Американци утврдили да кофеин побољшава памћење
ЗАНИМЉИВО ИСТРАЖИВАЊЕ НАУЧНИКА СА АМЕРИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ЏОН ХОПКИНС У БАЛТИМОРУ
- Учесници у експерименту који су добијали таблету са правим кофеином - за око 30 одсто се успешније сећали правих фотографија и уочавали разлике међу у скуповима снимака
КОФЕИН приметно побољшава памћење човека,чини га мање заборавним и побољшава консолидацију дугорочног сећања током дана након што попије једну или неколико шоља кафе, кажу неурофизиолози у тексту који је објавио научни часопис Nature Neuroscience.
„Увек смо знали да кофеин побољшава рад мозга, иако нико није покушавао да сазна како утиче на памћење и умне способности, и да ли утиче на функцију памћења. Први пут смо успели да утврдимо да кофеин смањује заборавност током 24 часа“ - изјавио је Мајкл Јаса са Универзитета Џон Хопкинс у Балтимору (САД).
Јаса и његове колеге су открили позитивни утицај кофеина на људско памћење у експерименту у којем су учествовали доборовољци.
Експеримент је обављен у две етапе. Прво су његови учесници током неколико минута посматрали скуп фотографија, након чега су им научници давали праву или лажну таблету са кофеином.
Након двадесет четири часа истраживачи су учесницима експеримента показали нови скуп фотографија и питали које су јуче видели и које су њима сличне, а нису биле идентичне са старима. Експеримент је, тврде аутори чланка, требао да прилично „снажно“ напрегне мозак учесника експеримента и помогне научницима да одвоје све побочне ефекте и статистичке „грешке“.
Испоставило се да су се добровољци који су узели таблету са правим кофеином за око 30 одсто успешније сећали правих фотографија и уочавали разлике у скуповима фотки.
Ова чињеница, сматрају неурофизиолози, омогућује да се каже да кофеин утиче на наше памћење и чини нас мање заборавнима.
„Наш следећи корак биће покушај да утврдимо како кофеин утиче на рад мозга користећи МРТ (магнетну резонантну томографију) и друге методе посматрања рада мозга. Осим тога, знамо да се кофеин често повезује са дужином живота и повећањем отпорности на Алцхајмерову болест. Ова питања тек треба изучити“ - закључује Јаса.