Можда Загреб СПЦ врати некретнине

Патријарх Иринеј и четворица чланова Синода посетиће Загреб од 7. до 9. јуна - поводом освећења храма Светог Саве

* Одлазак у Хрватску делегације коју чине чланови Синода, патријарх и четворица архијереја, не треба нешто посебно издвајати и тумачити као некакав преседан. Бивало је тога раније и биће у будућности! То путовање неће донети ништа ново и спектакуларно

* Посета није напречац уговорена јер су припреме за таква путовања вишемесечне. Управо због тога могуће је претпоставити да је у том послу имала удела и полтронска политика бившег председника Србије према председницима Хрватске, Стјепану Месићу или Иви Јосиповићу. Наиме, Хрватској је било преко потребно да све проблеме са Србијом реши пре уласка у ЕУ

* Познато је да су се надбискуп загребачки Фрањо Шепер, председник Бискупских конференција Хрватске, и наш патријарх Герман састали у Сремским Карловцима. Познато је такође да је последњи загребачки надбискуп који је посетио Београд, али не и српског патријарха, био Алојзије Степинац - 1934. године када је, после повратка у Загреб, записао у свој Дневник: "Да је више радника у винограду Господњем, и Србија би за 20 година била католичка"

          ПАТРИЈАРХ Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј и цео Синод посетиће Загреб од 7. до 9. јуна, поводом посвећења храма Светог Саве.

          Патријарх ће се састати с председником Ивом Јосиповићем, премијером Зораном Милановићем и кардиналом Јосипом Бозанићем, a хрватски медији истичу да ће ова посета бити историјска. 

          "Патријарх долази да посвети храм Светог Саве, у склопу новосаграђене зграде гимназије 'Кантакузине Катарине Бранковић' и духовног центра на Светом Духу у Загребу", рекао је за митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Јован (Павловић). 

          Као посебно важно, митрополит је навео успостављање добрих односа СПЦ и Католичке цркве које би патријархов долазак у Загреб требало да покрене с мртве тачке после ратних збивања. 

          Шеф Катедре екуменске теологије на загребачком Католичком богословском факултету (КБФ) Јуре Зечевић оценио је да посета изражава отвореност врха СПЦ за дијалог и сарадњу с Католичком црквом. 

          "Ово је први пут у историји да у Хрватску и на сусрет с највишим представницима Католичке цркве у Хрватској - са Сталним већем Хрватске бискупске конференције, долази цео Синод (СПЦ)", рекао је он за "Вечерњи лист". 

          Зечевић сматра да тиме две цркве дају "позитиван пример хришћанске повезаности и утолико тај сусрет представља нови знак наде на католичко-православним релацијама". 

          Овако и оволико митрополит Јован и загребачки медији и католички званичници.

          А ево шта за ФАКТЕ поводом `одласка у Загреб` написао др Вељко ЂУРИЋ МИШИНА:

Патријарх Иринеј и др Вељко Ђурић Мишина

          У НОВИЈОЈ историји Српске православне цркве бивало је примера да патријарх и неколико архијереја обилазе верни народ у другим државама. То су такозване канонске посете, и нису посебност само наше Цркве већ свих хришћанских. На тим путовањима патријарх се састајао и са представницима државног врха.

          То најбоље показује време архипастирства патријараха Германа и Павла. Поводи за сусрете били су вишезначни: брига за тамошње епархије, верни народ и имовину Цркве. Распад Југославије довео је до тога да десетак епархија изван Србије постану дијаспора.

          Познато је да је недавно наш патријарх посетио Канаду. Како је статус тамошње Епархије канадске одавно регулисан у оквирима државе, поводи су били друге природе - духовне.

          Одлазак у Хрватску делегације коју чине чланови Синода, патријарх и четворица архијереја, не треба нешто посебно издвајати и тумачити као некакав преседан у историји. Бивало је тога раније и биће у будућности!

          То путовање неће донети ништа ново и спектакуларно. Познато је да је управо митрополит загребачко-љубљански Јован још 1991. потписао документ о међусобним односима Хрватске и Српске православне цркве. (Узгред, такав споразум може да послужи митрополиту црногорско-приморском Амфилохију као основа у разговорима са државним руководством Цркве Горе!)

          Одлазак у Загреб може да резултира, на ример, споразумом о враћању непокретне имовине Српској православној цркви.

          Посета није напречац уговорена јер су припреме за таква путовања вишемесечне. Управо због тога могуће је претпоставити да је у том послу имала удела и полтронска политика бившег председника Србије према председницима Хрватске, Стјепану Месићу или Иви Јосиповићу. Наиме, Хрватској је било преко потребно да све проблеме са Србијом реши пре уласка у Европску Унију.

          Познато је шта је Борис Тадић све урадио Хрватској! На пример, враћање богатства Српске православне цркве које је српски народ уочи рата 1991. и у лето 1995. донео у Србију. Тадић је превидео да је Црква онде где је народ. Заборавио је да подсети Хрвате на имовину Срба и Српске православне цркве коју су Хрвати опљачкали давне 1941. године и никако да врате власницима. Опљачкано је много тога а између осталог и бројни трагови наше историје протеклих векова. 

          Народ у Хрватској који припада Римокатоличкој цркви има поглавара у другој држави - Ватикану. Та Црква има своје делове и у Србији.

          Познато је шта су све чининили и чине београдски надбискупи како би приволели државну власт Србије и архијереје Српске православне Цркве да позову папу у посету. Кад је својевремено Борис Тадић позвао папу да посети Србију, он је том приликом свесно ударио шамар Српској православној цркви и њеним вернима.

          Познато је да помесна Црква треба да да своју сагласност за такав позив и посету. У овом случају, зна се став наше Цркве: нису се стекли услови за такву посету! У састављању таквог закључка апсолутна већина наших архијереја је добро знала за болно историјско искуство из времена Независне Државе Хрватске 1941-1945. и улогу Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном над српским народом и његовом Црквом али и улогом Ватикана 1991. у распаду Југославије нарочито брзим признањем независне Хрватске.

          Познато је да су се надбискуп загребачки Фрањо Шепер, председник Бискупских конференција Хрватске, и наш патријарх Герман састали у Сремским Карловцима. Познато је такође да је последњи загребачки надбискуп који је посетио Београд, али не и српског патријарха, био Алојзије Степинац - 1934. године када је, после повратка у Загреб, записао у свој Дневник: "Да је више радника у винограду Господњем, и Србија би за 20 година била католичка"!

          Могуће је претпоставити да ће једна од тема разговора наших архијереја и римокатоличких великодостојника бити и узвратна посета Патријаршији. 

          Сусрети наших и римокатоличких великодостојника не могу да поколебају ни наше нити њихове у свом поимању организације савременог хришћанства. Уосталом, историја сведочи да ниједан ни наш нити њихов није "прешао" на другу страну.

          Страх од уједињења хришћана у једну целину нема оправдања нити је могућ у савременим околностима. Расправљање појединих заједничких проблема може да допринесе обема странама....