ЂУКАНОВИЋ: Захваљујући обнови државе - Црна Гора је данас најразвијенија економија Западног Балкана
НИЈЕ КАО ЊЕГОВ БГ-АМБАСАДОР РЕКАО ДА ЈЕ ОДВАЈАЊЕ ОД СРБИЈЕ
ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА
Мило Ђукановић
- ЂУКАНОВИЋ: Обнова црногорске независности догађај вредан поштовања не само за државу већ и за историју, стабилност и будућност региона
- ЂУКАНОВИЋ: „Ни највећи оптимисти нијесу били сасвим увјерени да је за десет година било могуће постићи такав напредак“
- ЂУКАНОВИЋ: Задовољан сам што је Црна Гора „уграбила“ да постане чланица NATO-а пре најављених песимистичних процјена даљег ширења Алијансе
- ЛУКОВАЦ: „Тек треба да се оствари осјетнији напредак у премошћавању великих подјела у Црној Гори, политичких, етничких, вјерских, класно-социјалних. У томе власт, али и све стране, имају одговорности да покажу жељу, спремност и ангажман ка отклањању узрока диоба, јачању толеранције, дијалога и сарадње“
ОБНОВА црногорске независности догађај вредан поштовања не само за државу већ и за историју, стабилност и будућност региона којем Црна Гора припада, оценио је премијер Мило Ђукановић.
Он сматра да је околност, да је Црна Гора обновила независност на миран начин у условима пуне стабилности и поштујући строге стандарде европске заједнице, најважнији допринос свему што се догодило.
„Вјерујем да то представља више него довољан темељ за развој државе у даљој будућност“, рекао је Ђукановић на сусрету бивших чланова Покрета поводом десет година независности.
Он је подсетио да су мањински народи допринели обнови независности. „То је нешто што је врло необично за балканске услове“.
„Та идентификација мањинских народа са Црном Гором је заслужена односом државе према тој групацији, кроз читаву историју. И оно улива повјерење за даље учвршћивање стабилности и демократије“, оценио је Ђукановић.
Премијер је казао да верује да су се сви, у неком логичном преиспитивању, запитали да ли је урађено све што је требало и могло урадити и да ли Црна Гора иде добрим путем ка зацртаним циљевима.
„И мислим да смо урадили оно што је било могуће у датим околностима“, навео је Ђукановић.
Према његовим речима, на развој Црне Горе утицали су дубока друштвена подељеност и економска заосталост. „А додатно ју је лимитирала и економска криза у Европи која је обиљежила осам од десет година постојања независне државе“.
Ђукановић је казао да је обезбеђен интензиван институционални развој и да верује да је то једини поуздан темељ дуговечности, трајности сваке, па и црногорска државе.
„То је једини поуздан ослонац владавине права без којег нема демократског ни економског развоја“, додао је он.
Премијер је указао на интензиван и економски развој Црне Горе и да је она данас најразвијенија економија Западног Балкана.
У претходном периоду, како је навео, остварен је врло динамичан напредак на путу европских и евроатланских интеграција.
„Када смо у годинама уочи референдума тумачили разлоге обнове независности најчешћи одговор је био да желимо кормило будућности у својим рукама и обавезно смо саопштавали како та будућност мора да изгледа. Да мора бити европска и евроатлантска“, истакао је Ђукановић.
Он је навео да је Црна Гора десет година касније фактички чланица NATO-а, а потписаним приступним протоколом потврђена је већ раније исказана спремност држава чланица да прихвате Црну Гору у чланство.
Остао је да се реализује процес ратификације, а како је казао, вјерује да ће се то направити у догледном периоду.
„Ни највећи оптимисти нијесу били сасвим увјерени да је за десет година било могуће постићи такав напредак“, поручио је Ђукановић.
Он је казао да је задовољан што је Црна Гора „уграбила“ да постане чланица NATO-а пре најављених песимистичних процена даљег ширења Алијансе.
Ђукановић је додао да је паралелно са тим Црна Гора динамично ишла кроз процес приступања Европској унији (ЕУ).
Пут евроатланских интергарција Црне Горе, како је појаснио, зависи више од ЕУ.
Ђукановић је нагласио да никада није оспоравао да су проблеми постојали, да постоје и да ће постојати.
„Сигуран сам и у дугорочној будућности развоја не само државе већ читаве цивилизације“, додао је он.
Према ријечима Ђукановића, највећи проблем јесте иде ли Црна Гора путем стварања праведног друштва, које омогућава исте шансе за све њене становнике.
Он је рекао да је Црна Гора истовремено градила институције нове државе и реформисала наслеђене, југословенске.
„А у исто вријеме смо те институције подешавали функционисању унутар правног система ЕУ и прилагођавали наш систем животу у уједињеној Европи“, навео је Ђукановић.
Паралелно са тим текао је процес транзиције који, како је казао, није заобишао ни богатија, многољуднија и демократски искуснија друштва него што је црногорско.
„Транзиција је тектонски поремећај, рушење нечега што је претходно настајало, а на темељима тих рушевина настале су државе на простору бивше Југославије. Али, ни један од њих не може рећи да има изграђен нови систем вриједности“, сматра Ђукановић.
Према његовим речима, нема сумње да је Црна Гора постављена на поуздан колосек европског развој и да ће се сви деформитети, који су до сада уочени, у следећим етапама успешно отклањати и живот у држави чинити прихватљивијим за њене грађане.
„Примјетно је да се процес политичке менациоације интензивно одвијао и да се политичка сцена Црна Гора реструктуирала и она данас представља реалан основ политичке и безједносне стабилности“, закључио је Ђукановић.
Бранко Луковац
Координатор некадашњег Покрета за независност Бранко Луковац, оценио је да референдум о независности Црне Горе не само што није дестабилизовао регион, већ је, на миран, демократски начин, ријешио један потенцијално озбиљан регионални проблем и жариште кризе.
„Начин како је организован и протекао референдум - у нашем немирном региону - примљен је и у међународној заједници са великим олакшањем, те је и то подстакло брзо прихватање његових резултата, међународно признање независне Црне Горе, успостављање дипломатских односа, чланства у УН и другим међународним и регионалним организацијама“, казао је Луковац.
Он је, казао да су чврсто веровали и истицали да ће Црна Гора и Србија, тек као независне државе, имати добре, стабилне и развијене односе.
„То се у овој декади и потврдило - Црна Гора и Србија граде много боље међусобне односе, засноване на начелима добросусједства, међусобног уважавања, поштовања и сарадње“, казао је Луковац.
Он је рекао да су смањене велике унутрашње политичке тензије које су раније постојале а тицале су се њеног статуса - очуван је мултиетнички и мултикултурални карактер и склад Црне Горе.
Луковац је казао да је Црна Гора, у овом периоду, једна од стабилнијих држава Западног Балкана који је, нажалост, још нестабилно подручје Европе.
„На економском плану - уз многе озбиљне проблеме настале током болне транзиције и приватизација, губитка читавих грана индустрије, незапослености, пријетећих дугова - ипак се потврдило да Црна Гора има ресурса за успјешан и одржив развој", оценио је Луковац.
Он је рекао да мерено растом друштвеног производа и дохотком по становнику, Црна Гора предњачи међу државама раније Југославије и Западног Балкана које теже да постану чланице Европске уније. „Па ипак, мора нас забринути и покренути на акцију околност да знатан дио грађана тешко живи, не мали дио испод границе сиромаштва“, упозорио је Луковац.
Он је рекао да се очекују у новој декади, на прагу уласка у европске интеграције - нови и снажнији искораци у демократизацији друштва и односа, изградњи грађанске наместо партијске државе, државе социјалне правде, у владавини права, ширењу простора слобода и једнакости.
„Тек треба да се оствари осјетнији напредак у премошћавању великих подјела у Црној Гори, политичких, етничких, вјерских, класно-социјалних. У томе власт, али и све стране, имају одговорности да покажу жељу, спремност и ангажман ка отклањању узрока диоба, јачању толеранције, дијалога и сарадње“, сматра Луковац.
Он је оценио да су потребни свеобухватни програми и мере у правцу убрзаног развоја севера, боља, одлучна и ефикасна политика равномернијег регионалног развоја, како би се смањио растући раскорак, интегрисала Црна Гора, зауставиле миграције и депопулација северних региона и руралних подручја.
Луковац је казао да је као еколошка држава, и после 25 година, далеко од тог идеала, колико год да је он пројекат - не за једно време, већ за генерације.
„Дуго већ одвија се девастација простора, чак и заштићених подручја, угрожавање биодиверзитета, вода, шума, земљишта. Недовољно је ангажовање у градњи нове свести и културе примерене замишљеној идеји еколошке државе“, поручио је Луковац.
