге цркве, у овом случају СПЦ, не могу налазити у некој другој држави? Канонске границе цркве су оно што траје вековима. Свака помесна црква представља културно јединство и друштво.

Живимо у таквом времену када многе државе желе да се уједине. Имамо пример неких делова Европе где постоје државе које желе да се уједине. Формирале су уједињену организацију и све те државе теже њој. Постоје државе, као што је Швајцарска која је уједињена по принципу конфедерације. По истом таквом принципу гради се и Православна црква. У саставу РПЦ постоји Украјинска, цркве Молдавије, Естоније и Латвије које имају статус цркава које могу собом самостално да управљају. У саставу РПЦ је и Православна црква Јапана која има аутономију. Такође и Митрополитски округ Казахстана који не поседује статус да сам управља собом, али, без обзира на то, има одређену самосталност да управља одлукама које се њега тичу.

 

ГРАНИЦЕ ЦРКВЕ ИЗНАД ПОЛИТИКЕ

На тај начин, у свакој месној цркви постоји могућност да управља собом и да доноси одлуке које су у складу са државом у којој се налази. Али, канонске границе цркве не треба да се мењају приликом политичких промена и промена политичких граница.

ПИТАЊЕ: Рекли сте да у Црној Гори постоји канонска црква којој припада већина и мала група самозванаца који се желе приказати као православна црква. Да ли Вам је, и ко, од црногорских званичника са којима сте се сатали дао мишљење слично или исто Вашем? Да ли црногорски председник, премијер или министар унутрашњих послова, сматрају да је реч о самозванцима који желе да се представе као православна црква?

 Митрополит ИЛАРИОН: На прес-конференцији могу да изразим само своје мишљење. Било би непрофесионално са моје стране да причам о томе шта сам разговарао са председником, премијером или министром спољних послова. Изражавам своје мишљење, мишљење представника цркве које је засновано на канонском праву. Представници политичког света могу да имају своје мишљење и погледе. Живимо у времену у ком свако има право на самосталну анализу ситуације. Али, што се тиче стабилности државе, да би се сачувало јединство народа, веома је важно да правилно буду распоређени сви акценти. Нисам случајно дао пример Украјине.

 

РАСКОЛНИЦИ СА МАРГИНЕ

Раскол, по правилу, прави група људи која припада маргини. Она може нарасти до неких граница само при одређеним условима - ако је вештачки надувавају, ако је буде подржавала држава и ако ту групу подржавају средства масовног информисања. Због тога, када је реч о будућности земље, огромна одговорност лежи на и политичарима и на масмедијима. А будућност зависи од тога како процењујемо нашу садашњост.

ПИТАЊЕ: Господине Амфилохије, како коментаришете најаве да ће државни врх Црне Горе преговарати са Светим синодом СПЦ о статусу Митрополије Црногорско-приморске у ЦГ, поготово имајући у виду, да Ви нисте члан Светог синода? Ко ће бранити интересе Митрополије Црногорско-приморске и да ли има потребе да то неко ради?

 Митрополит АМФИЛОХИЈЕ: Тај разговор државног врха са светим Синодом је потпуно природан. И због начин на који се решавају питања односа цркве и државе, и на ширем европском, а утолико и на нашем, домаћем плану.

 

ШТА БИ ОД ЦРКВЕ ОСТАЛО?          

Ватикан је у другој, односно трећој држави, и наш премијер је отишао на ноге тамо да склопи темељни уговор за католике којих има два одсто у Црној Гори, што значи да је, и кад се тиче православне цркве, природно, нормално и законито да се воде разговори и преговори и да се решење доноси међу субјектима који су најодговорнији, а овде је случај управо такав – са једне стране државни органи Црне Горе,  а са друге органи СПЦ - Синод и Сабор, како је то било кроз векове и како је до данас остало.

  Требало би имати у виду да су на нашим просторима, да не идемо дубље у историју, већ од 13. века постојале три епархије: Зетска епископија-митрополија, Хумска–Захумско-Рашка, како је назвао у своје време краљ Никола, и Будимљанска која је поново сада васпостављена. Дакле, као што је рекао високопреосвећени, никада се границе помесне цркве нису поклапале са државним границама. Некада могу да се поклопе, није догма, али се углавном не поклапају са државним границама. Пре свега зато што државе веома често мењају своје границе. Кад би се црква стално томе прилагођавала, шта би од ње остало?