Математичари из САД и Канаде створили рачунски модел временске машине
ТВРДЕ ДА ЧОВЕЧАНСТВО САДА НЕ РАСПОЛАЖЕ МАТЕРИЈАЛИМА ЗА ЊЕНО ПРАВЉЕЊЕ
Делоријан (De Lorean DMC-12) из филма „Повратак у будућност”
- Њихови математички прорачуни засновани су на Ајнштајновој теорији постојања такозваних „црвоточина“ - затворених просторно-временских континуума кроз које би „машина“ пролазила
МАТЕМАТИЧАРИ из Сједињених Држава и Канаде створили су свој рачунски модел временске машине.
Једног од њих Бена Типета, теоријског физичара и математичара са универзитета канадске Британске Колумбије, цитира ScienceAlert:
„Људи у већини сматрају да је путовање кроз време некаква измишљотина. И ми смо склони да верујемо да је то немогуће. Зато је и не правимо“.
Међутим, Дејвид Цанга, астрофизичар са универзитета америчке државе Мериленд, додаје: „Математички је то сасвим могуће“.
Типет је са њим потпуно сагласан. Заједно наглашавају да тај модел подразумева да се нека капсула са путницима креће по кружници која пролази (пресеца) простор-време.
Њихови математички прорачуни засновани су на Ајнштајновој теорији постојања такозваних „црвоточина“ - затворених просторно-временских континуума.
Постојање „црвоточина“ још није доказано, али тим америчко-канадских научника - на бази својих прорачуна - сматра да би управо кретање кроз те континууме омогућило путовање у будућност и прошлост.
Свој математички модел назвали су TARDIS, а он оперише са кретањем временске машине кружници уз непрекидно убрзавање.
Типет и Цанг објашњавају: „Унутар временске машине би посматрач - на цртежу је то особа А - видео како се посматрач Б најпре креће у будућност, а потом у прошлост. Изван машине би посматрач В видео како из исте тачке излазе две верзије „машине“ са посматрачем А. Притом би се казаљке сата једног кретале у уобичајеном смеру, а код другог - у обрнутом“.
Типет и Цанг тврде да је њихова „математичка машина“ већ готова, а да је проблем у томе што човечанство не располаже материјалима за њено прављење.
Типет чак наглашава: „Потребни су нам материјали које ми називом егзотичним јер би морали са савију простор-време и да га затворе. Не знамо да такви материјали постоје. Наука тек треба да их пронађе, односно створи“.