КОШТУНИЦА: Европска унија разбија Србију уз помоћ Николића, Дачића и Вучића

ЕУ ВИШЕ НИЈЕ ГОРОСТАС КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ ЗАОБИЋИ

- ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА ДСС ГО СТРАНКЕ У НОВОМ САДУ

• Живот и будућност Србије су у питању. Да ли ћемо бити поданици или слободни људи? Да ли ћемо бити слободна земља или марионета Европске уније? Нема данас важнијег питања од овога
• А ко је властан да одговори на ово питање? Само народ на референдуму. Бесмислица је да чекамо да тек на крају европских интеграција организујемо референдум о уласку у Европску унију
• Исувише је Србија понижена и угрожена да би могла чекати више од десет година на разрешење овог питања. Нама одговор треба сада. Јер, ко зна шта ће бити за десетак година и да ли ће уопште постојати Европска унија. А на путу европских интеграција због уцена Брисела Србија може да буде још мања и још слабија
• Европска унија је главни узрок довођења у питање основних вредности Србије. То значи да се ништа не може променити у политици Србије ако се не промени политика према Европској унији
• Једно је извесно - Србија данас не би изгледала овако да је од 2008. године ДСС била на власти. Не би са Косова био протеран УНМИК и замењен Еулексом. Не би се спроводио ССП који уништава нашу привреду
• Не би се направили бриселски споразуми под диктатом ЕУ, већ би се под покровитељством Савета безбедности и на основу Резолуције 1244 водили разговори са представницима Албанаца са Косова. Не би Срби учествовали на изборима који се спроводе на основу закона лажне државе Косово, већ на основу српских закона

        САМ крај године је добра прилика да подвучемо црту и погледамо шта се са Србијом дешавало у овој и шта нас очекује у наредној години. Истина до које највише држимо и која нас обавезује налаже нам да говоримо право.

        Знам да није лако бити другачији од свих других, знам да није лако држати главу горе и говорити истину. Али, можемо ли и смемо ли правити рачунице и трговати са Косовом, са нашим националним и државним интересима, са економијом, са нашим идентитетом и са историјском свешћу нашег народа?

        Можемо и тако да урадимо, али онда престајемо да будемо оно што јесмо, бацамо под ноге велику идеју слободне Србије за коју смо се неодустајно залагали.

        Ма шта ко мислио, и ма колико себе заваравао, Србија се данас заправо налази пред великим и судбоносним избором. Два пута су пред нама. Један је пут тежи и он нас води до слободне и политички неутралне Србије. Други пут је много лакши и на тај пут, уз жестоку и агресивну пропаганду, садашња власт гура Србију. Тај други пут је наравно пут европских интеграција.

        Ако смо се обавезали да говоримо истину и ако нећемо да обмањујемо ни себе ни друге, онда морамо јасно, одређено и до краја саопштити истину шта се стварно дешава са Србијом.

        Истина гласи да је Србија угрожена, да је доведен у питање њен територијални интегритет, уставни поредак, њена привреда и развој земље, њене темељне традиционалне и моралне вредности.

        Да ли можемо као странка да ћутимо о томе? Да ли можемо да окренемо главу и да не видимо шта је главни узрок најдубље кризе у којој се нашла Србија?

        Ко је, дакле, главни узрочник разбијања Србије? Ко је главни узрочник економског пропадања Србије? Ко је главни узрочник растакања и рушења вредности на којима је почивала Србија?

        Наравно, ми можемо и да не одговоримо на ова питања. Можемо да се бавимо мање осетљивим или опасним темама. Али ако хоћемо да будемо и останемо државотворна странка - онда морамо дати одговор на најважнија питања од којих дословно зависи будућност и живот њених грађана.

        Главни узрок разбијања Србије, економског заостајања и пропадања и духовног раскорењивања је Европска унија, тачније речено - послушнички и поданички однос садашње власти према ЕУ, према европским интеграцијама, према неприхватљивим и по Србију штетним условима и уценама ЕУ, било да је реч о Косову, било да је реч о економској политици и развоју земље, било да је реч о нашем систему вредности и идентитетским особеностима.

        Европска унија, уз предану и свестрану сарадњу садашње власти, користи европске интеграције за разбијање државе Србије.

        Европска унија користи Споразум о стабилизацији и придруживању за економско пустошење Србије.

        Унија је главни узрок довођења у питање основних вредности Србије. То значи да се ништа не може променити у политици Србије ако се не промени политика према Европској унији, полазећи од једноставног, здраворазумског става да у сарадњи са другим државама, па и наддржавном творевином каква је ЕУ, Србија као и свака друга држава, мора да води прво рачуна о својим интересима, а не о интересима других, укључујући и саму ЕУ.

        Демократска странка Србије је изабрала свој пут. Ми смо за политичку неутралност Србије. Против тога смо, без икаквих ограда, да Србија буде члан ЕУ, али нисмо против сарадње са ЕУ, са државама које су њени чланови и са свим другим државама, сходно интересима Србије. Таква политика има и своју цену. И та цена је изузетно висока.

        Ми нисмо ушли у садашњу Владу јер су у Бриселу исправно проценили да ДСС никада не би подржала бриселске споразуме. Ако морамо да бирамо између власти и бриселских споразума којима се разбија земља, онда наш одговор унапред мора бити познат.

        Да ли то значи да Демократска странка Србије није заинтересована за власт? Наравно да јесте. Ми знамо да ако учествујемо у Влади Србије можемо да утичемо да се заштите и бране основни државни и национални интереси Србије. То значи да нам је пре свега потребно што веће поверење грађана на изборима за нашу политику, како би са тим капиталом могли да учествујемо у Влади. Јасно је да је учешће ДСС у Влади Србије залог да ће Србија водити политику која је у њеном националном и државном интересу.

        Једно је извесно - Србија данас не би изгледала овако да је од 2008. године ДСС била на власти. Не би са Косова био протеран УНМИК и замењен Еулексом. Не би се спроводио ССП који уништава нашу привреду. Не би се направили бриселски споразуми под диктатом ЕУ, већ би се под покровитељством Савета безбедности и на основу Резолуције 1244 водили разговори са представницима Албанаца са Косова. Не би Срби учествовали на изборима који се спроводе на основу закона лажне државе Косово, већ на основу српских закона.

        Нама је, дакле, пре свега потребна већа подршка грађана на изборима. Нама није довољан резултат са претходних избора уколико хоћемо да утичемо на државну политику Србије. Другачије ствари стоје ако успемо да придобијемо значајно већу подршку грађана. Уверен сам да је идеја политичке неутралности заиста велика идеја и да одговара суштинским интересима Србије. Као што сам подједнако уверен да је идеја европских интеграција дошла до своје највише тачке и да ће у будућности само падати, јер она више нема покретачку и привлачну снагу коју је некада имала.

        Како доћи до веће подршке грађана политици ДСС која се понајбоље огледа у политичкој неутралности? Данас Србијом влада политика СНС која руши све досадашње рејтинге захваљујући понајвише чистој демагогији и политици безусловног повиновања захтевима Брисела и потпуног прихватања европских интеграција као кључа за разбијање Србије. Да ли је то политика коју Србија жели? Знам да нам је народ уморан, гладан, исцрпљен и да је понајвише жељан нормалног живота. Али неће политика повиновања захтевима западних сила на штету Србије и њених грађана дати резултат који народ жели и који хоће. Неће ни лако ни брзо западне силе задовољити своје апетите у политичком и економском комадању Србије.

        Наша је обавеза да од грађана јасно и гласно затражимо подршку за промену државне политике. Србији Европска унија може бити партнер али не може бити тутор који нам истовремено и отима територију. Зато је циљ Демократске странке Србије да у земљи покрене националну дебату да ли нам је у интересу Европска унија или политичка неутралност. Видели смо да је војна неутралност донела земљи само корист и никаву штету. И политичка неутралност би Србију извукла са беспућа европских интеграција и отворила земљи политичку и економску перспективу. Али ми не можемо доћи до политичке неутралности без снажне подршке грађана.

        Живот и будућност Србије су у питању. Да ли ћемо бити поданици или слободни људи? Да ли ћемо бити слободна земља или марионета Европске уније? Нема данас важнијег питања од овога. А ко је властан да одговори на ово питање? Само народ на референдуму. Бесмислица је да чекамо да тек на крају европских интеграција организујемо референдум о уласку у Европску унију. Исувише је Србија понижена и угрожена да би могла чекати више од десет година на разрешење овог питања. Нама одговор треба сада. Јер ко зна шта ће бити за десетак година и да ли ће уопште постојати Европска унија. А на путу европских интеграција због уцена Брисела Србија може да буде још мања и још слабија.

        Дакле, ми имамо у наредној години два важна циља. Да покренемо националну дебату о будућности Србије и да значајно повећамо поверење грађана у нашу политику. Свако ко каже да је дебата о Европској унији излишна и да је за нас најбољи монолог и површно и удворичко величање и уздизање ЕУ, више него грдно греши. Свако ко каже да се започети преговори са ЕУ не могу прекидати мора да зна да има земаља које су те преговоре о приступању прекинуле (Исланд), мора да зна да има земаља које покрећу референдумски поступак за излазак из ЕУ (Британија), мора да зна да има земаља које су прекинуле и преговоре о ССП (Јерменија, Украјина). Као што мора да зна да у Европи има земаља које кроз низ билатералних споразума сарађују са ЕУ а да нису њене чланице (Швајцарска). Не може се питање живота и будућности решавати монологом власти, уместо дијалогом власти и грађана.

        Србији је насушно потребна слободна дебата о томе шта је за Србију боље: политичка неутралност или чланство у Европској унији. Било би свакако најбоље да се током 2014. године поведе слободна дебата о добрим и лошим странама Европске уније и политичке неутралности, а да се затим почетком 2015. године организује слободан и демократски референдум на коме ће грађани одлучити шта је будућност Србије.

        Не може се и не сме се више ћутати о будућности Србије. Где год погледамо, на ма коју област друштвеног и привредног живота у земљи да се осврнемо, видимо безнађе, пропадање, сиромашење, беду. То је зато што је са малим изузецима привреда на издисају, а једина привредна делатност која је у успону су европске интеграције, тачније речено - бучна и празна пропаганда о европским интеграцијама.

        Партијска самовоља истовремено нагриза и уништава институције државе и друштва, а Србија све више губи и привид правно уређене државе, демократије и плурализма и све мање личи на нешто што би требало да буде држава. О свим овим појавама, које су у неким случајевима последица, а у некима и нису непосредна последица евроунијске заслепљености и политике власти, ДСС треба и мора да говори безрезервно критички, настојећи да њен глас буде што делотворнији, да колико је то могуће побољша живот и социјалне прилике грађана, поготово оних чији је положај најтежи и који су најугроженији.

        Вреди истаћи речите чињенице које саме за себе све говоре.

        Када је Демократска странка Србије 2008. године вратила мандат народу стопа незапослености је била 13 одсто. Данас је незапосленост готово двострука и износи преко 24 одсто. Јавни дуг Србије је 2008. године износио 8 и по милијарди евра, а данас дуг износи више него застрашујићих 20 милијарди евра.

        Чему може да се нада земља у којој је незапосленост удвостручена, док је јавни дуг више од два и по пута већи него када је ДСС предводила Владу Србије? Чему може да се нада земља када ће Европска унија преко Споразума о стабилизацији и придруживању дословно уништити српску пољопривреду, јер за који дан ступа на снагу укидање царина на увоз пољопривредних производа?

        Шта ће нам европске интеграције кад од њих Србија нема користи већ трпи најгору економску штету?

        Србији је потребан живот, економски препород, покретање производње, развој, јер без економског развоја не може опстати земља и не можемо сачувати своје националне и државне интересе. Колико смо економски јаки толико можемо да се боримо за наше националне интересе. Србија никада није толико напредовала у европским интеграцијама и никада није било толико тешко и толико лоше колико је то данас.

        Зато ми морамо подстаћи и обезбедити националну дебату о будућности Србије. Истовремено од највеће је важности да ДСС значајно повећа поверење грађана Србије.

        Заказали смо Скупштину ДСС за 19. јануар. И та Скупштина је добра прилика да се много јаче и уверљивије обратимо грађанима да подрже државотворну политику странке и идеју политичке неутралности. Нама следи важна политичка битка за будућност Србије и у ту битку морамо ући потпуно спремни.

        Данас знамо и да ће за који месец сигурно бити избора за Београд. Ми сматрамо да треба заједно расписати и републичке и београдске изборе. Али, сада се држимо оног што је сигурно, а то су београдски избори. За нас ови избори имају пресудан значај. На њима морамо да покажемо своју снагу и да започнемо поновни раст Демократске странке Србије.

        Нема ништа природније од тога да кренемо од престонице Србије. Да упрегнемо све своје снаге и да покажемо у Београду своју снагу и када је реч о градским и престоничким темама и када је реч уопште о државотворној политици странке.

        Наш циљ је да остваримо двоцифрени резултат и тражимо да на овим изборима београђани укажу своје поверење нашој странци. Где ћемо и када ћемо показати своју снагу и колико заиста вредимо ако не на београдским изборима.

        И последњих година док смо били у опозицији, ми смо деловали и борили се да сачувамо нашу државу. Данас кад говоримо овде у Новом Саду - морамо подсетити да је искључиво захваљујући ДСС оспорен и заустављен опасан наум да се од Војводине направи држава у држави. Уставни суд је на наш предлог најпре прогласио неуставним Закон о утврђивању надлежности АПВ, а сада и сам Статут Војводине. Тиме је Демократска странка Србије однела велику победу у одбрани уставног поретка и показала да је право јаче од необузданог волунтаризма и правног насиља које се показало приликом доношења Статута Војводине.

        Нема сумње да Србију чекају тешка времена јер се земља све више везује за Европску унију која  разбија Србију и наноси огромну штету нашој привреди и развоју земље. Ова неприродна чињеница тражи од нас да мобилишемо све своје снаге и радимо на заустављању пропадања Србије.

        То је могуће само ако зауставимо европске интеграције и преокренемо државни брод у воде  политичке неутралности. ЕУ према Србији има деструктиван став и на нама је да променимо садашњи поданички однос Србије према Унији. Задатак и наш циљ да Србија прогласи политичку неутралност је тежак, али то је једини пут да Србија изађе из све веће кризе у коју тоне.

        Ништа нећемо урадити ако променимо неке друге ствари, а остане политика европских интеграција. Од тога која политичка идеја влада и којим путем иде Србија зависе животи грађана наше земље. Зато смо пре свега заинтересовани да утичемо на пут којим Србија иде.

        Још јуче је Европска унија изгледала као горостас који се не може заобићи, али већ данас они који боље виде могу назрети колико је трошна њена грађевина. Европска унија више не може помоћи ни сама себи а камоли другима и време ради за њено радикално преуређење или укидање. 

        Неће нам бити ни најмање жао ако сутра и наши данашњи еврофанатици буду жешћи поборници политичке неутралности и од нас самих.

        Морамо бити истрајни и морамо бити на висини велике идеје о политичкој неутралности. За политику слободне и самосталне Србије, која то може бити ако је политички неутрална заиста  вреди се борити. И наша Скупштина је прилика да ојачамо и да спремни уђемо у пресудне битке за слободу Србије. Од нас самих, од Демократске странке Србије, може много тога да зависи, али најпре морамо повратити и снагу и веру у нашу способност да променимо Србију.

        Време које је пред нама, а које је одлучујуће за судбину Србије, показаће да ли смо спремни, да ли смо у стању да земљи вратимо достојанство, економији развој и држави напредак.

        На нама је дамо све од себе, а народ Србије ће бити судија који ће одлучити.