У Београду отворена изложба „Срби и Србија у османским документима 15-19. век“
ИЗЛОЖЕНА И МИНИЈАТУРА БЕОГРАДА У ВРЕМЕ ОСМАНСКЕ ОПСАДЕ 1521. ГОДИНЕ
* Директор Архива Србије Мирослав ПЕРИШИЋ: „Више десетина хиљада докумената из Османског архива у истанбулу - истражених и дигитализованих - већ је похрањено у депоу Архива Србије. Очекујемо да ће их бити још у десетинама хиљада. Када буду преведена, приређена и објављена биће то серија од ко зна колико десетина или стотина зборника докумената“
* Изложене су и странице Карловачког, Пожаревачког и Београдског мира, одлуке Берлинског конгреса које је ратификовала британска краљица Викторија, писмо које је Карађорђе написао великом везиру 1813. године као и документа о зулумима над Србима у околини Ниша 1851, сукобу Турака и Срба у Београду 1856. и један од спискова заробљених Срба у рату 1876. године
______________________________________________________________________
У БЕОГРАДУ је, поводом 140 година од успостављања дипломатских односа Србије и Турске, отворена изложба "Срби и Србија у османским документима 15-19. век" на којој су по први пут приказана између осталог, минијатура Београда у време османске опсаде 1521. и признање Србије за краљевину од стране султана Абделхамида II из 1882. године.
Изложбу у Архиву Србије отворио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић који је оценио да је проучавање историјског блага које се налази у Османском архиву од "великог интереса за Србију" али и за Турску.
"Један од докумената који је привукао моју пажњу јесте део пописа на Косову и Метохији. Имајући веру у поузданост османске архивистике, очекујем да ће тај документ и њему слични посведочити о томе ко је вековима живео на Косову и Метохији и да ће поуздана историјска истина бити најбоља брана историјском ревизионизму сваке врсте", казао је министар.
Директор Архива Србије Мирослав Перишић казао је да су захваљујући Протоколу о сарадњи те институције и Председништва државних архива Владе Турске, први пут започета институционално организована истраживања архивске грађе значајне за историју српског народа која се чува у Османском архиву у Истанбулу.
"Више десетина хиљада тих докумената истражених и дигитализованих већ је похрањено у депоу Архива Србије. Очекујемо да ће их бити још у десетинама хиљада. Када буду преведена, приређена и објављена биће то серија од ко зна колико десетина или стотина зборника докумената", рекао је Перишић.
По његовим речима, јавност у Србији моћи ће по први пут да види како је изгледала дефтерна канцеларија у којој су писани дефтери, документ који доноси податке о поправци моста на Сави у Београду изграђеног 1526, документ о осветљавању бакљама дунавског моста у Смедереву 1691. године.
Изложене су и странице Карловачког, Пожаревачког и Београдског мира, одлуке Берлинског конгреса које је ратификовала британска краљица Викторија, писмо које је Карађорђе написао великом везиру 1813. године као и документа о зулумима над Србима у околини Ниша 1851, сукобу Турака и Срба у Београду 1856. и један од спискова заробљених Срба у рату 1876. године.
Отварању изложбе присуствовали су и амбасадор Турске у Београду Танжу Билгић и директор Председништва државних архива Владе Турске Угур Унал. Аутор изложбе је архивиста Архива Србије Ениса Аломеровић-Хубанић.
(Бета)
