И Грузија има свог Давида, у Тбилисију траже „правду за Давида” – са његовим оцем у главној улози

РАЗЛИКА ЈЕ САМО У ТОМЕ ШТО АМЕРИКАНЦИМА У ГРУЗИЈИ НИЈЕ ПОТРЕБНА ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦЈА

• У Тбилисију масовни протести трају од 31. маја. Убијени младић се звао – Давид Саралидзе. Убијен је у децембру 2017-те, а имао је 16 година. Под мање загонетним околностима од Давида Драгичевића. Настрадао је у вршњачком обрачуну ножевима
• И Заза САРАЛИДЗЕ (отац) затражио је – попут Давора Драгичевића – „објективну истрагу” и откривање убице (или убица). На свим имитинзима је инсистирао на „пропустима у истрази” и оставци владе. Чак је власти и полицији поручио да им је 10. јуни „крајњи рок да изађу са истином”
• Грузински премијер Георги КВИРИКАШВИЛИ већ објавио да ће се наредне недеље ванредно састати парламент поводом убиства Давида Саралидзеа и да ће на тој седници бити формиран анкетни одбор који ће се позабавити досадашњим током истраге...

           ГРУЗИЈА је лојална територија у америчкој интересној сфери, па Вашингтонски диригентии обојеним револуцијама немају никакав разлог да руше њену послушну власт. Упркос томе, и Грузија има свог Давида. И у центру Тбилисија се тражи „правда за Давида”.

          Штавише, и тамо је Давидов отац у једној од главних улога. Чак износи и сличне захтеве према власти као отац Давида Драгичевића у Бањалуци.

          Убијени младић се звао – Давид Саралидзе. Убијен је у децембру 2017-те, а имао је 16 година.

          Убијен је под мање загонетним околностима од Давида Драгичевића. Настрадао је у вршњачком обрачуну ножевима.

          Заједно са њим је убијен и Леван Дадунашвили (16). Међутим, суд је након пола године једног малолетника осудио на 10 година и шест месеци затвора за убиство Левана, а још једног – на девет година и 9 месети за покушај убиства Саралидзе.

          Дакле: нико није осуђен за убиство Давида Саралидзе. То је био „грузински окидач”.

          Његов отац Заза Саралидзе  организовао је 31. маја први протест испред зграде националног парламента.

          У наредним данима су уследили масовни протести, којима су се прикључиле и разне организоване групе и неке опозиционе партије.

          И Заза је – попут Давора Драгичевића – затражио „објективну истрагу” и откривање убице (или убица). На свим имитинзима је инсистирао на „пропустима у истрази” и оставци владе.

          Чак је власти и полицији поручио да им је 10. јуни „крајњи рок да изађу са истином”.  

          Нови протест ће бити управо 10. јуна. Тачније: два. Заза и сви који га подржавају окупиће се у парку Вака, а присталице неких опозиционих партија – испред парламента.

          Да америчка амбасада у Тбилисију има другачије инструкције: сви би били на истом месту. Све би било као у Бањалуци.

          МУП Грузије је првих протеста поново отвореио истрагу о смрти Давида Саралидзеа. Чак је ухапсио сарадника Државног тужилаштва Мирзу Субелијанија. Под оптужбом да није пријавио полицији да је један његов рођак учествовао у „кобном обрачуну ножевима”.

          Он може бити осуђен и на четири године затвора.

          Зази је то мало и тврди да су за учешће рођака знали и Мирзина жена и син и тражи и њихово привођење.

          Заза је у међувремену тужиоцу предао имена тројице мушкараца за које тврди да су или учествовали у убиству или у „фалсификовању истраге”.

          Грузински премијер Георги Квирикашвили упозорио је учеснике протеста и Зазу да неће дозволити дестабилизацију ситуације у земљи.

          Нагласио је да у протестима учествују „екстремне групе које износе апсолутно неприхватљиве политичке захтеве”.

          Овде фале само ангажман амбасаде САД, „група из Скопља” и отпорашке стиснуте песнице.

          Независно од тога, није баш чиста случана подударност што се оволико слични протести догађају истовремено у Тбилисију и Бањалуци.

          Уосталом, Квирикашвили је објавио да ће се наредне недеље ванредно састати парламент Грузије поводом убиства Давида Саралидзеа и да ће на тој седници бити формиран анкетни одбор који ће се позабавити досадашњим током истраге...