Амфилохије: Стање у коме се сада налази Косово и Метохија треба називати окупацијом

„КОСОВО ОСТАЈЕ ВЕРТИКАЛА НАШЕГ БИЋА КРОЗ ВЈЕКОВЕ – ВАСКРСНУЋЕ КОПЕТ КОСОВО“

* На трибини „Црква и држава кроз осам векова“ на Правном факултету Универзитета у Београду упозорио: „Ова окупација је наставак оне турске, а у нечему је и гора од ње. Косово и Метохија су окупирани – то треба стално понављати. Неки наши политичари говоре да да је сјевер Косова, који је у Другом свјетском рату био дат окупираној Србији, једино што може да се добије. Шта то значи? Да добијеш нешто од свога, а спреман си да изгубиш оно што је суштина свега? То је неразумно!“

_________________________________________________________________________

        АРХИЕПИСКОП цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да је једини владар који на Косову и Метохији стоји од 14. века Свети краљ Стефан Дечански и да стање у коме се сада налази Косово и Метохија треба називати окупацијом.     

        Владика је то казао на трибини „Црква и држава кроз осам векова“ на Правном факултету Универзитета у Београду:

       „Ова окупација је наставак оне турске, а у нечему је и гора од ње. Косово и Метохија су окупирани – то треба стално понављати. Пошто у себи има неуништиву духовну вертикалу – опстало је и васкрсло почетком 20. вијека“.

        Митрополит је указао да је КиМ у Другом светском рату било подељено и да је окупираној Србији био додељен север Косова.

        Додао је да чује да неки наши политичари говоре да управо да је то једино што може да се добије, да остане Србији:

        „Шта то бјеше? Да добијеш нешто од свога, а спреман си да изгубиш оно што је суштина свега? То је неразумно!“

        Митрополит је у наставку још рекао:

        „Косово остаје вертикала нашег бића кроз вјекове, још од времена Светог Саве и Светог Арсенија, његовог насљедника… И то остаје до данас… Васкрснуће Косово. Ето, и ови који су нас бомбардовали ипак су помогли да се спасу Пећка Патријаршија и Дечани“.

        Посебну захвалност митрополит је упутио Италијанима, који су и током Другог светског рата, али и у времену садашњем, исказали истинску посвећеност заштити светиња.