Пентагон укида два носача авиона, зато прави целу флоту бродова-робота

НАЈВЕЋИ БЕСПИЛОТНИ БИЋЕ ВЕЛИЧИНЕ КОРВЕТЕ И ПРВО ЋЕ ДЕЈСТВОВАТИ СА КЛАСИЧНИМ БРОДОВИМА

Sea Hunter

* Са 6 или 7 носача авиона – уместо досадашњих 9 – САД више неће моћи да буду стално присутне у светским водама. Ударне групе америчких ратних бродова, које су они предводили, претвориће се у својеврсне„ватрогасне бригаде“ и почети да делују „на позив“

* Пентагон одустаје од великих бродова и због руских хиперсоничних ракета „Циркон“ које ће иомати већи од домета свега чиме су наоружани амерички носачи авиона, а брзину – преко девет Маха. Зато је амерички лист National Interest објавио да је „Циркон“ у стању да „направи рупу“ на сваком „пловећем аеродрому“ којим располаже Пентагон

* Марк Еспер већ је објавио: будућност припада поморским роботима. Према његовим речима, ако све буде ишло по плану, до 2030. америчка морнарица имаће више од 350 беспилотних ратних бродова

_____________________________________________________________________

        ПЕНТАГОН планира да смањи број носача авиона. Одједном за – два.

        Према специјализованом америчком порталу Defenсe News, одлука о слању два носача авиона „на отпад“ измениће тактику коришћења америчке морнарице широм света.

        Американци су протеклих деценија бити у стању да буду стално присустни у свим светским океанима, а са отписивањем два носача авиона – ударне групе америчких ратних бродова, које су они предводили, претвориће се у својеврсне„ватрогасне бригаде“ и почети да делују „на позив“.

        Амерички војни аналитичар Џери Хендрикс објаснио је овако шта ће се променити:

        „Са девет носача авиона, можете користити истовремено шест или седам, јер ће преостала два или три бити на редовним ремонтима и одржавању на доковима. Са „минус два“ – ратна морнарица САД биће периодична распоређивања ради одређених задатака или у случају нужде“.

        Шеф Пентагона, Марк Еспер, објавио је у марту да га занима мања морнарица. Коначна одлука о њеној бројности и саставу треба да буде донета на лето.

        Еспер је о носачима авиона и њиховој улози рекао:

        „Расправа о носачима авиона често се своди на две апсолутне крајности: или не треба да их буде,  или би требало да их буде 11. Лично сматрам да су носачи авиона сами по себи врло важни. Они демонстрирају америчку моћ и престиж. Они су важно средство одвраћања. Дају нам велике могућности“.

        Војни експерти се углавном слажу да се Пентагон одлучио за смањивање броја носача авиона због појаве нових противбродских ударних система  Русије и Кине.

        Русија ће своју хиперсоничну ракету „Циркон“ увести у употребу 2022. године. Њен домет биће већи од домета свега чиме су наоружани амерички носачи авиона, а брзина – преко девет Маха.

        „Циркони“ ће фактички бити неухватљиви за америчку морнаричку противваздушну одбрану.

        Амерички лист National Interest објавио је да је „Циркон“ у стању да „направи рупу“ на сваком „пловећем аеродрому“ којим располаже Пентагон.

        Према Defenсe News, број крстрица и разарача остаће на садашњем нивоу – биће их заједно око 90. Међутим, додаће им се мањи бродови.

        Али, најважнија иновација биће масовна употреба система са малом посадом или сасвим без посаде.

        Марк Еспер је сигуран: будућност припада поморским роботима.

        Према његовим речима, ако све буде ишло по плану, до 2030. америчка морнарица имаће више од 350 беспилотних ратних бродова.

        Адмирал Мајкл Гилди, шеф поморских операција у Ратној морнарици Сједињених Држава, изјавио је: „Не можемо изградити довољно ратних бродова од по две милијарде долара." <...> Морамо променити свој начин размишљања. Треба нам много бродова без посаде“.

        У Сједињеним Државама се истовремено реализује неколико пројеката бродова без посаде.

        Према утврђеним плановима, САД ће имати три класе робота: велике бродове са тешким наоружањем, средње за извиђање и електронско ратовање и мале за постављање мина и повећање домета комуникацијских система.

        Пентагон се нада да ће 2020-те добити два највећа брода у оквиру пројекта LUSV (Велико беспилотно надводно пловило). Са депласманом од 2.000 тона, па ће бити величине корвете.

        Испрва ће се користити у комбинацији са класичним ратним бродовима и играти улогу ракетне платформе - за испаљивање пројектила по циљевима , са враћањем у базу ради узимања нових.

        Међутим, ови „без посаде“ моћи ће да делују и независно. Аутономност - 90 дана.

        Беспилотни бродови средње класе биће дугачки  12 до 50 метара.

        Њихова процењена максимална брзина треба да буде- 24-27 чворова, крстарење - најмање 16 чворова. Домет пловидбе - 4,5 хиљаде наутичких миља (8,3 хиљаде километара), аутономност - од 60 до 90 дана.

        Предвиђено је да само један оператор може даљински управљати овим роботима током целе пловидбе-мисије.

        А задатак ће им бити да прате туђе бвродове и електронске војне и извиђачке мисије.