Украјина нема ресурсе за даљу борбу за Донбас, једва обезбеђује контролу остатка територије
ЗАПАД ИМА И ЦИЉ-МИНИМУМ: САЧУВАТИ ПОД КОНТРОЛОМ МАКАР ДЕО ДАНАШЊЕ УКРАЈИНЕ
Петар Порошенко
- Кијев се одлучио за економску блокаду Донбаса, чак и за искључивање струје ЛНР, иако то води коначном раскиду Донбаса са Украјином и уништавању жалосних остатака украјинске индустрије
- У Украјини постоји - и стално се повећава - утицајна група политичара који сматрају да Донбас, под било којим иоле прихватљивим изговором, треба „откачити“. Та група је уверена да би то Кијев ослободило даљег ратовања, консолидовало режим и продужило живот самој Украјини за још 5-7 година
- Раскидање енергетских веза Украјине са Донбасом биће незнатно додатно оптерећење за Русију која две републике ионако подржава већ три године и помаже им да обнове рад индустријских предузећа, обезбеђујући им тржишта
Пише: Ростислав ИШЋЕНКО
УКРАЈИНА је 24. априла обећала да ће наредног дана у поноћ престати да испоручује струју у Луганску Републику.
То је једино обећање које је Украјина за протекле три године испунила „у минут“. Луганск се нашао у потпуном мраку.
Додуше, снабдевање струјом је делимично обновљено у наредних неколико сати. Али, не украјинском.
Издогађало се све као поводом Крима. Једино што се Кијев није одлучио за забрану путовања на Крим, да не бипротив себе окренуо два и по милиона бирача.
У Кијеву су одлично знали да ће блокада Донбаса значити дефинитивни губитак шанси да се та територија, као и у далекој будућности, врати у састав Украјине.
Схватали су у Кијеву и да ће блокада Донбаса економији Украјине нанети јачи ударац него блокада Крима. Могло би се чак рећи да би то био убиствени ударац - да украјинске власти нису створиле претпоставке за уништење властите економије пре почетка пуне блокаде.
А она ће и довести до коначног раскида Донбаса са Украјином и до уништавања жалосних остатака украјинске индустрије.
Ипак се Кијев одлучио за блокаду. Зашто?
Као прво, блокада је средство борбе за групе у кијевској власти, а то су групе на које се одмах после победе изделио „мајдан“.
Ствар је у томе што је Петар Порошенко дојадио својом алавошћу чопору који предводи (органском неспособношћу да од напљачканог нешто препусти и другима) и неадекватношћу (покушајима да тотално контролише сваки иоле профитабилни бизнис у земљи).
Блокада је требало да створи услове да Порошенко „добровољно“ оде. То је замишљено овако: или Порошенко пристаје на ванредне изборе и блокада се гаси сама од себе, или показује тврдоглавост па се блокада шири.
Порошнеко је тврдоглав.
Као друго, у Украјини постоји - и стално се повећава - утицајна група политичара који сматрају да Донбас, под било којим иоле прихватљивим изговором, треба „откачити“. Та група је уверена да би то Кијев ослободило даљег ратовања, консолидовало режим и продужило живот самој Украјини за још 5-7 година.
Као треће, међу иностраним пријатељима Украјине такође нема јединства у погледима. Једни покушавају да ситуацију у Донбасу искористе за даље заоштравање ситуације и увлачење Русије „врели конфликт“ у Украјини. Други сматрају да је преко трговања Донбасом могуће договорити се са Русијом и сачувати под контролом Запада макар део данашње Украјине.
Украјинска блокада Донабаса
И једнима и другима одговара одлазак Донбаса из састава Украјине јер ствара или плацдарм за рат преко Украјине или за преговоре без учешћа Украјине.
На овај су се начин подударили интереси украјинских политичара и њихових западних контрагената - независно од њихових планова према Русији.
Пузеће отрзање Донбаса од Украјине рукама самог Кијева даје маневарски простор и једнима и другима.
Не знамо ко ће у томе бити победник. Условни „пријатељи“ или „непријатељи“ Русије. И једни и други воде рачуна о својим, а не ни о руским ни, тим пре, украјинским интересима.
Свака од могућих варијанти води дестабилизацији ситуације, у првом реду унутар Украјине.
Крим је одолео свим блокадама, иако је полуострво које море одваја од остатка Русије. Донбас има хиљаду километара границе са Русијом и већ три године се под украјинском принудом интегрише у привредни, административни и правни систем РФ, опстајући са великом лакоћом под свим блокадама. Утолико лакше што је снабдевање ЛНР и ДНР гасом, дериватима нафте, струјом, чак и водом са територије Русије, одрађено још 2014-те године.
Проблема ће, наравно, бити. Међутим већ је и први дан ускраћивања електроенергије из Украјине показао да се Луганск са 60-70 одсто потреба може одмах обезбедити струјом, а остатак територије ЛНР са 45-50 одсто.
За разлику од Крима, до ДНР и ЛНР не треба полагати каблове дном мора. Електричне мреже су повезане још у време СССР...
Зато ће раскидање енергетских веза Украјине са Донбасом бити незнатно додатно оптерећење за Русију која две републике ионако подржава већ три године и помаже им да обнове рад индустријских предузећа, обезбеђујући им тржишта.
Фактички, коначно пребацивање Донбаса „на јасле“ Русије сведочи смо о једном. Да Кијев више нема ресурсе за одржавање нормалне државности ни на територији коју контролише.
Он више економски не може да издржи борбу за Донбас, а на Крим ионако може сасвим заборавити.