„Не дамо Светиње, наши преци су их дигли, И са њима до Небеског Царства стигли“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОДЛИКОВАО ДРАГАНУ МИРКОВИЋ АУТОРКУ ПЕСМЕ „НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ“

* Драгана је диригент хора београдског манастира Пресвете Богородице Тројеручице у којем важну улогу има и мати Злата (Пантелић)

* У изведби тог хора, песма-химна је одмах ушла у срца учесника литија јер је из њих и изашла, па је само било питање – ко ће то што се дигло из дубине текстуално и музички уобличити

______________________________________________________________________

        МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски  Амфилохије одликовао је Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца Драгану Мирковић, ауторку песме „Не дамо светиње“.

        Драгана је диригент хора београдског манастира Пресвете Богородице Тројеручице у којем важну улогу има и мати Злата (Пантелић).

Мати Ангелина (Пантелић) и Драгана Мирковић

        Песма „Не дамо светиње“ је незванична химна народног покрета за одбрану православних светиња у Црној Гори.

        Нимало случајно. Јер, није случајан ни народни молитвени покрет српске Црне Горе који се – као цунами – дигао против монтенегринско-дукљанског угњетавања, маргинализације и асимилације, а прокључао кад је политичка мафија из Подгорице ударила на најсветије.

Чланови хора Манастира Богородице Тројеручице

        Ево текста песме-химне која је одмах ушла у срца учесника литија јер је из њих и изашла, па је само било питање – ко ће то што се дигло из дубине текстуално и музички уобличити:

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ

Не дамо Светиње, које славе Божије име,
Не дамо Светиње, јер су наше од давнине,
Не дамо Светиње, наши преци су их дигли,
И са њима до Небеског Царства стигли.

Свако бира ком ће Царству да се поклони,
Да л’ ће Богу ил’ ђаволу вечно служити.
Нико срећу не нађе у туђој несрећи,
Нити онај ко се руг’о Божјој Светињи.
И сила таме да небо прекрије,
Неће бити јача од силе Божије.

Не дамо Светиње, које славе Божије име,
Не дамо Светиње, јер су наше од давнине,
Не дамо Светиње, наши преци су их дигли,
И са њима до Небеског Царства стигли.

Вековима Црква Бож’ја бива гоњена,
И за Христа Спаситеља свога распета.
Тешко оном ко ратује против Господа,
Таквог увек стигне казна, љута невоља.
И сила таме да небо прекрије,
Неће бити јача од силе Божије.

Не дамо Светиње, које славе Божије име,
Не дамо Светиње, јер су наше од давнине,
Не дамо Светиње, наши преци су их дигли,
И са њима до Небеског Царства стигли.