Холандија своје копнене снаге ставила под команду Бундесвера, то ће учинити и Финска

ИЗГЛЕДА ДА СЛЕДИ И ФУЗИЈА АРМИЈА ПОЉСКЕ, ЛИТВАНИЈЕ, ЛЕТОНИЈЕ И ЕСТОНИЈЕ

* Планирано је да фузија буде у потпуности завршена до краја априла ове године. Берлин разматра и могућност заједничке куповине војне опреме и усаглашавања војних доктрина и докумената

* Берлин жели да се врати својим војним показатељима Хладног рата. Немци су 1990-те своје оружане снаге свели са око пола милиона људи на мање од 200 хиљада

* Московски војни историчар Дмитриј СУРЖИК, дописни члан Руске академије природних наука: „И у Финској већ раде многи високи представници немачког Министарства одбране. Сигуран сам да је Финска следећа после Холандије, чијим ће копненим снагама командовати Берлин. Све то личи на стварање алтернативне коалиције НАТО-у, усмерене против Русије“

________________________________________________________

       БEРЛИН и Амстердам су одлучили да фузионишусвоје копнене снаге, а Немци ће командовати тим здруженим трупама.

       Холандија се спрема да интегрише своје копнене снаге у немачку војску, објавила је америчка новинска агенција Bloomberg. Навела је да је то повезано са руском специјалном војном операцијом у Украјини.

       Међутим, копнене снаге Холандије чине само три борбене бригаде. Две од њих су већ интегрисане у немачке оружане снаге.

       Већ се зна да ће 13. лака бригада, са седиштем у Ојршоту, прећи под команду немачке 10. тенковске дивизије.

       Крајњи резултат треба групација од 50 хиљада војника, од којих ће 8 хиљада бити холандски.

       Локални специјалци ће остати подређени Амстердаму.

       Холандија, која је своје последње тенкове продала 2011. године, сада има 18 тенкова Leopard изнајмљених од Немачке, односно – од њене 1. Панцер дивизије.

       Берлин разматра и могућност заједничке куповине војне опреме и усаглашавања војних доктрина и докумената.

       Планирано је да фузија буде у потпуности завршена до краја априла ове године.

       Медији у обе земље указују да се због све веће „претње са истока” европска војна агенда вратила колективној одбрани, а за то су потребне велике армијске формације попут дивизија.

       Бундесвер је задржао дивизијску структуру, али због хроничног недостатка особља, три немачке дивизије су сада у великој мери недовољно јаке.

       У Берлину зато не крију да им је појачавање холандским бригадама више него добродошло.

       Фузија је део програма Common Army Vision, поверљивог споразума између оружаних снага две земље, потписаног 30. новембра прошле године. На састанку у Дрездену команданта холандских копнених снага Мартина Вајнена и његовог немачког колеге Алфонса Меиса.

       Жан-Пол Дакерс, командант Холандских копнених снага, изјавио је:

       „Реч је о сарадњи два апсолутно равноправна партнера, у којој је суверенитет обе земље изнад свега. И даље можемо да обављамо сопствене мисије, али сада ћемо о њима разговарати са немачким штабом. Ако сте озбиљни у вези са савезничком одбраном, морате бити у могућности да допринесете када је то потребно“.

       Раније је немачки канцелар Олаф Шолц рекао да ће Немачка ускоро имати „највећу традиционалну војску у Европи”. Највећу међу земљама Северноатлантске алијансе.

       Истовремено је немачки парламент одобрио посебан фонд за јачање Бундесвера у износу од 107 милијарди евра.

       Берлин жели да се врати својим војним показатељима Хладног рата.

       Немци су 1990-те своје оружане снаге свели са око пола милиона људи на мање од 200 хиљада.

       Московски војни историчар Дмитриј Суржик, дописни члан Руске академије природних наука,

       Наглашава да је још рано говорити о другој етапи потеза Немачке и Холандије, поготово што се и у Берлину и у Амстердаму не чују гласови против.

       Он наглашава да ширење овлашћења команде Бундесвера на Холандију неће бити ограничено на две земље јер и у Финској раде многи високи представници немачког Министарства одбране.

       „Сигуран сам да је Финска следећа после Холандије, чијим ће копненим снагама командовати Берлин. Све то личи на стварање алтернативне коалиције НАТО-у, усмерене против Русије. Мислим да то разуме и Министарство одбране РФ и то би могао да буде један од разлога за поновно успостављање Лењинградског војног округа“.

       Дописни члан руске Академије војних наука Александар Бартош процењује да се убрзо може очекивати још једна војна међудржавна интеграција у Европи.

       Између Пољске и прибалтичких земаља – Литваније, Летоније и Естоније.

        По његовом мишљењу, над тим и могућим другим фузијама и мини пактовима биће командно-штабна структура НАТО.