Цвијановић: Јасеновац је наша најскупље плаћена историјска лекција, а наша највећа победа - што још постојимо

ВЕНЦИ И ЦВЕЋЕ ПОЛОЖЕНИ НА ГРОБНО МЕСТО „ТОПОЛЕ“ У СПОМЕН-КОМПЛЕКСУ „ДОЊА ГРАДИНА“

* Председник Републике Српске Жељка ЦВИЈАНОВИЋ: „То је лекција која нам је додатно ојачала државнотворну свест, али и одлучност да бранимо оно што је наше, а да никога другог тиме не угрожавамо“

* Нагласила је да је у време кад се ближио коначни слом нацистичке Немачке и њених квислиншких творевина попут тзв. Независне Државе Хрватске, наредба усташке власти била да се ликвидирају сви затвореници, а сам логор до темеља сруши и уништи, како би се прикрили сви докази његовог постојања. Међутим, то је осујетио пробој из логора преживелих логораша

* „Наша је обавеза и то да се истином и вером у Републику Српску боримо и против наметнутих лажних стереотипа који нас прате још од последњег одбрамбено-отаџбинског рата. И жртве којих се данас присећамо на то нас обавезују, као и место на којем данас стојимо. У томе што нас има, и што упркос свему трајемо, лежи и наша највећа победа“

* „Наша је обавеза и то да се истином и вером у Републику Српску боримо и против наметнутих лажних стереотипа који нас прате још од последњег одбрамбено-отаџбинског рата. И жртве којих се данас присећамо на то нас обавезују, као и место на којем данас стојимо“ – рекла је Цвијановић

_____________________________________________________________________

        НАЈВИШИ званичници Републике Српске и представници дипломатског кора у БиХ положили су вијенце и цвијеће на гробно место "Тополе" у Спомен-комплексу "Доња Градина".

        У име институција Републике Српске венац су положили председник Републике Српске Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премијер Радован Вишковић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик и председавајући Савета министара Зоран Тегелтија.

        Цвеће су положили министри у Влади Српске, шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Затлер, руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов, амерички амбасадор Ерик Нелсон, британски амбасадор Метју Филд, начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић, те представници јеврејског и ромског народа.

        Претходно је истакнуто да жртве не смеју бити заборављене јер би то за њих била највећа казна.

        Свештеници дубичке парохије служили су парастос Србима убијеним у систему усташког концентрационог логора Јасеновац, а потом су емитоване видео-поруке молитава које су за страдале припаднике јеврејског и ромског народа прочитали рабин Исак Асиел и члан Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић.

        Председник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је Јасеновац, за српски народ, место најмасовнијег страдања током Другог светског рата, симбол геноцида и најскупље плаћена историјска лекција.

        "То је лекција која нам је додатно ојачала државнотворну свест, али и одлучност да бранимо оно што је наше, а да никога другог тиме не угрожавамо", нагласила је Цвијановићева у обраћању на обележавању Дана сјећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

        Она је рекла да жели да изрази захвалност председнику Србије Александру Вучићу и руководству Србије што и данас, иако на другачији начин, Србија и Српска заједно обележавају Дан сјећања на јасеновачке жртве усташког злочина - геноцида.

        Подсетивши да је прошло 75 година од како су последњи затвореници извршили пробој из јасеновачких логора смрти, Цвијановићева је навела да су шансе да се избаве из јасеновачког пакла биле минималне, те да је тек сваки десети учесник пробоја преживео, док је хиљаде и хиљаде логораша убијено управо тих дана.

        Она је додала да у време кад се ближио коначни слом нацистичке Њемачке и њених квислиншких творевина попут тзв. Независне Државе Хрватске, наредба усташке власти била је да се ликвидирају сви затвореници, а сам логор до темеља сруши и уништи, како би се прикрили сви докази његовог постојања.

        Захваљујући храбрости посљедњих логораша који су смогли снаге да крену у одлучујући пробој, те каснијим сведочењима преживелих заточеника, навела је председник Републике, страшна истина о јасеновачким логорима смрти угледала је светлост дана.

        Она је истакла да од тада, па све до данас, за српски народ сећање на Јасеновац представља највећу, болну рану, али и најважнију историјску лекцију коју смо дужни да учимо, памтимо и преносимо на будуће генерације.

        "Због тога смо и данас овде, на овом страшном, страдалничком, али и светом месту да бисмо се присетили свих жртава јасеновачких логора смрти и геноцида на простору такозване НДХ иако то, због глобалне пандемије и ванредног стања, чинимо на другачији начин у односу на претходне године", рекла је Цвијановићева.

        Председник Српске је нагласила да се страхота ових злочина не огледа само у ужасавајућем броју невиних жртава које су ликвидиране на најмонструознији начин, већ и у чињеници да се радило о институционалном, државном пројекту, чији је крајњи циљ било физичко уништење и истребљење српског, јеврејског и ромског народа.

        Цвијановићева је рекла да ће на најмрачнијим страницама светске историје остати забележено да су се чак и по злу чувени нацисти згражавали над свирепим методама које су усташки злочинци примењивали током масовних егзекуција у логорима смрти.

        Она је нагласила да ће остати упамћено и да је усташка парадржава једина у историји човечанства имала посебне логоре за децу, која су на тим местима масовно страдала од руке злочинаца који у њима нису видели невина, Божија створења, већ непријатеље које треба истребити и за то не постоји ни морална, а камоли одговарајућа правна квалификација.

        "Али, постојали су људи који су и у таквим зверским и нељудским временима били истински људи и топла људска бића. Зато с огромним поштовањем и данас треба поменути име великог хуманисте аустријског порекла Диане Будисављевић која је спасила више од десет хиљада српске деце", истакла је предсједник Српске.

        Према њеним речима, о страхотама овог места најбоље сведоче бројни светски историчари који тврде да је по својој монструозности логор Јасеновац превазишао чак и Аушвиц.

        "Сећајући се Јасеновца и других стратишта, ми не говоримо о ратовима у којима су се сударале војске, нити о великим биткама након којих су се пребројавале жртве - војне, али и цивилне. Не говоримо о побједницима или губитницима рата, нити о некој заузетој или одбрањеној војној тачки.

        Док стојимо на овом месту, ми говоримо о моралној и свакој другој пропасти људског рода оличеној кроз масовне свирепе егзекуције које су вршене над недужним становништвом, о планском истребљењу и затирању постојања - од тек рођеног детета до изнемоглог старца, и о ужасу таквог масовног страдања", указала је Цвијановићева.

        Она је констатовала да су зато у колективном памћењу целог једног народа дубоко урезане страхоте Јасеновца, Доње Градине, Јадовна, Дракулића, Гаравица, Пребиловаца, Старог Брода и бројних других стратишта из Другог светског рата.

        "С тим сећањем и застрашујућим успоменама, бранили смо и у каснијим временима наше право на постојање. Управо та свест о важности очувања права на живот, права на огњиште на којем живите као свој на своме, али и права да се заштитите од нестајања или понављања зла, руководила нас је и у време кад смо стварали Републику Српску као оквир за нашу слободу и наше трајање.

        Данас живимо у слободи и желимо да све наше будуће генерације живе без страха од губитка те слободе. Желимо да живимо у миру са другима. Волели бисмо да ниједан народ није кочница исказивању потенцијала, креативности и способности било којег другог народа на нашим просторима", навела је Цвијановићева.

        Она је истакла да многи, који нису део нас, не разумеју зашто толико волимо Републику Српску.

        "Али, ми, који смо дио наше заједнице, то одлично знамо и одлично разумемо. Знамо да је она гаранција за наше животе и да није сметња ничијем развоју. Поносни смо на наше људе, на припадност коју осећамо једни према другима и на способност наших институција да се брзо организују и одговоре на изазове. Утолико је већа и наша обавеза да Републику Српску градимо и развијамо у миру", поручила је Цвијановићева.

        Она је указала да на путу стварања боље будућности, не сме се заборавити прошлост и наша је обавеза да се истином боримо против историјског ревизионизма и покушаја поновног оживљавања мрачних идеологија из прошлости.

        Такви покушаји, истакла је она, представљају не само увреду за жртве, већ и антицивилизацијски чин и удар на достојанство сваког људског бића, али и народа.

        "Али, наша је обавеза и то да се истином и вером у Републику Српску боримо и против наметнутих лажних стереотипа који нас прате још од последњег одбрамбено-отаџбинског рата. И жртве којих се данас присећамо на то нас обавезују, као и место на којем данас стојимо.

        Уз сву тугу и бол коју човек природно осећа на оваквом мјесту, поносни смо што нашим окупљањем, и тиме што постојимо, показујемо да је живот однeо победу над смрћу. У томе што нас има, и што упркос свему трајемо, лежи и наша највећа победа. Сигурна да ћемо, као што смо то чинили и до сада, победити све изазове са којима се суочавамо. Живела Република Српска", нагласила је Цвијановић.