Зашто Срби имају проблем да подрже Србина, макар он био из расејања?

Хиротонија епископа ремезијског Андреја као снег на коме су остали (не)очекивани трагови

• Међу првима су у Саборну цркву пристигли амбасадори Немачке и Аустрије у Београду: Волфрам Јосеф Мас и Клемен Која. У 8.30 кроз шпалир верника олтару су пришли архијереји Српске цркве предвођени патријархом Г. Иринејом
• Са више од пола сата закашњења - много после патријарха - пристигао је државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Богољуб Шијаковић, док министра Срђана Срећковића није било ни за лек
• Не могу да схватим да су Борис Тадић и Драган Ђилас баш тог јутра имали важнија државна посла од овог да у Саборном храму,  раме уз раме, стану уз двојицу германских амбасадора на устоличењу једног српског владике
• Борисе, Драгане, Срђане, зар нисте поносни на епископа Андреја, Немца српског порекла који је завршио највеће могуће школе и говори чак девет језика? Утолико пре што је – упркос томе где је рођен и које му је мајка вероисповести - остао веран Светосављу

Пише: Јадранка Тасић

      ХИРОТОНИЈА именованог епископа ремезијаског Г. Андреја Ћилерџића, за нас који смо одрасли на темељима секуларне државе а не веронауке, остаће упамћена из два разлога. Упркос томе што су оба - на први поглед -  тек протоколарне природе.  

      Недеља, 18. септембар 2011. година, осам сати изјутра. У порти Саборне цркве у Београду свечано, али већ на први поглед, за мој укус, чини се премало народа. Пред дверима  храма, лепо обучена и за рано јутро невероватно расположена и насмејана млада девојка. На помен имена,  госте спроводи до места које је баш за њих резервисано.

      Међу првима пристижу амбасадори Немачке и Аустрије у Београду, екселенције: Волфрам Јосеф Мас и Клемен Која. Већ у 8.30 ,  кроз шпалир верника олтару прилазе архијереји Српске цркве предвођени патријархом Г. Иринејом.  Хиротонија почиње а међу окупљенима проструји глас: ,,Дама у првом реду је владикина мама. Немица, права дама“.

      Због свега претходно написаног, жао ми је што сам икада, када их странци нападају, бранила Бориса Тадића и Драгана Ђиласа јер сада, после свега, не могу да схватим да су баш тог јутра имали важнија државна посла од овог да у Саборном храму,  раме уз раме, стану уз двојицу германских амбасадора на устоличењу једног српског владике. 

      Верујем да ни двојици амбасадора није било лако да устану у рано јутро и лепо обучени и намирисани дођу у православну цркву и да три сата слушају црквено-словенско појање које тешко и обични Срби разумеју. Ипак, они знају за ред и лепо понашање. Ма, аустроугарска школа је то!

__________________________________________________________________________

„Зар се име Србије брани само на фудбалским, кошаркашким и тениским теренима па је неопходно да се баш на сваком од њих сликате? Све више верујем да се ни на спортским манифестацијама  не бисте појављивали када би неко забранио фоторепортере и камере на тим дешавањима.“

__________________________________________________________________________

      И, да не помислите да сам малициозна па да баш нећу да поменем никог од ,,знаменитих Срба“ који су присуствовали литургији, рећи ћу само то да је у цркву са више од пола сата закашњења - много после патријарха - пристигао Државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Богољуб Шијаковић.

      Министра Срђана Срећковића није било ни за лек.

      Не разумем зашто Срби имају проблем да подрже Србина па макар он био и из расејања?

      Борисе, Драгане, Срђане, зар нисте поносни на епископа Андреја, Немца српског порекла који је завршио највеће могуће школе, који говори чак девет језика? Утолико пре што је, без обзира где је рођен и које му је мајка вероисповести, остао веран Светосављу?

      Зар се име Србије брани само на фудбалским, кошаркашким и тениским теренима па је неопходно да се баш на сваком од њих сликате? Све више верујем да се ни на спортским манифестацијама  не бисте појављивали када би неко забранио фоторепортере и камере на тим дешавањима. Авај, за нас који мислимо другачије од Вас...

__________________________________________________________________________

„Хиротонисани владика ће кад-тад почети да столује у Бечу. У једној од водећих светских метропола у којој после Београда живи највише Срба. Да ли Вам макар то нешто значи?“

__________________________________________________________________________

      Да којим срећним случајем Александар Тијанић није протерао Српску цркву са Јавног сервиса - па да су камере РТС–а у недељу биле у Саборној цркви - можда би се и неко од министара Цветковићеве владе, ако не он лично, ипак пробудио из дубоког сна без обзира што литургије почињу и завршавају се у ,,цик“ зоре.

      И још нешто, уважени  градоначелниче Београда. Дозвољавам да догађај од недеље у агенди Вашег протокола не представља значајан датум. Међутим, ако је већ тако, као хришћанку православне вероисповести било би ме срамота – и пред собом и Богом - да молим за благослов да ме патријарх, као што сте то ви урадили, венча у капели Патријаршије.

      Али, добро, очигледно нам образи нису подједнако дебели!

      И да не заборавим још нешто. Хиротонисани владика ће кад-тад почети да столује у Бечу. У једној од водећих светских метропола у којој после Београда живи највише Срба. Да ли Вам макар то нешто значи?