Ненадић: Тражимо да се откривање споменика Немањи одложи до скидања ознаке тајности
ТРАНСПАРЕНТНОСТ СРБИЈА ПИСАЛА ГРАДОНАЧЕЛНМИКУ БЕОГРАДА И ЊЕГОВОМ ЗАМЕНИКУ
Немања Ненадић
* „Било би непримерено да на споменик и пригодну свечаност падне било каква сенка сумње и да тај, како је указао доскорашњи генерални секретар председника Републике, 'симбол стварања српске државе', висок 28 метара, надвиси питање због чега је то једини споменик чији су трошкови израде и постављања проглашени тајним и да ли је та тајност одређена у складу са законом“
___________________________________________________
ПРОГРАМСКИ директор Транспарентност Србија Немања Ненадић упутио је иницијативу врху власти Београда да се свечано откривање споменика Стефану Немањи одложи до укидања ознаке тајности са докумената о трошковима његове израде и постављања.
Према тренутно доступним информацијама, Влада Србије прогласила је те информације тајним у јулу 2018. године, са периодом важења ознаке тајности од пет година док сама одлука о одређивању тајности није објављена.
"Отварање споменика је више пута најављено за неодређени датум 'по завршетку радова на уређењу Савског трга'. Окончање поменутих радова било је најављено првобитно за јул 2020. године, потом за новембар и коначно за почетак 2021. године, за 27. јануар", подсетио је Ненадић у писму упућеном градоначелнику Београда Зорану Радојичићу и његовом заменику Горану Весићу.
Нагласио је да је готово извесно да ће радови бити окончани пре јула 2023. године, "без обзира на досадашње кашњење и искуства у вези са роковима за завршетак радова на уређењу неких других локација у Београда".
"Било би, међутим, непримерено да на споменик и пригодну свечаност падне било каква сенка сумње и да тај, како је указао доскорашњи генерални секретар председника Републике, 'симбол стварања српске државе', висок 28 метара, надвиси питање због чега је то једини споменик чији су трошкови израде и постављања проглашени тајним и да ли је та тајност одређена у складу са законом", истакао је он.
"Иако процес стварања ни једне, па ни српске средњевековне државе није у целости транспарентан, већ је укључивао и низ тајних договора и планова активности који су са добрим разлогом били скривани од ондашњег Византијског царства, верујемо да није била намера да се кроз тајност цене споменика симболично обележе ти аспекти државотворног процеса", нагласио је он.
Додао је да је овде реч о споменику родоначелнику династије која је установила начело законитости, па би било примерено да се пре откривања споменика развеје свака сумња у погледу тога да ли је тајност израде и постављања споменика законита.
Ненадић је подсетио да је данашња Србија своју државност утемељила на Уставу, а према члану 3. највишег правног акта "Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима", а једно од Уставом загарантованих права је "право на приступ подацима који су у поседу државних органа".
"Имајући то у виду, очекујемо да ћете прихватити нашу иницијативу. Коначно, уместо двогодишњег одлагања, боље решење би било да заложите свој несумњиви ауторитет код републичких власти кроз иницијативу да се тајност што пре опозове и да се документи који садрже поменуте податке објаве", додао је Ненадић.
(Бета)
