Пентагон ради на вештачкој интелигенцији која ће у много чему заменити пилоте његових ловаца

СТРАТЕГИЈА БОЈА ОСТАЛА БИ ПИЛОТИМА, А ОБОТИ БИ МАНЕВРИСАЛИ АВИОНОМ И „ОДРАЂИВАЛИ ТАКТИКУ“

* Програм ACE је подељен у три етапе. У првој ће вештачка интелигенција увежбавати елементе ваздушних борби преко компјутерских симулација. У другој ће бити уграђена у мање дронове који неће бити претерано скупи. Тек у трећој ће се `“роботизовани ауто-пилоти“ наћи у правим борбеним авионима

* Функционер DARPA задужен за „стратешке технологије“ Тимоти Грејсон открио је да се рачуна са комбинацијом „четири беспилотне летелице на заједничком борбеном задатку са ловцем којим управља прави пилот“. Притом би један дрон гушио противничке радаре, други носио наоружање, трећи тражио циљеве које треба гађати, а четврти служио као мамац за противничку ПВО

__________________________________________________________________________

         АМЕРИКАНЦИ су наумили да створе роботизованог пилота који би био у стању да у ваздушним бојевима потпуно замени човека.

         Управа Пентагона за перспективне истраживачке пројекте (DARPA) објавила је већ конкурс за „креирање вештачке интелигенције која ће бити уграђена у авионику ловаца“.

         Није прецизирала којих типова борбених авиона, али је навела да ће будућа вештачка интелигенција „озбиљно растеретити пилоте и дати им предност над противником“.

         Програм јевећ довио име - ACE (Air combat evolution — Еволуција ваздушног боја).        

         Ваздушне борбе на `блиском растојању` један је од најзахтевнијих сегмената пилотске обуке и мајсторства. Јер, изискује крајњу концентрацију и летачку виртуозност.

         Са развојем ракета ваздух-ваздух великог домета и усавршавање авио-радара – овакве борбе су постале прилична рекост. Упркос томе, савремени ловци имају топове који су у `блиском бојну` од огромне важности.

         Пилот у дејствима војне авијације и даље је незамљнљив на плану процењивања ситуације и брзих реаговања и доношења одлука. Међутим, Пентагон и DARPA су, очито, одлучили да „преломе ситуацију“.

         Експерти процењују да ће пилоти – ако се појави вештачка интелигенција која ће моћи да их у потпуности замени у управљању летелицом – моћи да се потпуно посвете само  „ваздушном бојном пољу“.

         У Пентагону желе да добију „борбени аутополот који ће у перспективи на све сизмене у ваздушним окршајима реаговати знатно брже од човека“.

         Програм ACE је подељен у три етапе.

         У првој ће вештачка интелигенција увежбавати елементе ваздушних борби преко компјутерских симулација.

         У другој ће бити уграђена у мање дронове који неће бити претерано скупи.

         Тек у трећој ће се `“роботизовани ауто-пилоти“ наћи у правим борбеним авионима.

         Пилоти ће у таквим авионима имати задатак да контролишу како се њихови `заменици` сналазе у реалним ситуацијама блиским борбеним.

         Прво ће бити `обучавани` за борбу са крстарећим ракетама, потом за обарање противничких бомбардера, а на крају ће доћи увежбавање борбе против борбених авиона великих маневарских могућности.

         Американци признају да им засад није главни циљ да робот-пилот потпуно замени човека-пилота већ да спрегну њихове могућности.        

         У DARPA су убеђени да управо та симбиоза има „велику будућност“.

         Програм ACE треба, иначе, да значајно прошири могућности Оружаних снага САД у  тзв. мозаичким борбама у којима Пентагон планира важну улогу за „беспилотне аутоматизоване системе који дејствују у тесној вези са човеком“.

         План војног врха САД је да у таквим борбама користе целе ројеве таквих роботизовани хборбених летелица.

          Функционер DARPA задужен за „стратешке технологије“ Тимоти Грејсон открио је да се рачуна са комбинацијом „четири беспилотне летелице на заједничком борбеном задатку са ловцем којим управља прави пилот“. Притом би један дрон гушио противничке радаре, други носио наоружање, трећи тражио циљеве које треба гађати, а четврти служио као мамац за противничку ПВО.

         У DARPA наглашавају: „Пилот може – ако буде управљао са много полуаутоматских паметних беспилотних платформи – значајно повећати убојитост свог ловца. Он би био задужен само за најбитније током ваздушне битке док би дронови око њега решавали одређене скупове задатака. Стратегија боја била би у надлежности човека, а  аутономни системи би били задужени и за маневрисање авионом и за тактички део борбе“.

         Американци наглашавају да ће ограничити `самосталност својих `аутоматизованих платформи` и њихово функционисање учинити пилотима схватљивим и предвидљивим.

         Пентагон ће на ово током 2020-те потрошити 927 милиона долара. Притом целу замисао објашњава баш амерички:        

         „Ослањање на вештачку интелигенцију у овој сфери неопходно је да би САД сачувале своју стратешку позицију и побеђивале у будућим биткама ради заштите међународног поретка“.