Ципрасова Сириза у јануару освојила 36,3, а анкете јој сада дају 25 одсто гласова
СОНДАЖЕ ПОКАЗУЈУ ДА НОВА ДЕМОКРАТИЈА ЗАОСТАЈЕ САМО 1-3 ОДСТО
Алексис Ципрас
- Алексис ЦИПРАС непуних 30 до ванредних избора не крије: „Желимо јак мандат, апсолутну већину за владу коју би водила Сириза“
БИВШИ грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је данас у Атини да жели апсолутну већину за своју странку Сириза на превременим парламентарним изборима заказаним 20. септембра.
„Све је јасно, једноставно и демократски. Желимо јак мандат, апсолутну већину за владу коју би водила Сириза“, рекао је Ципрас у интервјуу за недељник Рилњуз (Realnews).
Ципрас је искључио могућност сарадње са странкама "застарелог политичког система" у Грчкој и додао да би евентуална сарадња била могућа с независном странком Анел, која је била коалициони партнер током осам месеци његове владе.
Бивши премијер је рекао да је током мандата био суочен "с привредним ратом“ и да није успео да победи "сва чудовишта и реши све проблеме у земљи као што су корупција, утаја пореза и корумпирани политичари".
Разлика између радикалне левице Сиризе и деснице се смањује двадестак дана пре превремених избора у Грчкој, и партија Алексиса Ципраса сада је само између један и три поена испред свог главног противника, Нове демократује, показале су последње две анкете.
Сириза има подршку од 25 одсто испитаника, према 22 одсто за Нову демократију, показује анкета Универзитета Македоније коју је објавио конзервативни дневник Катимерини.
Алексис Ципрас је и даље најпопуларнији грчки политичар (29,5 одсто), а вођа Нове демократије Евангелос Меимаракис има подршку од 26 одсто.
Према другој анкети коју је објавио дневник Параполитика а спровео институт Метрон Аналисис, разлика између две супарничке партије је само један процентни поен, 22,2 процента за Сиризу и 21,2 одсто за Нову демократију (ND).
Оставка Ципраса и подела његове странке отвориле су пут ка превременим изборима 20. септембра, другим ове године.
Обећавши бирачима крај мера штедње, Сириза је на изборима 25. јануара добила 36,3 одсто гласова, а Нова демократија 27,8 одсто.
(Бета)