Милош Митић: Увек идем да освојим злато
НАПОРНИМ РАДОМ ПОСТИЖЕ СВЕ БОЉЕ СПОРТСКЕ РЕЗУЛТАТЕ,
ПОМЕРАЈУЋИ СОПСТВЕНЕ ГРАНИЦЕ
Милош Митић
Српски параолимпијац Милош Митић има 28 година, а пре пет је почео да се бави атлетиком, дисциплина: бацање чуња.
Осваја сребрну медаљу на ЕП у Велсу, те бронзану медаљу на Светском првенству у Дохи 2015. Од Рија много очекује.
„Очекујем да бацим боље него до сада, да направим најбољи могући резултат који је у овом тренутку достижан, наравно увек идем да освојим злато, е сад која ће медаља бити и да ли ће бити то је тешко рећи, незахвално је давати било који прогнозу“, каже Митић за Б92.
Тренинзи пред само такмичење су интензивни.
„Тренинзи су напорни, два тренинга су још увек дневно, пре подне и поподне, теретана бацање, теретана бацање, зависи од дана али то је нешто што је већ годинама део рутине, ништа посебно, једноставно пред свако такмичење је слична припрема и слично се ради. Сада мало интензивније и обимније пошто је Параолимпијада у питању“, додаје Митић.
Тренер Ивана Зубер је увек уз њега. Пре самог бацања, неопходно је загревање.
„Данас ћемо видети како изгледа мој стандардни бацачки тренинг који радим сваког дана поред теретане. Тренутно сам се усталио на 27m, то је ово што на тренингу бацам. Иначе највећа даљина званична коју сам бацио је 25,44 на светском првенству у Катару, тај резултат је доста скочио“, истиче Митић.
„Тамо је нормална температура 25, 28, 29 степени, добро је да је сунчано, битно је да нема великих осцилација температурних, тако да мислим да ћу се лако навићи на ту њихову климу“, наводи Митић.
Рођен је у Ужицу. У Београд се доселио када је уписао Електротехнички факултет.
„После незгоде, прошло је 6 година пре него што сам почео да се бавим атлетиком. Пре тога сам ја самостално радио мало у теретани због свог личног здравља. Цео живот сам малтене у спорту, од своје четврте године сам почео да скијам, после сам тренирао кошарку и до повреде сам био у спорту све време. После повреде сам направио паузу скоро две године због рехабилитације и свега што је то пратило. И наравно сам морао да се вратим пошто ми је то у крви, чиме се бавим цео живот, што ме испуњава и што волим да радим“, навео је Митић.
Напорним радом постиже све боље спортске резултате, померајући сопствене границе, које је развијао још као дете бавећи се разним спортовима
„Највећа подршка је породица наравно, која је ту уз мене у свим успонима и падовима, тренер, девојка, пријатељи, другови, окружење цело, када је са вама , много је лакше да се било шта уради“, истиче Митић.
Спорт је његов одговор на све животне кризе. Свим особама са инвалидитетом поручује да је у њему спас.