"Хабл" ће снимати Венеру на сунчевом диску уз помоћ Месеца

Ноћу и ујутро 6. јуна десиће се један од најређих астрономских догађаја – Земља, Венера и Сунце ће се наћи у истој линији

Телескоп "Хабл"

* Последњи пут транзит Венере се десио релативно недавно, у јуну 2004. године. До тада се ова појава могла видети само 1874. и 1882. године: читав двадесети век је протекао без ове појаве!

           КОСМИЧКИ телескоп "Хабл" искористиће Месец као огледало да би могао да прати пролазак Венере дуж сунчевог диска.

           Овакве могућности неће бити до 2117. године.

           Јер, ноћу и ујутро 6. јуна десиће се један од најређих астрономских догађаја – Земља, Венера и Сунце ће се наћи у истој линији, а житељи Земље ће моћи да виде како на фону сунчевог диска пролази тамна мрља диска Венере.

           Последњи пут транзит Венере се десио релативно недавно, у јуну 2004. године. До тада се ова појава могла видети само 1874. и 1882. године: читав двадесети век је протекао без ове појаве!

           Захваљујући проласку Венере 1761. године десило се једно од најважнијих астрономских открића. Руски научник Михаил Ломоносов за време посматрања планете открио је да у моменту проласка Венере преко руба сунчевог диска око планете настаје светлосни обод. На основу овога научник је извео закључак који је после потврђен - да Венера има моћну атмосферу.

           «Хабл» ће снимањем најновијег проласка Венере омогућити научницима да провере методе тражења и истражиања планета других звезда – егзопланета, као и да добију нове податке о атмосфери саме Венере.

           Већина егзопланета за које се зана, а више их је од 750, откривено је помоћу транзитног метода – фиксирања рубних слабих промена бљеска звезда које су повезане са кретањем планете по диску. Посматрање овог догађаја ће ближе омогућити да се «откалибрира» техника мерења као и да се провере методе спектроскопског зрачења атмосфере на вансунчане планете.

           "Хабл" неће моћи директно да прати транзит Венере – његов оптички систем није оспособљен да директно «гледа» у Сунце. Зато астрономи планирају да телескоп усмере на Месец где ће се Сунчева светлост рефлектовати. «Хабл» ће морати да «ухвати» тај моменат сунчеве рефлексије која ће проћи преко Венерине атмосфере и да помоћу спетроскопије изучи њен хемијски састав.

           Пошто је састав Венерине атмосфере добро познат, овај експеримент ће омогућити да се открије: може ли се оваквим методом изучавати атмосфера планета других звезда и колико се гасне компоненте на тај начин могу ухватити.

           "Хабл" ће на Месец `гледати` седам сати – пре, за време и после проласка Венере, што ће омогућити да астрономи упореде податке.

           "Хабл" је већ направио «делимичне» снимке месечевог кратера Тихо који је дубок 700 км, па ће бити у стању да ухвати евентуалне измене.