Србија да напусти и концепт „србогорства“!

Врши ли Брисел притисак на Подгорицу - и у чијем интересу - да се врати статус српском језику?

• Желимо да се у потпуности одвојимо од црногорске заједнице и ученика црногорског језичког  идентитета
• Хоћемо наставнике на српском и српска одељења, а министарство спорта и просвете не жели ни да помене да дође до раздвајања одељења
• По сваку цену желе да одељена буду спојена јер у ЦГ није довршена асимилација Срба - њихов циљ је да се у наредних десетак година постигне црногорска натполовична већина 

 

Србија да напусти и концепт „србогорства“!

• Сматрам да Срби у Црној Гори треба имају своје, одвојене школе
• Најгласнији посланик владајућег режима у Црној Гори, недавно је изјавио да је режим је спреман - ако буде постављено као услов да српски језик буде званичан у Црној Гори - да одустане од евроинтеграција
• У овом тренутку, ми у српски народ у Црној Гори улажемо 150 пута мање новца него што издвајамо за декаду Рома

 

Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба:

       ОНИ који су инсистирали да су Црногорци посебна нација и да говоре другим језиком - тиме су признали српски језик и нацију. Према томе, потпуно је бемислено да они који су се одвојили од српске нације и српског језика не признају својим сународницима право да користе тај језик и да имају пуна политичка права једне нације.

       У Црној Гори већина говори српским језиком, та већина је некада била двотрећинска, а сада је реч о око половине становништва. У исто време црногорске власти воде праву кампању против српског језика и права српског народа. Три примера: председник  ДПС тврди да је број припадника српског народа политичко питање, садашњи премијер са олакшањем говори о томе колико грађана говори српским језиком, после овог веома сумњивог пописа.

 

СТРАТЕГИЈА РЕЖИМА

       Најгласнији посланик владајућег режима у Црној Гори, недавно је изјавио да је режим је спреман - ако буде постављено као услов да српски језик буде званичан у Црној Гори - да одустане од евроинтеграција. Дакле, суштина није више у борби  за права народа, макар то био црногорски, већ за оспоравање права другог народа. Мислим да то оспоравање није мотивисано шовинистичким разлозима, већ је реч о стратегији црногорског режима који може да влада само захваљујући националној подели грађана ЦГ.

       ЕУ бледо и недовољно реагује на ово и треба само упоредити однос Брисела према српском народу у Црној Гори и однос према Муслиманима/Бошњацима и Мађарима у Србији. Тај лицемерни приступ није ништа ново. Највише забрињава лоша или лична политика Србије када је реч о српском народу у Црној Гори.

       Србија треба у потпуности да напусти концепт југословенства и „србогорства“. Око 34 одсто становника Црне Горе су Срби и око 50 одсто становника ЦГ говори српски језик и треба њих да штитимо.

       Наш интерес није да вратимо Црну Гору у заједничку државу са Србијом, зато што је то скупо, тешко изводљиво и може да штети српском народу у Црној Гори. Такође, наш интерес није ни да помажемо стварање аутономне области српског народа у Црној Гори, зато што српски народ живи широм Црне Горе.

 

СРБИ – КОНСТИТУТИВНИ НАРОД

       Наш интерес је да буду афирмисана права српског народа у Црној Гори и да српски народ  постане једна од конститутивних нација Црној Гори.

       Много је разлога за то. Пре свега,  Црна Гора је била традиционално српска земља и данас - када Срби нису више у већини - њихова политичка права треба да буду на прави начин заштићена. А други разлог је чињеница да је Црна Гора - уз БиХ  - једина европска земља у којој не постоји национална већина. Али, за разлику од Босне, то није на адекватан начин препознато њеним уставом.

       Србија треба да као приоритет стави права српског народа. Да помогне успостави његове равноправности и у то треба да улаже примерена средства. У овом тренутку, ми у српски народ у Црној Гори улажемо 150 пута мање новца него што издвајамо за декаду Рома.

       Иначе, сматрам да Срби у Црној Гори треба имају своје, одвојене школе.  

 

Онемогућити асимилацију

Момчило ВУКСАНОВИЋ, председник Српског народног вијећа:

       СРПСКИ народ треба да се потпуно одвоји од црногорског језичког идентитета и да има иста права као друге мањинске заједнице, нпр. Албанци, јер ће се тако спречити ацимлилација Срба у Црној Гори.

       Немам информација да је Брисел то тражио и то не би било у корист права српског народа у ЦГ. Не мислим да посета немачког шафа дипломатије Гвида Вестервелеа може да допринесе да српски језик добије заслужени третман.

       А какав би тачно  третман био - то је комплексно питање. Опозиција нема право виђење какав модел жели, а ни шта то значи за Србе. Прво, морамо прихватити оно што је фактичко стање: Устав и позитивно законодавство. Устав је усвојен двотрећинском већином. Према њему је црногорски језик службени језик, а српски је, заједно са језицима других мањинских језика, у службеној употреби. Српски има једнако право као други језици мањинских зајердница.

       На тој основи је на научном скупу, на коме су учествовали  интелектуалци, невладин сектор и представници одређених странака, састављен конкретан предлог како би решење језичког питања могло да изгледа.

       Усвојена је декларација која, између осталог, превиђа да се не могу мењати наставни програми без сагласности Српског националног савета. Сви који су започели школовање по једном програму, по њему и завршавају. Ово што предлаже власт требало би да почне од првог разреда, тако што ће родитељи сами да се определе за један од два програма: српски или црногорски. У тим програмима би се разликовало градиво,  историја, историја уметности... Све би било на ћирилици, као у Републици Српској. 

       Избор програма би требало да буде слободна воља, а не да се српски језик изучава као матењи, у оквиру црногорског језика, за који у овом тренутку не постоје ни програми, ни кадрови.

       Српски народ предлже да добије само оно што су за себе обезбедиле друге националне заједнице, на пример - Албанци.

       Желимио да се у потпуности одвојимо од црногорске заједнице и ученика црногорског језичког  идентитета. Хоћемо наставнике на српском, српска одељења, а министарство спорта и просвете не жели ни да помене да дође до раздвајања одељења. По сваку цену желе да одељена буду спојена, јер се у ЦГ није довршила асимилација Срба. Њихов циљ је да се у наредних десетак година постигне црногорска натполовична већина.

 

Минимум је: комплетно образовање на српском!

• Уставу се мора српски језик макар изједначити са лингвистички непостојећим црногорским, јер је српски језик језик релативне већине грађана
• Србима треба комплетно образовање на српском језику - на свим нивоима и у свим срединама. То је и минимум и максимум права и захтева - све друго је неприхватљиво
• Не пристајемо на учење српског језика, јер није исто учење српског језика и извођење наставе на српском језику. Српски језик може да се се учи као италијаски или немачки, а настава се изводи на матерњем језику
• У Уставу треба да пише да је Црна Гора држава конститутивних народа - Црногораца и Срба и мањинских заједница

 

Буда АЛЕКСИЋ, посланик Нове српске демократије:

       АКО ЕУ заиста врши притисак на власт да престане са дискриминацвијоим половине својих грађана - припадника српске језичке заједнице - онда ће власт бити притиснута да промени дискриминаторски Устав који је извор свих проблема у Црној Гори и извор свих облика дискриминације. У Уставу се мора српски језик макар изједначити са лингвистички непостојећим црногорским, јер је српски језик језик релативне већине грађана. Устав дефинише и уважава реалност, а пошто је реалност ово што сам навео, онда то Устав мора да нормира. А онда закон о општем образовању мора бити усаглашен са Уставом и мора детаљно  да разради ову материју.

       Што се српске језичке заједнице тиче, њен став је јасан. Она траже комплетно образовање на српском језику на свим нивоима и у свим срединама. То је и минимум и максимум њихових права и захтева. Све друго је неприхватљиво.

       Не пристајемо на учење српског језика, јер није исто учење српског језика и извођење наставе на српском језику. Српски језик може да се се учи као италијаски или немачки, а настава се изводи на матерњем језику.

 

ДА СЕ СВАЂАЈУ РОДИТЕЉИ

       Уколико европски центри моћи заиста сматрају да је неопходно да се у Црној Гори изграђују демократско и слободно друштво и  грађанска држава у правом смислу те речи - онда ће инсистирати да режим престане са тешком дискриминацијом према својим српским грађанима и тражиће од режима уставне и законске механизме за имплементацију темељних српских права.

       Већ ових да ћемо бити у прилици да видимо да ли је тако. Премијера већ чека разговар са лидерима опозиције око овог проблема. Јер, опозиција гаранцијама српских права условљава подршку изборном законодавству - без чијег изгласавања неће бити утврђен датум преговора о приступању Црне Горе ЕУ – а без њених гласова опозиције немогуће је усвиојити тај изборни закон пошто је за то потребна двотрећинска већина коју режим нема.

       Права мањина предвиђају да се на језику мањине изводи настава у оним школама у којима већина ученика, то јест њихових родитеља, тако одлучи. За нас је то неприхватљиво, јер у неким срединама не бисмо имали ту већину.

 

СРПСКИ И ХРВАТСКИ НИСУ ИСТО!

       Тако би настао општи хаос, дошло би до прегласавања, лобирања, непријатних ситуација. Родитељи би се међу собом пребројавали, то би исцрпљивало људе. Уместо тога би требало да се од Улциња до Пљеваља остави могућност да сви - без обзира на број - имају могућност образовања на свом језику.

       У Плаву , Рожају и Гусињу Албанци то већ могу да примењују... А Црногорци и Срби - и део Муслимана – говоре српски и неприродно је да они то право користе као мањинско.

       Нема случаја у свету да већина користи мањинска права!

       Српски народ може да се позиционира променом Устава (сад су српски и хрватски у истој равни) тако да будемо конститутивни народ. Значи, да стоји да је Црна Гора држава конститутивних народа - Црногораца и Срба и мањинских заједница.

 

Разговарала: Диана Милошевић