Научници ће на северу Италије поново „ловити“ Ајнштајнове гравитационе таласе

„ВИРГО“ ТРАЈЕ ОД 2007, АЛИ ДОСАД НИЈЕ ПОТВРДИО

ТЕОРИЈУ ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА ОД ПРЕ 100 ГОДИНА

Вирго детектор

• Вирго детектор чине два идентична тунела од три километра у облику слова L. У њима се ствара ласерски зрак који се дели на два дела једна половина иде кроз један, друга половина кроз други тунел. Огледала на крајевима тунела снопове враћају тамо-амо више пута, док се не сједине. Гравитациони таласи, у случају да прођу кроз те тунеле, требало би да поремете те таласе што даље детектори треба да забележе

        НА СЕВЕРУ Италије ускоро би требало да буде покренут велики експеримент који би у случају успеха обезбедио да једно од највећих предвиђања Алберта Ајнштајна, изнето пре сто година, први пут буде директно опажено, пише данас Би-Би-Си (BBC).

        У случају неуспеха, међутим, можда ће бити потребно да се преиспитају закони физике.

        У експерименту „Унапређени Вирго“ (Advanced Virgo) у Европској гравитационој опсерваторији покушаће се да се ухвати један од најнеухватљивијих астрофизичких феномена.

        Ајнштајн је на данашњи дан пре сто година Пруској академији наука представио коначну верзију својих једначина поља које стоје у основи његове опште теорије релативности стуба модерне физике који је променио наше разумевање простора, времена и гравитације, наводи BBC.

        На основу те теорије могуће је разумети многе појаве, попут ширења свемира, кретања планета и постојања црних рупа. Ајнштајн је, међутим, претпоставио постојање гравитационих таласа, у суштини таласа енергије који деформишу време-простор.

        Сваки предмет с масом док је у покрету може стварати гравитационе таласе и што је већа маса и драматичније кретање, то су таласи већи. Ајнштајн је претпоставио да је свемир преплављен њима.

        Астрономи су досад пронашли индиректну евиденцију постојања гравитационих таласа, али још нису директно опажени.

        „Имамо могућност да први пут детектујемо гравитационе таласе на Земљи“, рекао је Франко Фраскони с Универзитета у Пизи, који учествују у међународном тиму Вирго.

        Фраскони је рекао да би успехом експеримента било „јасно показано да је оно што је Ајнштајн рекао пре 100 година апсолутно тачно“.

        Он је додао да је технологија која омогућава детектовање гравитационих таласа данас доступна.

        „Током протеклих 10 година, развили смо веома софистицирану технологију да направимо такву врсту  интерферометра“, рекао је Фраскони.

        Научници у експерименту покушавају да уоче мале деформације које настају приликом проласка гравитационих таласа кроз Земљу, уз наду да ће забележити оне који долазе из силовитих свемирских догађаја попут експлодирања звезда или сударања црних рупа.

        Вирго експеримент се изводи од 2007, али досад није било успеха, као ни међу америчким научницима у експерименту Лиго (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory).

        Интерферометри Лиго и Вирго су прошли кроз скупе процесе унапређења, па се тимови који раде на њима надају успеху у детектовању гравитационих таласа.

        Вирго детектор чине два идентична тунела од три километра у облику слова L. У њима се ствара ласерски зрак који се дели на два дела једна половина иде кроз један, друга половина кроз други тунел.

        Огледала на крајевима тунела снопове враћају тамо-амо више пута, док се не сједине. Гравитациони таласи, у случају да прођу кроз те тунеле, требало би да поремете те таласе што даље детектори треба да забележе.

        Унапређени Лиго (Advanced Ligo) већ ради, а научници у Европи се надају да ће Вирго бити спреман да се укључи до краја године. Тимови који раде на њима се надају да би до 1. јануара 2017. могли да објаве велики напредак.

        Бета