Амерички физирачи направили апарат за гледање „иза ћошка“

АПАРАТ ТЕСТИРАН НА ЧОВЕЧЈОЈ ЛУТКИ ВИСИНЕ 40 СМ КОЈА ЈЕ БИЛА СКРИВЕНА ОД ОБЈЕКТИВА КАМЕРЕ ЗИДОМ КРОЗ КОЈИ НЕ ПРОПУШТА СВЕТЛОСТ

• Изум групе физичара под вођством Рамеша Раскара (Ramesh Raskar) са Масачусетског технолошког института користи разуђено светло за формирање тродимензионалне слике скривеног објекта. За то је, поред самог објекта и зида који га  скрива, неопходан и други зид који ће га „рефлектовати“
• У процесу „стварања слике“ ласерски сноп достиже тачку на зиду од кога се део фотона рефлектује и тако снима скривени објекат  
• У перспективи, овакве направе се могу користити за изучавање стања у просторијама са супервисоким нивоом радијације или хемијским и биолошким инфицирањем

        АМЕРИЧКИ физичари направили су апарат са ласерским зрачењем и брзом видеокарером која омогућује да се види објекат иза зида, или иза угла, и објавили закључке о њеном испитивању као и „рецепт“ за израду нових сличних направа, објављено је у чланку који преноси лист NatureCommunications.  

        Различите направе које су способне да „баце поглед“ иза угла или кроз зид - без бојазни да ће бити откривене - одувек су биле интерес различитих проналазача, још од античких времена. За решење овог задатка коришћени су најразличитији трикови: у древним временима - системи огледала и лупа, у модерном добу - инфрацрвени термовизори, рентгенски зраци и нек још егзотичније технологије.  

        Група физичара под вођством Рамеша Раскара (Ramesh Raskar) са Масачусетског технолошког института (МТИ САД) израдила је методологију добијања тродимензионалне слике, која је скривена од нас невидљивим зидом, уз помоћ „тандема“ ласера и видеокамере са пикосекундном способношћу (билионски део секунде).

        Изум Раскара и његових колега користи разуђено светло за формирање тродимензионалне слике скривеног објекта. За то је, поред самог објекта и зида који га  скрива, неопходан други зид који ће га „рефлектовати“. У процесу израчунавања стварања слике ласерски сноп достиже произвољну тачку на удаљенијем зиду, од кога се део његових фотона рефлектује, достиже и снима скривени објекат.  

        Фотони се рефлектују од објекта, „падају“ на зид и неки проценат њих доспева до камере. Скривени објекат има одређени габарит, па рефлектовени фотони прелазе разна растојања и доспевају у камеру у различито време, сваки са својим „закашњењем“.  

        Да би решили овај проблем, физичари су измислили специјални компјутерски програм који формира од фотона у тродимензионалну слику предмета иза угла.  

        Проналазачи сматрају да, захваљујући брзини реакције камере и високој фреквенцији ласера, њихов изум је способан да фиксира „брегове“ и „долине“ на површини предмета по дубини или висини од само неколико микрометара (милионити део метра).

        Раскар и његове колеге су провериле рад свог изума на човечјој лутки висине 40 см која је била скривена од објектива камере зидом кроз који не може да прође светлост. Експеримент је добро завршен - компјутерски алгоритам је успешно реконструисао тродимензионалну форму манекена на 60 тачака на зиду - „рефлектору“ на који је био усмерен ласерски зрак.

        У перспективи, овакве направе се могу користити за изучавање стања у просторијама са супервисоким нивоом радијације или хемијским и биолошким инфицирањем.