Зелена светлећа мачка сапасава оболеле од сиде?

Успех групе америчких биолога под руководством Ерика Пешла
 

* Група биолога под руководством Ерика Пешла клинике Мејо у САД одгајила зелене светлеће мачке чији организам је у стању да `произведе` лек и генску терапију за борбу против ХИВ

* Експерименти показали да мачке имају урођени имунитет за ХИВ, а људи за вирус мачје имунодефицијенције

       ОРГАНИЗАМ зелене светлеће мачке - у чији је геном убачен ген отпоран на вирусе имунодефицијенције – у стању је да `произведе` лек и генску терапију за борбу против ХИВ-а. Научници се још надају да ће ове чудо-маце обезбедити и заштиту домаћих и дивљих мачака - укључујући лавове и тигрове - од епидемије мачијег вируса имунодефицијенције, тврди се у научном чланку објављеном у часопису Nature Methods.

       Група биолога под руководством Ерика Пешла (Eric Poeschla) са Медицинске школе клинике Мејо у САД изоловала је код трансгенских мачака носиоце гена мајмуна отпорног на вирус имунодефицијенције и ген зелене флуоресцентне беланчевине (GFP).

       Исти научници су ген GFP први пут изоловали из ДНК морске медузе још 1994. године, а 2008. године је за то откриће америчком биологу Мартину Чафлију (Martin Chalfie) додељена Нобелова награда за хемију. Научници су помћу тог гена добили светлећу бактерију кунића чак и паса. Пешл и његове колеге изоловали су трансгене мачке које светле зелено када се осветле ултравиолентним зрацима.

       У експериментима научници су искористили GFP у својству индикатора успешности «пресађивања» другог гена – гена који је отпоран на вирус имунодефицијенције.  

       Човек је припитомио мачке пре девет хиљада година. Људи и мачке су генетски веома блиски: наш се геном подудара са мачјим око 90 одсто.

       И мачке и људи одговарају родним врстама вируса имунодефицијенције, али мачке, за разлику од људи ретко умиру од мачје сиде. Научници процењују да је око 2,5 – 4,4 одсто домаћих мачака заражено тим вирусом. Експерименти су показали да мачке имају урођени имунитет за ХИВ, а људи за вирус мачје имунодефицијенцие.

       Аутори истраживања су покушали да израде «платформу» за проучавање генетске отпорности према имунодефицијнцији. Они су убацили у геном мачке ген резус мајмуна TRIM који обезбеђује такву отпорност. Веома танком иглом су у мачју јајну ћелију и сперматозоид убацили ретровирус TSinG у који је био убачен тај ген.

       Затим су оплодили добијене јајне ћелије, одгајили неколико ембриона и убацили их у утробу пет мачака. Након неколико недеља две мајке сурогати су родиле три здрава мачета – два мужјака и једну женку.

       Остале три мачке или су одбациле туђи ембрион или су после имплантације јајних ћелија након неколико недеља изгубиле плод.

       Како истичу научници, флуоресцентни ген GFP и ген TRIM коректно су „усађени“ у све ћелије мачака. Тело и длака животиња светли зеленом светлошћу када се осветле флуоресцентним зрацима, док је ген отпорности на вирус имунодефицијенције био присутан у геному сваког мачора и мачке

       Биолози су узели узораке мачјих ћелија и заразили их мачијим вирусом имунодефицијенције. Ћелије су показале делимичну отпорност према том вирусу.

       Аутори научног чланка су наставили експеримент укрстивши светлеће мачке међусобно. Нова генерација мачака је сачувала све особине које су имали њихови трансгени родитељи. Научници истичу да то говори о високој ефикасности «имплантације» нових гена – да је другачије део мачака би изгубио те особине.

       Научници претпостављају да ће осетљивост трансгених мачака на вирусе имунодефицијенције омогућити проверу ефикасности разлицитих комбинација гена који су отпорни на разне врсте тог патогена.