Покажите уговоре са Турцима и Апексом!

ДВЕРИ ПОСТАВИЛЕ ВИШЕ ПИТАЊА БЕОГРАДСКИМ

ВЛАСТИМА И ДРАГАНУ ЂИЛАСУ ПОВОДОМ БУС ПЛУСA

• Апекс је оформљен 2009. године од фирми Кенткарт и Ланус, док је тендер за овај пројекат био објављен јуна 2010. године а уговор закључен септембра 2010. Овде се поставља питање да ли је тендер већ унапред био намештен? Зашто би турска фирма оснивала овде фирму која нема никакво пословање годину дана пре објављивања тендера?
• И друге околности указују на то да је тендер већ унапред намештен турској фирми Кенткарт. Зашто је тендер био расписан и уговор закључен у времену паузе градске скупштине?
• Зашто би тенедер био достављен фирмама које или немају никакво искуство или оно није Бог зна какво, ако је француска фирма, знатно искуснија, дала 30% јефтинију понуду?
• Да би се ово демантовало, градска управа треба да покаже уговор који је град Београд потписао са турском фирмом и са фирмом Апекс
• Једна од бојазни је везана за приватизацију ГСП. Пошто је инфраструктура уступљена Апексу, да ли то значи да ће Апекс имати предност прече куповине?
• Ко гарантује да Апекс не може да прода Бус Плус страној фирми пошто уговор није никада објављен и не знамо на шта су се обавезали?

Пише: Немања Недељковић

        УВОЂЕЊЕ система Бус Плус покреће много спорних питања. Зашто се уводи нови систем? Ко уводи нови систем? Економска исплативост? Транспарентност целог посла? Предности и мане при коришћењу новог система? Успешност овог система у другим земљама? Али идемо редом...

Ко нас је питао?

        О увођењу новог система људи су сазнали преко ноћи. Једног дана су у превозима јавног саобраћаја видели аутомате за које до скора нису знали чему служе. Тек од скоро, када је обелодањена цела замисао око новог система Бус Плуса, грађани Београда су могли да начују о чему се ради, али недовољно. Овде се поставља питање градској управи Београда, да ли је и ако јесте на који начин извршена јавна расправа око новог система у градском саобраћају? Наравно да није, чак грађани нису ни на телевизији да чују ништа о овоме до скора. Као што није укључена стручна јавност по овом питању. Да ли су ДС и остале странке владајуће већине кандидовале ово у њиховим програмима на прошлим градским изборима на основу којих су их грађани бирали? Нису, што значи да за овај нови систем нити је ко питан нити је то неко предложио на изборима већ само обавестио народ без обзира што се цео систем финансира искључиво од стране тих истих грађана.

Ко стоји из овог пројекта?

        Овај систем, који код нас носи име Бус Плус, израдила је турска фирма Kenkart Global Elektronik Limited Sirketi (у даљем тексту Кенткарт) из Истамбула. Иза целог пројекта Бус Плус стоји конзорцијум фирми „Друштво за маркетинг и услуге д. о.о Apex Solution Technology”, „Предузеће за услуге, трговину и инжењеринг д. о.о. Ланус“ (у даљем тексту Апекс и Ланус) , и Кенткарт.

        Наиме, према подацима из АПРа, фирма Апекс је основана 24. 03. 2009. са седиштем у Београду, Баба Вишњина 20, под матичним бројем у АПРу 20514841. Директор ове фирме уједно и једино лице које се наводи као оснивач је тридесетогодишњи Вељко Влаховић. Сами чланови друштва Апекс тј. оснивачи су Кенткарт и Ланус.

        Почетни капитал фирме Апекс који се наводи у АПРу је 500 евра, и то 50 евра од стране Кенткарта и 450 евра од стране Лануса. Пословање фирме Апекс у ове три године практично не постоји. Приход ове фирме у 2009. години износи 0, колики је и број запослених. У 2010. години пословни приход ове фирме износи 2.904 динара у једног запосленог, да ли то значи да је тај један запослен примао плату од 2.904 динара у 12 рата? Не, овде се очигледно ради о фантомској фирми која је осмишљена искључиво ради овог посла.

        Фирма Ланус, основана је 12. 06. 2007. године. Са седиштем у Београду, Кнегиње Зорке 20, под матичним бр 20298693. Почетни капитал ове фирме био је 500 евра. Оснивачи ове фирме су: Мирослав Петровић (85 евра); Иван Букелић (135 евра); Војислав Крстић (25 евра); Александар Ђорђевић (85 евра) и предузеће за производњу, трговину и услуге WP TIM SISTEM Д. О.О. (170евра). Пословање ове фирме током 2008 године је: 22 запослена и приход од 3.409.787 динара (око 40.000 евра); 2009 године: 55 запослених и пословни приход од 7.560.738 динара (око 70.000 евра); 2010 године: 63 запослених пословни добитак од 7.146.628 динара (око 70.000 евра). Ако погледамо последњу годину видећемо да приход износи око 70.000 евра док у фирми има 63 запослена, ако узмемо да је просечна плата по запосленом 20.000 динара тј 200 евра и помножимо то са 12 месеци добијамо цифру 151.000 евра, одакле су исплаћиване плате запосленима? Иначе ова фирма је специјализована за е-допуне, али није никада учествовала у пројектима јавног саобраћаја. Занимљивост је да је Ланус д. о.о. 2008. године припојио фирму PHT Internationala, која је тада била у власништву Радета Терзића, бившег тужиоца, смењеног у операцији „Сабља“.

        Кенткарт је турска фирма са седиштем у Истамбулу. Специјализована је за смарт картице и праћење возила у јавном саобраћају. Тренутно ради на 12 пројеката у Турској и седам међународних пројеката. У ових седам земаља спадају: Скопље (Македонија), Призрен (Република Косова!), Аман (Јордан), Алепо (Сирија), Доха (Катар), Тцзеw (Пољска). Из овога се види да немају искуства са европским пројектима бар не успешним.

Сумње

        Као што може да се види из информација о фирмама, Апекс је оформљен 2009. године од фирми Кенткарт и Ланус, док је тендер за овај пројекат био објављен јуна 2010. године а уговор закључен септембра 2010. Овде се поставља питање да ли је тендер већ унапред био намештен? Зашто би турска фирма оснивала овде фирму која нема никакво пословање годину дана пре објављивања тендера?

        Поставља се питање да ли је тендер  био унапред припремљен и да ли је одређено ко ће тај пројекат добити. Од транспарентности и слободне тржишне утакмице изгледа да нема ништа, када су у питању сигурни профити попут карата за јавни превоз.

        У прилог овоме наводим чињеницу да је тендер био расписан у јуну 2010. г. а уговор био закључен у септембру 2010. г. Сви грађани Србије знају да систем у нашој држави није ефикасан, па је тешко поверовати да смо напрасно постали са истим људима на власти. Тако да и ово указује на то да је тендер већ унапред намештен турској фирми Кенткарт. Зашто је тендер био расписан и уговор закључен у времену паузе градске скупштине?

        Поред тога, зашто би тенедер био достављен фирмама које или немају никакво искуство или оно није Бог зна какво, ако је француска фирма, знатно искуснија, дала 30% јефтинију понуду?

        Да би се ово демантовало, градска управа треба да покаже уговор који је град Београд потписао са турском фирмом и са фирмом Апекс. С обзиром да уговор никада није објављен у јавности тако да грађани не знају на шта су истим обавезани.

        Друга спорна ствар око овог посла и ових фирми је залог за кредите. Кредит на основу залога је тражен од Erste GCIB Finance I B. V. FRED, Холандија на 2,2 милиона евра, ЕРСТЕ БАНК АД НОВИ САД на 116.176,24 евра и ЕРСТЕ БАНК АД НОВИ САД на 50.000.000,00 динара. Прва два наведена доспевају у року од 2,5 године, док динарски кредит доспева 14.01.2012. Овде се поставља основно питање зашто би банка, било која, дала оволики кредит на основу капитала од 500 евра (Кенткарт 50 евра и Ланус 450 евра)?

        Даље, турској фирми Кенткарт је припало 8,5 % профита од продатих карата. Такође, карте више не наплаћује ГСП, већ приватна фирма Апекс, односно Бус Плус. Такође, портпарол Гордана Перовић, наводи да ова приватна фирма не ради самостално већ је под контролом Града и Дирекције за саобраћај. Ако не ради као приватна фирма који је разлог да град преда целу инфраструктуру Бус Плусу? Наравно да приход иде приватној фирми, као и то да 8,5% иде турској фирми. Уместо да град пуни свој буџет до наплате карата, што доноси не мали приход, овај посао је уступљен приватној  фирми и са 8,5% је чашћена, обогаћена Турска.

        Следеће спорно питање око система Бус Плус је са инфраструктуром ГСП: На основу чега је фирми Апекс предата целокупна инфраструктура ГСП, такође на основу чега су радници ГСП дужни да пређу у фирму Бус Плус?

        Како је изјавила портпарол Бус Плуса Гордана Преовић, пола контролора је прешло из ГСП у Бус Плус. Такође се поставља питање да ли се фирма Апекс обавезала на исти третман људи који су запослени у ГСП?

        Такође, једна од бојазни је приватизација ГСП. Пошто је инфраструктура уступљена Апексу, да ли то значи да ће Апекс имати предност прече куповине?

        Ко гарантује да Апекс не може да прода Бус Плус страној фирми пошто уговор није никада објављен и не знамо на шта су се обавезали?

        Зашто нигде није објављена цена комплетног посла по тендеру и колика је цена испала на крају посла? Због многих сумњивих ствари поново тражимо од градских власти да се уговор јавно објави.

        И после свега, постављамо питање: зашто је морао да се уведе овај систем? Да ли је овакав систем неопходан у земљи у којој су путеви пуни рупа, а аутобуси стари преко 20 година, у којима не ради грејање, у којима кров прокишњава? Да ли стварно мислите да је то неопходно? Да ли је новац могао бити употребљен на паметнији начин? Да ли је пре свега путницима требао да се обезбеди удобнији превоз који плаћају?

        Извор Двери српске, 01. 02. 2012.