Амерички физичари створили материјале који ће целе подморнице чинити невидљивим

ПРЕДСТАВИЛИ ИХ У АМЕРИЧКОМ АКУСТИЧКОМ ДРУШТВУ, А ЗОВУ ИХ - МЕТАМАТЕРИЈАЛИМА

• Створили су материјале који кроз себе не пропуштају звучне таласе већ их одбијају на такав начин да се посматрачу чини да „види“ морско, речно или језерско дно
• По својој структури, личи на пирамиду висине метар, прекривену мноштвом челичних листића са много рупица које упијају и преобликују акустичке осцилације

        АМЕРИЧКИ физичари и инжењери створили су метаматеријал који сваки подводни објекат чини „прозрачним“ за звучне таласе, а захваљујући томе - невидљивим за сонаре.

        Своје достигнуће су представили на скупштини Америчког акустичког друштва која је одржана у Вашингтону.

        Аманда Хенфорд са универзитета Пенсилваније на том скупу је рекла: „Овакви материјали су дуго изгледали немогућим. Сада их већ правимо и успут утврђујемо које нам све могућности дају“.

        Метаматеријали су вештачке структуре сачињене од мноштва комадића или наночестица које имају способност интеракције са светлошћу. Физичари су уверени да ће управо метаматеријали постати база за супербрзе светлосне компјутере будућности.

        Метаматеријали у суштини нису људски изум. Налик су на кристале и структуре на крилима многих врста лептирова „металне боје“. Има их и на оклопима многих инсеката, на крилима птица и на њушкама једне врсте павијана.

        Експерименти током последње деценије су показали да се метаматеријали могу тако „наштимовати“ да не „сарађују“ само са светлошћу и њеним „рођацима“ - термичким, рентгенскимs и ултравиолетним зрачењем, него и магнетним пољима. Чак и да дају занимљиве квантне ефекте које физичари називају „кристалима времена“.

        Према речима Хенфорд, амерички научници су већ направили десетак „конструкција“ које идеално одбијају или пропуштају кроз себе звучне таласе. Проблем је био што су функционисали само на отвореном ваздуху.

        Направити „невидљиве огртаче“, који би се тако понашали и у води, било је много теже јер је вода много гушћа и не скупља се, за разлику од ваздуха.

        Амерички инжењери су успели да реше тај задатак.

        Створили су материјале који кроз себе не пропуштају звучне таласе већ их одбијају на такав начин да се посматрачу чини да „види“ морско, речно или језерско дно.

        По својој структури, личи на пирамиду висине метар, прекривену мноштвом челичних листића са много рупица које упијају и преобликују акустичке осцилације.

        Амерички научници су уверени да ће њихови „огртачи“ бити у стању да „сакрију“ и подморнице и батискафе од ехо локатора...