Јоаникије: Црногорска и србијанска војска војевале су заједно као војска једног народа а двије српске државе
ПОВОДОМ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ СЛУЖИО У САБОРНОМ ХРАМУ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ У МОЈКОВЦУ
* „Те двије војске су се бориле за ослобођење и уједињење цијелог српства. Једино ако тако разумијемо ту идеју и оданост отаџбини, својим прецима, својој вјери, можемо схватити њихове жртве. Њихове жртве свијетле, јер је Мојковачка битка врх свих битака од Пљеваља, Гласинца, Вихре, Карађорђевих шанчева, Сјенице, Чакора, Рожаја, Берана, све се то обједињује у том разумјевању Мојковачке битке“
* Као што је Јанко Вукотић заслужан за побједу, тако је Радован Бећировић , оцијенио је владика Јоаникије, заслужан што је Мојковачка битка ушла у историју и поезију. Пјесник је осјетио оно најузвишеније у тој борби, дошао је до религиозне суштине тог догађаја. На нама је да не заборавимо ниједну жртву, ниједно име. Ми не желимо ишта да мијењамо, а не дај Боже ни да мијењамо свој идентитет. Они који су промјенили свој идентитет или га мијењају, нека виде гдје ће се наћи“
____________________________________________________________________________
ЊЕГОВО Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на празник Светог Симона Мироточивог, 10. јануара Свету архијерејску литуригију у Саборном храму Рождества Христовог у Мојковцу.
Владика је, потом, са свештенством, одслужио помен јунацима Мојковачке битке.
У архипастирској бесједи владика Јоаникије је рекао да настављамо да славимо Рођење Богомладенца Исуса Христа, заједно са анђелима на Небесима прослављамо и пјевамо узвишену химну Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља.
„Узносимо славу и благодарење Богу Који је благоизволио да савије Небеса и сиђе у овај свијет, да нас, који смо се отуђили, запали у таму, раздијелили се, ослабили, да нас врати у Божје наручје, да нас обнови силом и благодаћу свог Божанства“, казао је владика будимљанско-никшићки.
Навео је да смо, у ове свете дана, овдје у Мојковцу, уобичајили да се сабирамо у част јунака оне славне епопеје од Гласинца преко Дрине, Вихре, Карађорђевих шанчева, гдје су наши преци крв проливали заједно са војском Србије, борећи се за одбрану наше отаџбине од мрског окупатора Аустроугарске монархије, Бугарске и Њемачке. У тој неравноправној борби подносили су надљудске жртве.
„Црногорска и србијанска војска војевале су заједно као војска једног народа, као војска двије српске државе које се боре за ослобођење и уједињење цијелог српства. Једино ако тако разумијемо ту идеју и оданост отаџбини, својим прецима, својој вјери, можемо схватити њихове жртве. Њихове жртве свијетле, јер је Мојковачка битка врх свих битака од Пљеваља, Гласинца, Вихре, Карађорђевих шанчева, Сјенице, Чакора, Рожаја, Берана, све се то обједињује у том разумјевању Мојковачке битке“, истакао је Епископ Јоаникије.
Мојковачка битка се, по његовим ријечима, јесте одиграла 6. и 7. јануара, у Божићне свете дане, али је она врхунац свих претходних битака у којима су многи изгинули, рањени и од рана преминули.
„Имају спискови, али, до данас нијесу тачно утврђени спискови погинулих, пострадалих, па, ипак, Мојковачка битка, баш у Мојковцу, је изузетна. Неки кажу да то није била више битка за српску одступницу, јер је српска војска, већ, била одступила. Када је краљ Александар, тадашњи регент, врховни командант поручио Јанку Вукотићу да ако задрже непријатеља само 24 часа, одужиће се српству, а дошавши на Мојковачка врата, више црногорска војска није имала куд осим да се брани, да војује последњу битку. Такав је био план, да се овдје непријатељ порази, па онда да се црногорска војска, по плану који је донијела Влада Црне Горе, придружи српској војсци у Грчкој“, подсјетио је владика.
Он је истакао да се у Мојковцу била битка за вјеру православну, за одбрану светиња, за одбрану образа и части Црне Горе.
„Зато је та битка била тако славна и успјешна. Водиле су је велике личности, прослављени командант из I и II Балканског рата, велики сердар и војсковођа Јанко Вукотић, који је у I Балканском рату, управо, овдје, прегазио Тару и како је рекао његов потчињени, Милош Меденица овдје је пукла прва српска пушка за ослобођење српског народа преко Таре. И не само Јанко, шта би један он, да није било Петра Мартиновића, начелника Ратног штаба, који је водио, непосредно, операције. Мало смо заборавили ту знамениту личност.
Па Милош Меденица, Милинко Влаховић и редом Грујица Грдинић, неколико знаменитих Полексића и Ружића и да поменемо онај тренутак када је Јевто Ружић позвао Дробњаке и кори их унапријед да не издају, јер се издаја увијек негдје пришуња. То су били преломни моменти у којима је црногорска војска под командом Јанка Вукотића поразила надмоћну аустроугарску војску, Њемце и Мађаре“, бесједио је Његово преосвештенство.
Радован Бећировић
Указао је да не треба заборавити ни то да је у црногорској и санџачкој војсци било и припадника србијанске војске, а све то је написао и завјештао велики пјесник Радован Бећировић.
Као што је Јанко заслужан за побједу, тако је Радован, оцијенио је владика Јоаникије, заслужан што је Мојковачка битка ушла у историју и поезију.
„Пјесник је осјетио оно најузвишеније у тој борби, дошао је до религиозне суштине тог догађаја. Ми који прослављамо јунаке Мојковачке битке, трудећи се да сагледамо обим тог великог догађаја, и историјски, и поетски, и духовни, и национални, трудећи се да не заборавимо ниједну жртву, ниједно име, ми не желимо нити шта да мијењамо, а не дај Боже, не желимо ни да мијењамо свој идентитет. Они који су промјенили свој идентитет или га мијењају, нека виде гдје ће се наћи“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Он је захвалио ЦО Мојковац, свештенству мојковачког Саборног храма и бјелопољског намјесништва на организацији, а нарочито Момчилу Вуксановићу и Српском националном савјету, који је иницијатор обиљежавања Мојковачке битке.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
https://mitropolija.com/2019/01/11/vladika-joanikije-sluzio-pomen-mojkov...
