Французи отров црне мамбе претворили у супераналгетик
МЕДИЦИНА ДОБИЈА НАЈДЕЛОТВОРНИЈИ АНАЛГЕТИК КОЈИ ПО СНАЗИ
ПРЕВАЗИЛАЗИ ДЕЈСТВО МОРФИНА И НЕ ИЗАЗИВА ЗАВИСНОСТ И ГУШЕЊЕ
Црна мамба
- У отрову црне мамбе нађене истовремено две веланчевине које су у стању да привремено „искључе“ канале осетљиве на киселине у нервним ћелијама. Научници су овим беланчевинама дали називе мамбалгин-1 и мамбалгин-2
- Научници сматрају да се мамбалгини спајају и блокирају рад три основне подврсте ASIC-канала који учествују у преносу болног сигнала и не сметају раду других компоненти нервног система
- Мишеви и пацови, којима је убризган мамбалгин нису губили контролу над телом, нису осећали проблем са дисањем и нису умирали
ФРАНЦУСКИ биолози искористили су једну од кључних компоненти отрова црне мамбе - токсичне беланчевине мамбалгине - за прављење најделотворнијег аналгетика који по снази превазилази дејство морфина и не изазива зависност и гушење.
Његов „рецепт“ француски научници су објавили у чланку у научном часопису Nature.
Црна мамба се сматра једном од најопаснијих и најотровнијих змија које живе на територији Африке. Њен отров садржи цели низ неуро и кардио токсина који чак и у најминималнијим количинама разорно утичу на рад нервних ћелија и срца. Смртоносна доза овог отрова је само 15 милиграма, а змија приликом угриза жртви убризга око 400 милиграма отровне течности.
Група биолога под руководством Ерика Лингуелија са Института молекуларну и ћелијску фармакологију у Валбону у Француској изучила је дејство различитих животињских и биљних отрова на такозване јонске канале (ASIC-канали) у нервним ћелијама које су осетљиве на киселине .
Биолози објашњавају да су управо ови канали одговарни за препознавање бола и пренос болног сигнала дуж кичмене мождине у мозак. Привремена блокада њиховог рада доводи до појаве делимичне анестезије што је веома тешко добити као ефекат, а да се до краја живота не оштете канали.
Лингуели и његове колеге нашли су у отрову црне мамбе истовремено две веланчевине које су у стању да привремено „искључе“ канале осетљиве на киселине у нервним ћелијама. Научници су овим беланчевинама дали називе мамбалгин-1 и мамбалгин-2.
Научници сматрају да се мамбалгини спајају и блокирају рад три основне подврсте ASIC-канала који учествују у преносу болног сигнала и не сметају раду других компоненти нервног система.
Мишеви и пацови, којима је убризган мамбалгин нису губили контролу над телом, нису осећали проблем са дисањем и нису умирали како је то било у случају са другим комопнентама отрова мамбе и других змија.
Научници су проверили мамбалгин у дејству, посматрајући реакцију мишева којима су под кожу ногу убризгавали разређени формалин и карагинан. Мамбалгин је превазишао сва очекивања Лингуелија и његових колега - он је успешно смањивао бол при локалној, као и општој анестезији.
Шта више, ове супстанце су ефикасније код смањивања бола у поређењу са морфином и нису изазивале контраиндикације и нежељена дејства.
Биолози тврде да ове беланчевине изазивају анестезију на другачији начин од опијата. То ће омогућити да се комбиновањем мамбалгина и других препарата постигне максимални анестезирајући ефекат.