Косово је тест за све хришћанске народе

ИЗ РЕЧИ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА О КОСМЕТУ

У ШЕРЕРВИЛУ, У АМЕРИЧКОЈ ДРЖАВИ ИНДИЈАНИ

• Косово је вододелница светова и култура, где се и данас сукобљавају: зло и добро, Бог и сатана, љубав и мржња, човечност и нечовечност, насиље и слобода - на њему се не проверава и не доказује само српски народ већ свеукупно савремено Хришћанство
• Сви народи се пред Косовом сврставају у два табора: у табор кнеза Лазара, који полаже свој живот и жртвује се за ближње своје и табор турског цара Мурата, насилника и тиранина, који ствара своје земаљско антибожно царство
• Трагедија евроамеричке цивилизације је што се, решавајући питање Косова на овај начин, заправо одриче Христа, што значи да се десио неки тектонски поремећај у европском и америчком Хришћанству
• Митрополит је још изразио уверење да је садашња окупација Косова и Метохије једнака ранијој нацифашистичкој, а можда и гора од ње
• Имајући у виду број светиња на Косову и Метохији, било је природно да антихристовске силе то нису могле трпети, али је трагично што су за спровођење насиља искоришћени управо бивши Хришћани

       ЧИКАГО, 15. децембра (Светигора прес) - У недељу 11. децембра 2011. године, Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Св. великомученика Георгија у Шерервилу у америчкој држави Индијани.

       Митрополит Амфилохије је, након позива проте Добривоја, одржао предавање о значају и значењу Косова и Метохије и Косовског завета за наш народ и догађајима који су били непосредни повод за писање и објављивање нових књига о Косову и Метохији, а то је страшно страдање српског православног народа на тим просторима 1999. и 2000. године.

       Указао је, најпре, на свечовечански смисао Косова и Метохије, које је, како је рекао, извор, душа наше душе, зеница и срце нашег народа. Косово је, рекао је он, како гласи наслов једне од књига - глава Лазарева, дакле голгота и жртва, која је заправо откривање, јављање и сведочење Христове Голготе у једном конкретном земаљском народу.

       Потом је Митрополит указао на сличност, свакако намерну, описа Лазареве вечере пред Косовски бој из народне песме са описом библијске Тајне вечере: заједнички обед, присуство издајника, молитва Христова у Гетсиманском врту и Лазарево размишљање пре него што ће се определити за „Небеско царство“.

       Митрополит сматра да је Косово вододелница светова и култура, где се и данас сукобљавају: зло и добро, Бог и сатана, љубав и мржња, човечност и нечовечност, насиље и слобода и да се на њему не проверава и не доказује само српски народ већ свеукупно савремено Хришћанство. Сви народи се пред Косовом сврставају у два табора: у табор кнеза Лазара, који полаже свој живот и жртвује се за ближње своје и табор турског цара Мурата, насилника и тиранина, који ствара своје земаљско антибожно царство.

       Митрополит је рекао да је 1999. године на Косову и Метохији имао дубоки осећај да се збиља сви народи земаљски сврставају у та два табора. Нажалост, Европа и Америка су, по његовом мишљењу, пали и падају на испиту пред Косовом, сврставајући се на страну насилника. Подсетио је и на то да су, убрзо после бомбардовања Србије и Црне Горе и отимања Косова и Метохије, уследили напади на Авганистан, Ирак, Либију и друге земље.

       Како смо се на Косову, по Митрополитовим речима, коначно определили за Христа, учећи се од Св. Кирила и Методија, Св. Саве, а потом и од великомученика кнеза Лазара, коначно смо се определили за вечност и за бесмртност, јер све што је Христово, постаје бесмртно, те да од тада Косово више није питање географије него питање душе.

       Трагедија евроамеричке цивилизације је да се она, решавајући питање Косова на овај начин, заправо одриче Христа Богочовека, што значи да се десио неки тектонски поремећај у европском и америчком Хришћанству, које се на такав начин понаша према Голготи, према распећу православног хришћанског српског народа, рекао је он. Поновио је речи покојног угледног генерала Галоа, пријатеља великог Де Гола и великог пријатеља српског народа, Француза и Хришћанина, који је, будући свестан шта се дешава на Косову, на једном пријему у Паризу, где су се одржавали преговори о Косову и Метохији 1998. године, рекао блаженопочившем Патријарху Павлу,: „Ваша Светости, Ви се на Косову не борите само за достојанство Вашег српског народа, већ за достојанство часне Француске и свих европских народа.“

       Митрополит је још изразио своје уверење да је ова садашња окупација једнака а можда и гора од раније нацифашистичке.

       У одговору на једно питање, описујући однос нашег народа, према косово-метохијским светињама, Митрополит се сетио и приче из времена док је био студент и често боравио на Косову и Метохију, нарочито у Дечанима. Док су тада неки од православних са цигаретом у устима улазили у дечанску цркву код Светог краља Стефана Дечанског, много Албанки је доводило своју децу са страхом и поштовањем пред његов ћивот да им се читају молитве.

        Имајући у виду, рекао је Митрополит Амфилохије, број светиња на Косову и Метохији, било је природно да антихристовске силе то нису могле трпети, али је трагично што су за спровођење насиља искористиле управо бивше Хришћане.

       Косовски завет није нешто што, рекао је Митрополит, не припада Хришћанству, већ је у крви спроведен и потврђен Стари и Нови Завет.