Украјина нема ресурсе за даљу борбу за Донбас, једва обезбеђује контролу остатка територије

ЗАПАД ИМА И ЦИЉ-МИНИМУМ: САЧУВАТИ ПОД КОНТРОЛОМ МАКАР ДЕО ДАНАШЊЕ УКРАЈИНЕ

Петар Порошенко

• Кијев се одлучио за економску блокаду Донбаса, чак и за искључивање струје ЛНР, иако то води коначном раскиду Донбаса са Украјином и уништавању жалосних остатака украјинске индустрије
• У Украјини постоји - и стално се повећава - утицајна група политичара који сматрају да Донбас, под било којим иоле прихватљивим изговором, треба „откачити“. Та група је уверена да би то Кијев ослободило даљег ратовања, консолидовало режим и продужило живот самој Украјини за још 5-7 година
• Раскидање енергетских веза Украјине са Донбасом биће незнатно додатно оптерећење за Русију која две републике ионако подржава већ три године и помаже им да обнове рад индустријских предузећа, обезбеђујући им тржишта

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

        УКРАЈИНА је 24. априла обећала да ће наредног дана у поноћ престати да испоручује струју у Луганску Републику.

        То је једино обећање које је Украјина за протекле три године испунила „у минут“. Луганск се нашао у потпуном мраку.

        Додуше, снабдевање струјом је делимично обновљено у наредних неколико сати. Али, не украјинском.

        Издогађало се све као поводом Крима. Једино што се Кијев није одлучио за забрану путовања на Крим, да не бипротив себе окренуо два и по милиона бирача.

        У Кијеву су одлично знали да ће блокада Донбаса значити дефинитивни губитак шанси да се та територија, као и у далекој будућности, врати у састав Украјине.

        Схватали су у Кијеву и да ће блокада Донбаса економији Украјине нанети јачи ударац него блокада Крима. Могло би се чак рећи да би то био убиствени ударац - да украјинске власти нису створиле претпоставке за уништење властите економије пре почетка пуне блокаде.

        А она ће и довести до коначног раскида Донбаса са Украјином и до уништавања жалосних остатака украјинске индустрије.

        Ипак се Кијев одлучио за блокаду. Зашто?

        Као прво, блокада је средство борбе за групе у кијевској власти, а то су групе на које се одмах после победе изделио „мајдан“.

        Ствар је у томе што је Петар Порошенко дојадио својом алавошћу чопору који предводи (органском неспособношћу да од напљачканог нешто препусти и другима) и неадекватношћу (покушајима да тотално контролише сваки иоле профитабилни бизнис у земљи).

        Блокада је требало да створи услове да Порошенко „добровољно“ оде. То је замишљено овако: или Порошенко пристаје на ванредне изборе и блокада се гаси сама од себе, или показује тврдоглавост па се блокада шири.

        Порошнеко је тврдоглав.

        Као друго, у Украјини постоји - и стално се повећава - утицајна група политичара који сматрају да Донбас, под било којим иоле прихватљивим изговором, треба „откачити“. Та група је уверена да би то Кијев ослободило даљег ратовања, консолидовало режим и продужило живот самој Украјини за још 5-7 година.

        Као треће, међу иностраним пријатељима Украјине такође нема јединства у погледима. Једни покушавају да ситуацију у Донбасу искористе за даље заоштравање ситуације и увлачење Русије „врели конфликт“ у Украјини. Други сматрају да је преко трговања Донбасом могуће договорити се са Русијом и сачувати под контролом Запада макар део данашње Украјине.

   Украјинска блокада Донабаса

        И једнима и другима одговара одлазак Донбаса из састава Украјине јер ствара или плацдарм за рат преко Украјине или за преговоре без учешћа Украјине.

        На овај су се начин подударили интереси украјинских политичара и њихових западних контрагената - независно од њихових планова према Русији.

        Пузеће отрзање Донбаса од Украјине рукама самог Кијева даје маневарски простор и једнима и другима.

        Не знамо ко ће у томе бити победник. Условни „пријатељи“ или „непријатељи“ Русије. И једни и други воде рачуна о својим, а не ни о руским ни, тим пре, украјинским интересима.

        Свака од могућих варијанти води дестабилизацији ситуације, у првом реду унутар Украјине.

        Крим је одолео свим блокадама, иако је полуострво које море одваја од остатка Русије. Донбас има хиљаду километара границе са Русијом и већ три године се под украјинском принудом интегрише у привредни, административни и правни систем РФ, опстајући са великом лакоћом под свим блокадама. Утолико лакше што је снабдевање ЛНР и ДНР гасом, дериватима нафте, струјом, чак и водом са територије Русије, одрађено још 2014-те године.

        Проблема ће, наравно, бити. Међутим већ је и први дан ускраћивања електроенергије из Украјине показао да се Луганск са 60-70 одсто потреба може одмах обезбедити струјом, а остатак територије ЛНР са 45-50 одсто.

        За разлику од Крима, до ДНР и ЛНР не треба полагати каблове дном мора. Електричне мреже су повезане још у време СССР...

        Зато ће раскидање енергетских веза Украјине са Донбасом бити незнатно додатно оптерећење за Русију која две републике ионако подржава већ три године и помаже им да обнове рад индустријских предузећа, обезбеђујући им тржишта.

        Фактички, коначно пребацивање Донбаса „на јасле“ Русије сведочи смо о једном. Да Кијев више нема ресурсе за одржавање нормалне државности ни на територији коју контролише.

        Он више економски не може да издржи борбу за Донбас, а на Крим ионако може сасвим заборавити.