Нова тактика оних који су позатварали српске фабрике

Шта је иза захтева ММФ Цветковићевој влади да подстакне отварање нових радних места?

 

       СРБИЈА је доживела и то да ММФ од наше владајуће коалиције тражи да под хитно крене у отварање нових радних места. Да једна од главних полуга америчке хегемоније и глобализма брине више о запошљавању у Србији од домаће владајуће коалиције.

       Стога су Факти своје саговорнике питали: ради ли се о дубљој и дугорочнијој промени курса ММФ према Србији или о промени тактике ради спасавања власти у Београду у сусрет  не више тако далеким изборима. Такође: колико је уопште реално очекивати да покрену привреду они који су свих протеклих година масовно затварали радна места? 

 

„Запањен сам ставом ММФ“

• Данашњи обим индустријске производње је 36 одсто онога из 1986. године, а реално је на нивоу је из 1962. године. Да би се то поправило - треба тешко радити. Нико од Динкића и његових трабаната немају појма како. За свако предузеће треба направити посебан план
• То треба да уради држава, односно да се под њеним окриљем направи тим домаћих и иностраних стручњака
• Свака будала може да води политику затварања радних места! Да реструктурирате фабрику и оспособите је за домаћу конкуренцију потребни су висока стручност и знање, а тога у нашој државној администрацији нема
• Ако хоћемо да се наш пензиони систем сам финансира, требало би да имамо између 4,8 и 5,6 милиона запослених, а Србија око 12 милиона становника

 

Проф. др Зоран ПОПОВ, бивши економски експерт УН:

       Две су битне ствари у томе што је рекао ММФ: нема потребе да се реформише наш пензиони систем, могућа су само његова дотеривања (с тим да то треба да уради нека нова влада). То је јако важно јер се досад причало о потреби да се реформише пензиони систем, па је чак  формирана и радна група за то.

       А ми имамо идентичан систем као Немачка, Хрватска, Шведска. Наш пензиони систем је међу најмодернијима у ЕУ и коначно се десило да ММФ дође памети и да то каже.

       Друга битна ствар је схватање да се проблеми у пензионом систему могу решавати једино повећаним запошљавањем. На томе честитам ММФ, који је после шетири година рекао нешто што је и осредњим студентима на економском факултету јасно. Јер, потпуно је бесмислено кресати минималне пензије и друге расходе. Учитељи и проферсори код нас имају плате које су „беда бедина“.

_______________________________________________________________________

„Сада од ММФ чујемо нешто сасвим супротно од онога што су говорили пре четири године, када су тражили смањење дефицита и све остало што је довело до повећања незапослености.“

_______________________________________________________________________

       Запањен сам, иначе, изјавом ММФ јер су сада његови представници рекли нешто сасвим супротно од онога што су говорили пре четири године, када су тражили смањење дефицита и све остало што је довело до повећања незапослености.

       Један од разлога што је наша незапосленост тако велика јесте и то што смо следили политику коју је диктирао ММФ. Шта је сада следећи корак ММФ? Хоће ли мењати политику према нама или је та изјава дата у контексту не више далеких избора? Обе ствари су могуће, јер у ММФ постоје бар две струје. Једни заговарају строги неолиберализам, а други неокензијанизам који каже да се проблеми решавају већом производњом, инвестицијама и запошљавањем.

       Ако хоћемо да се наш пензиони систем сам финансира, онако како је и замишљен после Другог светског рата, онда треба да имамо 3,5 запослена на једног пензионера. Али, ми немамо толико људи у радном односу. За ту пропорцију требало би да имамо између 4,8 и 5,6 милиона запослених!

       Осим тога, Србија би за то требало да има око 12 милиона становника да би такав систем могао да функционише. Слично је и у другим европским земљама и то се превазилази  државним дотацијама.

_______________________________________________________________________

„За коју годину и ове банке ће се позатварати.“

_______________________________________________________________________

       Свака будала може да води политику затварања радних места! Да реструктурирате фабрику и оспособите је за домаћу конкуренцију потребни су висока стручност и знање, а тога у нашој државној администрацији нема.

       То би подразумевало програм ревитализације привреде Србије. Данашњи обим индустријске производње је 36 одсто онога из 1986. године, а реално је на нивоу је из 1962.године. Да би се то поправило -треба тешко радити. Нико од Динкића и његових трабаната немају појма како. За свако предузеће треба направити посебан план. То треба да уради држава, односно да се под њеним окриљем направи тим домаћих и иностраних стручњака.

       Код нас је досад развијана терцијарна делатност (нпр банкарство), али Србија мора имати индустрију, грађевинарство, саобраћај и пољопривреду. Зна се без којих грана држава не може да опстане. За коју годину и ове банке ће се позатварати.

       Да објединим одговоре: могуће је и да ММФ прави заокрет, а могуће и да се иза свега крије предизборно иступање у корист неке политике. Ипак, ММФ је под великим притиском, сви га напуштају, на крају ће и они остати без посла...  Ако је по среди заокрет, ја га поздрављам, а ако је празна парола - морамо да чекамо. Ви ћете дочекати, а ја - не знам...

 

И 100.000 раних места било би – неки успех!

• То што је ММФ тражио нема теорије да се спроведе!

 

Мирослав ПРОКОПИЈЕВИЋ, Институт за европске студије:

       МОРАО бих да знам шта је крајњи циљ ММФ да бих мого да  кажем који је нам је потребан број радних места. Вероватно би и 100.000 био неки резултат. Али, шта је препрека да се до нових радних места дође - то је важније питање?

       У Србији никакве озбиљније реформе нису урађене, а криза теже погађа нереформисане земље. У ЕУ такве су: Португал, Грчка и Италија које су систематски одбијале реформе. У Источној Европи су најпогођеније балканске земље. А једино су успешне реформе државе репер за нова улагања.

       Према томе, то што је ММФ тражио нема теорије да се спроведе! Реформе нису направљене ни у првој години мандата ове власти, а камоли у години пред изборе. У том контексту, можда је ово управо начин да ММФ изрази своје нерасположење, јер прошли договори нису испоштовани.

 

Власт се највише бави – чувањем власти!

• Да смо имали успешне реформе у Србији - могли смо генерисати и већу домаћу штедњу и инвестирање наших људи.

 

Др Милан Р. КОВАЧЕВИЋ, консултант за страна улагања:

       ПРОСТО не верујем да је ММФ икоме у држави рекао да запосли нове људе. Запошљавање у администрацији може да створи само још већи дефицит. Међутим, држава треба да направи амбијент за страна улагања. То би довело до отварања нових радних места.

       До сада се наша власт бавила чувањем себе – интереса оних који су на власти и пропагандним потезима срачунатим на то да се и на наредним изборима добије власт.

       Да све буде горе, неки од услова за привредни раст су тешко оствариви. Поготово је тешко имати политичку стабилност и сигурност за улагања у земљи која је у стању у каквом је Србија.

       Иначе, да смо имали успешне реформе у Србији - могли смо генерисати и већу домаћу штедњу и инвестирање наших људи.

       Имамо егзотичан систем у поређењу са успешним земљама. Иначе, верујем да би Фонд волео да убрзамо привредни раст и да то доведе до већег запошљавања.

       Питање незапослености је социјални проблем, економски и политички. ММФ увек гледа билансе. Зато се нерадо упуштају у политичке одлуке и гледају да до нечега дођу путем цифара.

       Виде да имамо закон о финансијској дисциплини, али виде и да то уопште није довољна кочница. Зато сад говоре да је потребна додатна кочница - запошљавање.

 

Кредити преко банке ПИО фонда

• ПИО не може да се спасе, осим уколико не буде извршена његова санација. Тако што би се недостајућа количина новца у оптицају емитовала кроз давање динарских  стамбених кредита под фиксним ниским каматама за новоградњу

 

Милорад ИЛИЋ, аутор књиге „ПРАКТИКУМ  за владу која жели добро свом народу“:

       ДРЖАВА нам је никаква, али се ради о томе да посао ММФ није да нам решава структуралне проблеме. То је институција чији је задатак да од Србије изнуђује, као и од свих сличних земаља, спољну ликвидност.

       Да ли ћете бити сиромашнији сутра него данас, то њих не занима. Као глобалистичка организација, трудиће се да вам кажу да треба да повећате извоз и смањите јавну потрошњу. Ми узимамо паре од ММФ да бисмо обезбедили спољну ликвидност, тачније да бисмо обезбедили стабилност курса.

       Не знам да ли су представници ММФ стварно рекли -запошљавајте или су, напротив, дали тајну команду - отпуштајте јер они о томе не говоре јавно. Могуће је и да су наши искористили ММФ да оправдају своје неуспехе.

 

ПИО не може да се спасе!

       У сваком случају, не видим како ће власт реализовати могући захтев ММФ: запошљавајте. Држава не запошљава, већ прави амбијент за запошљавање! Уосталом, управо је власт, слушајући баш ММФ, направила амбијент у земљи који је довео до масовног отпуштања људи. Не треба се, међутим, због тога примарно љутити на ММФ јер он обезбеђује спољну ликвидност својих чланица.

       Дакле, упркос ономе што је рекао Кркобабић, не верујем да је ММФ одлучио да нам диктира и политику запошљавања. ПИО не може да се спасе, осим уколико не буде извршена његова санација. Тако што би се недостајућа количина новца у оптицају емитовала кроз давање динарских  стамбених кредита под фиксним ниским каматама за новоградњу.

 

Нека деле лекције и развијенима

       Кредити би се давали преко банке која би била у 100 постотном власништву Пензионионог фонда.

       Некоректно је што  ММФ  инсистира да наш дефицит у јавној потрошњи буде нижи него у било којој европској земљи која је на далеко вишем степену развоја, па јој је, сходно томе, много лакше да постигне уједначеност јавне потрошње. Тим пре што те земље имају двостуко веће дефиците јавне потрошње него Србија.

       Добро би било да ММФ-овци да виде колики су јавни дугови развијених земаља, па да њима деле лекције како јавни дуг не сме да пређе 45 одсто БДП!