Шпановић: Митинг у Берлину је за моју душу
НАЈУСПЕШНИЈА СРПСКА АТЛЕТИЧАРКА ЗАВРШАВА СЕЗОНУ ЗА ПАМЋЕЊЕ
У ГЛАВНОМ ГРАДУ НЕМАЧКЕ
Ивана Шпановић
На дан отварања Еуробаскета, у делу Берлина супротном од онога у којем су кошаркаши, налази се и Ивана Шпановић.
Српска хероина припрема се да у главном граду Немачке заврши сезону за памћење. Скакаће још на Челенџеру у Немачкој, па одлази на заслужени одмор. Новинари из Србије затекли су је у холу баш док је разгледала слике дестинација на која би могла да отпутује на десет дана.
Протеклих дана, скакала је као никад. У Пекингу је први пут прескочила границу од седам метара (и то два пута), а потом је у Швајцарској остварила нови најбољи резултат - 7,02. Годину ће завршити као друга најуспешнија скакачица у даљ на свету.
„Са Цирихом сам завршила сезону. Митинг који ме у недељу очекује у Берлину је за моју душу, да пробам да скочим далеко и да прикупим бодове због коначног генералног пласмана“, рекла је Ивана извештачима из Србије.
Утисци су још јаки са оба такмичења. Док се осврће на урађено, не скида осмех са лица.
„У Пекингу ми је било јако битно да из прве скочим далеко, да бих се ослободила и касније скакала ризичније. Прескочила сам 'седмицу', иако технички нисам била на нивоу на којем сам требала да будем и на којем сам била у Цириху пре два дана“.
У Швајцарској је, наравно, поправила свој (и национални) рекорд.
„Тамо је залет био онакав какав сам требала да изведем у Пекингу, али нисам успела због повреде да будем 100 одсто. Био ми је дан, али био је дан и Бартолети и Проктор, које су биле испред мене. Тијани није велики изазов да прескочи седам метара, а Шара Проктор је у животној форми и никада није изгледала као у Пекингу“.
„На крају, тамо сам скочила 7,01 са не баш 100 одсто својих могућности и то ми је такође знак колико могу. Ипак, медаља је медаља и пресрећна сам.“
Тријумф у Цириху јој је још дражи.
„Тијана ме је прескочила у шестој серији и знала сам да калкулише, хтела је победу, иако јој мој тријумф није угрозио место у генералном пласману. Кад је скочила и остварила добар резултат, ја сам знала да могу да скочим, да има много простора, да нисам ни била 'на дасци', да сам доскок мало покварила са левом ногом због повреде које сам имала летос... После тога сам учинила све да је победим и то само показује колико сам у ствари напредовала од јуниорских дана, јер бих ретко када могла да се фокусирам на наредни скок после таквог скока. Зато ми је драга, што сам успела да одговорим.“
Да ли већ размишља о Рију?
„После ове сезоне је Рио дефинитивно највећи циљ. Пре тога ме очекује дворанско светско првенство и европско које ће бити последња велика провера за Рио. Конкуренцију знам, сигурно ће се појавити ове скакачице које су сада ишле на скок од прекоседам метара. Мене мотивише и носи константност и то што сваке године повећавам ниво и из такве серије скокова увек могу да произведем скок преко седам метара, који ће сигурно бити довољно добар за медаљу.“
Сада је и конкуренција гледа јако озбиљно. Из године у годину наша атлетичарка потврђује велике домете који су јој предвиђани још у јуниорским данима.
„Сигурно да, поготово после великих медаља. Низ од пет великих медаља стави до знања да увек од мене могу да очекују велике даљине. Сигурно да се на такмичењу никад нећу појавити неспремна, ни по коју цену.“
После Берлина - на реду је одмор.
„Да, имаћу месец дана активног одмора. Вероватно ћу отићи на одмор од 10 дана, а кад се вратим почећу да се припремам за нови тренажни циклус“.
Пред Иваном су недеље предаха, па припреме за олимпијску годину. Надамо се да ће и њена 2016. бити за памћење.
„Нећу стићи на Еуробаскет“
„Знам да кошаркаши данас почињу учешће, али нећу стићи да то испратим. Када сам код куће, наравно да волим да испратим те мечеве и волела бих да могу и уживо, али то изискује много времена, а морам бити фокусирана потпуно на оно што ја радим“, каже Ивана, уз осврт на целу годину. „2015. је заиста била година спорта. Невероватне успехе смо направили и поносна сам што сам била део свега тога. Надам се да ће и Игре у Рију бити онакве какве потајно желимо.“
