Канадски физичари предложили теорију настанка Свемира без Великог праска

ВАЖНУ УЛОГУ ПРИПИСУЈУ НЕОТКРИВЕНОМ КВАНТУ

ГРАВИТАЦИОНОГ ПОЉА - МАСИВНОМ ГРАВИТОНУ

        КАНАДСКИ физичари предложили „модел Свемира без Великог праска“.

        Своју теорију изложили су у часопису Physics Letters B, а пошли су од једначина Ландау-Рајчаудхури и Фридмана које представљају еволуцију једнородног и изотропног Свемира у оквирима опште теорије релативности.

        Канађани су само заменили класичне геодезијске тајекторије (линије које најдиректније спајају тачке на површини) квантним трајекторијама Бома.

        Теорија Великог праска подразумева развој Свемира из хипотетичке првобитне једнине - тачке у којој закони природе нису били опредељени. А Бомове трјекторије се међусобно не пресецају, па у њима нема никакве „сингуларности“.

        Канађани су објавили да Свемир - у виду „Бозе-Ајнштајновог кондензата“ испуњавају честице које му обезбеђују бесконачно постојање. Претпоставили су да улогу таквих честица играју засад неоткривени квант гравитационог поља „масивни гравитон“ и аксион.

         „Бозе-Ајнштајновом кондензату“ припадају и фотони - кванти светлости који се у свом основном стању понашају као миркоскопске честице са минималном енергијом. Таква стања научници називају петим агрегатним стањем. Остала су: тврдо, течно, гасовито и плазма.