„Пуно сагласје за очување јединства наше помјесне Цркве Српске“

ГОДИШЊИ БРАТСКИ САСТАНАК МИТРОПОЛИЈЕ

ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ У МАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИК

Манастиру Ждребаоник код Даниловграда, Митрополијa црногорско-приморскa

• Свештенство Митрополије изражава своју забринутост због мноштва спољњих притисака на Православну Цркву у нашој земљи, која се у Црној Гори оваплоћује кроз Митрополију и још три Епархије помјесне Српске православне цркве
• Неприличне политичке уцјене и неосновани злонамјерни напади на Митрополита, свештенство и православне вјернике којима се не види краја, који, штавише, како вријеме пролази, добијају свој све примитивнији и насилнији облик у виду насиља неких од државних органа и примјене антицрквених противзаконитих метода, незапамћених ни у времена комунистичке тираније, постају неподношљиви.
• Притисци на Цркву Православну, с којима се не суочава ниједна друга вјерска заједница у Црној Гори, пројављују се кроз отворену и јавну подршку одређених владајућих структура једној племенско-партијској псеудорелигиозној неправославној организацији, која има намјеру да угрози име, идентитет, достојанство и имовину Православне Цркве
• У својој богоборној и антибожној (антихристовској) намјери да угуше црквени живот у Црној Гори, поједини државни органи су спремни на противуставно изгоњење свештеника и њихових породица, монаха и монахиња. Неправним и манипулантским тумачењем комунистичког Закона о правном положају вјерских заједница (1977.) неки државни органи пишу најсрамније странице црногорске историје
• Свјесно нераскидиве везе Православне Цркве у Црној Гори са Жичком и Пећком Архиепископијом, садашњом Српском Патријаршијом, свештенство Митрополије захтјева неодложни прекид свих врста притисака на Православну Цркву и исповједа своје пуно сагласје за очување јединства наше помјесне Цркве Српске

          ПО ОСВЕШТАНОЈ вјековној пракси Цркве Христове Православне, свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске сабрало се данас, заједно са својим Архијерејем - Високопреосвећеним Архиепископом цетињским и Митрополитом црногорско-приморским Господином Амфилохијем, на Свету Литургију и на редовни годишњи братски састанак. Ове године сабрање је одржано у Светоархангелском манастиру Ждребаоник код Даниловграда, покрај моштију Св. Арсенија Сремца, другог Архиепископа Српског, насљедника Св. Саве, чије мошти вјековима обитавају у Црној Гори.

          Након Свете  Литургије у манастирском храму, којом је началствовао Митрополит Амфилохије, одржано је братско сабрање у манастирском конаку, а потом и братска трпеза.
У току Свете  Литургије, одликован је правом ношења напрсног Крста - чином протопрезвитера-ставрофора, протојереј Велибор Џомић, парох  у Подгорици и координатор Правног савјета Митрополије, а презвитер Зоран Ђедовић, парох горњозетски, одликован је чином протојереја.

          Особити благослов  за данашње сабрање било је присуство Преосвећеног Епископа умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, који је својом очинском и богословском ријечју изузетно допринио раду данашњег сабрања. 

          Господин Митрополит је укратко изложио свој архијерејски рад у протеклој години, говоривши  и о својој недавној посјети Јужној Америци. Након тога, архијерејски намјесници су изнијели извјештаје о црквеном животу у својим намјесништвима. Предавање на тему: „Вршење обреда над инославнима и њихова канонска оправданост“ одржао је јереј мр Арсеније Радовић, старјешина Цркве Св. Тројице у Будви и професор Цетињске богословије, послије којег је наступила плодотворна дискусија.

Митрополит Амфилохије у манастирском храму

          Констатујући  да се пастирско-духовни живот Митрополије црногорско-приморске и даље развија  на корист читаве Цркве и спасења  повјерене пастве, свештенство изражава своју забринутост због мноштва  спољњих притисака на Православну Цркву у нашој земљи, која се у Црној Гори оваплоћује кроз Митрополију и још три Епархије помјесне Српске православне цркве. 

          Неприличне политичке  уцјене и неосновани злонамјерни  напади на Митрополита, свештенство  и православне вјернике којима се не види краја, који, штавише, како вријеме пролази, добијају свој  све примитивнији и насилнији облик у виду насиља неких од државних органа и примјене антицрквених противзаконитих метода, незапамћених ни у времена комунистичке тираније, постају неподношљиви.

          Притисци на Цркву Православну, с којима се не суочава ниједна друга вјерска заједница у Црној Гори, пројављују се кроз отворену и јавну подршку одређених владајућих структура једној племенско-партијској псеудорелигиозној неправославној организацији, која има намјеру да угрози име, идентитет, достојанство и имовину Православне Цркве.

          У својој богоборној и антибожној (антихристовској) намјери да угуше црквени живот у Црној Гори, поједини државни органи су спремни на противуставно изгоњење свештеника и њихових породица, монаха и монахиња. Неправним и манипулантским тумачењем комунистичког Закона о правном положају вјерских заједница (1977) неки државни органи пишу најсрамније странице црногорске историје.

          Истјеривање младог свештеника Синише Смиљића, најава изгоњења протојереја Велибора Џомића, одбијање десетина молби за боравак у Црној Гори, лицима која овдје бораве и по једну-двије деценије су изразити примјери прогоњења Цркве, заједно са политичким судским процеусирањем Митрополита Амфилохија и неколико свештеника Митрополије црногорско-приморске.

          Као да није довољно, најављује се отимање и небивало подржављење црквене имовине (примјер Цркве на Ћипуру и др.), а не преза се ни од јаних позива на рушење православних хришћанских храмова (Храм Св. Тројице на Румији, Црква Прсвете Богородице и Александра Невског на Светом Стефану...).

          Предлози за рјешавање тзв. црквеног питања у Црној Гори, који стижу од највиших државних и партијских органа, а граниче се са уцјенама, учинили су да се чак и многи идеолози и гласноговорници новоцрногорског идентитета стиде најновијег развоја догађаја, нарочито у вези са одобравањем боравка свештенству и монаштву, који нису држављани Црне Горе.

Мошти Светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа (1233.-1263.)

          Свјесни нераскидиве  везе Православне Цркве у Црној  Гори са Жичком и Пећком Архиепископијом, садашњом Српском Патријаршијом, свештенство Митрополије захтјева неодложни прекид свих врста притисака на Православну Цркву и исповједа своје пуно сагласје за очување јединства наше помјесне Цркве Српске.

          Тренутни и плитки политички интереси једне олигархије, покушаји директног мијешања власти у унутрашње устројство Цркве не могу и неће утицати на вјековни поредак Цркве и угрожавање њене богодане слободе. „Ако мене гонише и вас ће гонити“, ријеч је Христова, која се данас остварује у Црној Гори, као у бесудним годинама након Другог свјетског рата.

          Црна Гора је била и требало би да остане друштво  честитих, слободоумних и поносних људи. Путем који је неки воде, а нарочито рушењем темеља на којима је заснована  - Православне Цркве Христове, неизбјежно ће је довести до агоније и самоурушавања.

          Националне и класне подјеле, вјештачки стваране, проузроковане духовним, културолошким, образовним и економским насиљем, стварају дубоке, и бојати се незаљечиве ране на црногорском друштву, које се неће лако зацијелити и које нису на добробит ниједног грађанина, а још мање Црне Горе као цјелине.

          У тој забринутости, али и у увјерењу да ће разум  превладати, с уздањем у Бога, чији се Јединородни Син оваплоти Духом Светим међу нама грешним људима, поздрављамо све вјернике и све  људе добре воље, радосним и вјечноспасавајућим поздравом:

          Христос се роди! Ваистину се роди!

          Благословена Нова Година доброте  Господње!

          2. Јануар 2012.