Каран: Комшић треба да кривично одговара за удар на Устав БиХ и Дејтонски споразум
БОШЊАЧКИ ХРВАТ РЕКАО ДА БиХ МОЖЕ БИТИ МУЛТИКУЛТУРНА И БЕЗ КОНСТИТУТИВНОСТИ НАРОДА
Синиша Каран
* „Комшићева изјава да БиХ треба да буде мултикултурална држава дeо je континуиране политике напада на Српску и тежње ка стварању унитарне БиХ, кроз процес унитаризације и мајоризације, коју спроводи политика окупљена око бошњачке структуре, Уставног суда БиХ и дела међународне заједнице“
* „Будући да је Комшић своју изјаву, којом нарушава Устав БиХ и која доводи до нестабилности БиХ, дао пред такозваним високим представником Кристијаном Шмитом, којег Комшић признаје, позивамо Шмита да га смени и да се он из Словеније врати као грађанин БиХ, а не као члан Председништва“
______________________________________________________
ПРОФЕСОР Уставног права Синиша Каран оценио је да изјава члана Председништва БиХ Жељка Комшића да БиХ може бити мултикултурална и без контитутивности представља до сада највећи и директан удар на Устав БиХ и сам Дејтонски споразум, као и покушај доминације кроз мајоризацију што води БиХ у неизвесну будућност.
Каран је рекао за РТРС да би Комшић требао да буде упознат да је преамбулом Устава БиХ прописано да су конститутивни народи у БиХ Бошњаци, Срби и Хрвати, те да се у истом правном акту наводи да се БиХ састоји од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ.
Он упозорава Комшића да је у уставима великог броја земаља предвиђена кривична и политичка одговорност због кршења Устава и уставног поретка, поготово када то чини неко ко је тренутно председавајући Председништва БиХ.
„Година је 26 од настанка Дејтонског мировног споразума, а имамо на сцени изјаве члана Председништва БиХ, којима, свесно или несвесно, руши управо Дејтонски споразум, као и Устав државне заједнице чији је члан Председништва, и на крају, такве изјаве доводе до рушења БиХ", истиче Каран.
Упозорава да Комшићева изјава о мултикултуралној БиХ има прикривене намјере, а то су стварање централистичке и унитаристичке БиХ, те одузимање права српском и хрватском народу, као конситутитивним и државотворним народима да учествују у стварању институција по приципу паритета и доношењу одлука по принципу консензуса.
Он је навео да је да је Комшић такозвани хрватски члан Председништва јер је изабран гласовима бошњачког народа. Он, каже Каран, управо хрватски народ, чијим се представником представља, води у националну мањину и одузима му бројна права.
„Избор Комшића за такозваног хрватског члана Председништва је пример мултикултуралности, односно укидања конститутивности једног народа и стварања националне мањине, будући да је једном народу одузето основно право да бира свог представника", оценио је Каран.
Он је истакао да је Комшићева изјава да БиХ треба да буде мултикултурална држава дeо континуиране политике напада на Српску и тежње ка стварању унитарне БиХ, кроз процес унитаризације и мајоризације, коју спроводи политика окупљена око бошњачке структуре, Уставног суда БиХ и дела међународне заједнице.
Каран истиче да је формирање садашње БиХ федерације настало као производ конкретних друштвених околности примерених условима који су захтевали федерализам као једину опцију могућег облика државног уређења.
"Комшићев став о мултикултуралној БиХ и без конститутивности само је опасна тенденција нарушавања достигнутог баланса, покушај доминације кроз мајоризацију као процес и врсту односа који БиХ воде у неизвесну будућност. Будући да је Комшић своју изјаву, којом нарушава Устав БиХ и која доводи до нестабилности БиХ, дао пред такозваним високим представником Кристијаном Шмитом, којег Комшић признаје, позивамо Шмита да га смени и да се он из Словеније врати као грађанин БиХ, а не као члан Председништва", нагласио је Каран.
