Пентагон формира групу ратних бродова који ће у Атлантику ловити руске подморнице

АМЕРИКАНЦИ ПОЧЕЛИ ПРИПРЕМЕ ЗА МОГУЋИ ВЕЛИКИ ВОЈНИ СУКОБ

* Та група бродова већ је добила име Greyhound («Хрт»), а у њеном саставу биће разарачи „Доналд Кук» (Donald Cook) и «Томас Хаднер» (Thomas Hudner), а од 2022-ге и «Салливанс» (Sullivans). Нешто касније ће у њу бити укључени и «Коул» (Cole) и «Грејвли» (Gravely)

* Матичне луке бродовима ове групе ће бити Мајпорт на Флориди и Норфолк у Вирџинији. Потребну борбену готовост мораће да достигну до јуна 2022. године

_______________________________________________________

       АМЕРИЧКА ратна морнарица формира посебну групу бродова за „праћење активности руских подморница у Атлантику“.

       Сједињене Државе овим потезом ствари врћају у време Хладног рата. Тада су се бавиле истим, али се садашња ситуација значајно разликује од тадашње.

       Та група бродова већ је добила име Greyhound («Хрт»), а у њеном саставу биће разарачи „Доналд Кук» (Donald Cook) и «Томас Хаднер» (Thomas Hudner), а од 2022-ге и «Салливанс» (Sullivans).

       Нешто касније ће у њу бити укључени и «Коул» (Cole) и «Грејвли» (Gravely).

       Матичне луке бродовима ове групе ће бити Мајпорт на Флориди и Норфолк у Вирџинији.

       Потребну борбену готовост мораће да достигну до јуна 2022. године.

       Амерички медији преносе да заповедник морнарице САД Брендон Меклејн рекао да ће група имати задатак да „прати активности руских подморница у Атлантику и брани домовину на мору “. Другим речима, ово је директан сигнал: Сједињене Државе стварају посебну групу на Атлантику посебно за борбу против руских подморница.

       Меклејн је само потврдио да се враћа „већ виђено“.

       Дуги низ година се Хладни рат на мору сводио се на следеће - совјетске подморнице са балистичким ракетама дежурале су недалеко од америчких обала, спремне да изведу нуклеарни напад на Сједињене Државе, а Американци су свакој од њих покушавали да „залепе“ или нуклеарну подморницу или површински борац, са главним задатком да совјетским подморницама, ако дође до рата, не дозволе лансирање.

       У томе је Американцима у великој мери помагао хидрофонски систем (Sound Surveillance), који је био у стању да детектује совјетске подморнице тих година са велике удаљености.

       Све је функционисало тако што су противподморнички авиони слати у потрагу за совјетским подморницама, са двоструким задатком – да их прво пронађу, а затим да на њих наведу подморницу-ловца или површинске бродове.

       Осамдесетих година прошлог века, током последњег заоштравања Хладног рата, Американци више нису само посматрали совјетске подморнице, већ су их „прогонили“ активном употребом сонара и симулатора дубинских бомби (нарочито у близини територијалних вода Сједињених Држава).

       Данашња ситуација је знатно другачија. С једне стране, подморнице са балистичким ракетама данас не иду у Атлантик и Тихи океан. За тим нема потребе јер чак и ракете са старих подморница до САД добацују и из својих пристаништа. Из приобалних подручја, утолико лакше.

       За Русију је проблем што ће њена Северна флота крајем ове деценије имати, у најбољем случају, само шест вишенаменских подморница, а тај број ни на који начин не представља претњу читавом западном свету.

       Али, Русија може отклонити досадашње грешке при градњи ратних бродова, а то би њену морнарицу до 2030-те претворило у смртну претњу САД.

       А чак и ако се то не догоди, постоји кинески фактор.

       Кина може у градњу подморница поставити на „непрекидну траку“, као што је то учинила са градњом бродова.

       У том случају ће се Американци, са њиховим проблемима у бродоградњи, схватити да, генерално говорећи, немају довољно бродова и за Русију и за Кину.

       У том случају ће им мало снага остати на Атлантик, па им чак и скромне подморничке снаге Северне флоте могу представљати значајну претњу.

       Међутим, ако се и руски дефицит подморница и реалност кинеске подводне претње везују тек за 2030-ту – због чега Американци стартују већ сада?

       На то нема званичног одговора, али Мајкл Абрашофф, бивши командант разарача „Бенфолд“ у  књизи „То је мој брод“ наводи пример вежбе против подморница у којој су, поред његовог, учествовала још два брода, а „непријатељ“ је била америчка атомска подморница.

       Цитат: „...Имали смо задатак да је лоцирамо и да се сакријемо од ње. Њен задатак био је да лоцира и потопи брод на коме се налазио командант. За ову вежбу је по рангу био задужен командант Гари, а ми о вежби нисамо ништа знали ни три дана пре њеног почетка...

       ...Позвао сам морнаре који су опслуживали сонар, а и неке официре ... На опште изненађење (и моје такође), морнари су смислили лукав план какав никада раније нисам видео. Тајно смо га доставили претпостављенима, али је био одбијен... Победиле су традицијаи застарели методи. Резултат: подморница је `уништила` сва три наша брода, а њена посада се није ни ознојила!“

       Абрашов није постао адмирал, чак је морао да напусти морнарицу.

       Американци се спремају за могући рат.

       У томе за руску морнарицу нема ништа добро. Савремени хидроакустички системи, који раде у нискофреквентним дијапазонима са активним хидроакустичким "осветљењем" и антеном вученом иза брода, у стању су да открију сваку подморниицу. Била бучна или бешумна.

       Група од неколико разарача може – кад делује `у линији` - открити подморницу у зону ширине стотине километара.

       Американци праве значајан корак у својим припремама за рат.