РЕШЕТЊИКОВ: Министарка Михајловић саботира споразум Николића и Путина
ИНТЕРВЈУ НИН-У ДИРЕКТОРА РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА
Леонид Решетњиков
- Николић и Путин су разговарали о питањима везаним за изградњу Јужног тока. На жалост, став Србије о овом питању прилично је недоследан - два председника се договарају о једном, а затим српска министарка енергетике износи измењени став који Русија не може да одобри
- Још прошлог септембра је руски председник рекао Николићу - усагласите ставове око Јужног тока, немогуће је да председник говори једно, а његова министарка нешто сасвим супротно
- Поводом последњег сусрета лидера две земље у српским медијима се појавила вест да је Путин рекао Николићу - „Договорите се, на крају, ко је газда у кући“
- Званични руски медији ове речи не преносе, али у принципу немамо разлога да сумњамо да је Путин могао тако нешто да изјави. Конфузија и оклевање у српском руководству, када десна рука не зна шта ради лева, не могу да не изазову недоумице код руских власти
- РИСИ не долази у Србију као представник било какве „меке силе“ или друге врсте моћи
- Нас спајају заједничка вера и јединствени словенско-византијски културни код, историјско прожимање интереса Русије и Србије из кога се развило изражено русофилство код Срба и сличност геополитичких и геостратегијских интереса двеју земаља у савременом свету - Русији је потребна јака, независна Србија, а Србији снажна Русија
НЕДЕЉНИК НИН - као тему боја - објавио је текст под насловом „Јужни ток против Северне алијансе“. И са поднасловом: „Има ли интензивирана динамика односа Београда и Москве везе са „птичицом“ која је Данијела Сервера обавестила о уласку Србије у НАТО до 2020.“
Саставни делови темата су и ауторски текста др Мише Ђурковића „Руси доплазе?“ и интервју са Леонидом Решетњиковом, директорома Руско института за стратешка истраживања.
Факти преносе у целини тај интервју који је НИН објавио под насловом „Зорана Михајловић саботира споразум“:
„Министарка енергетике Зорана Михајловић саботира споразум председника Томислава Николића и Владимира Путина, каже у интервјуу за НИН Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешке студије.
„Николић и Путин су разговарали о питањима везаним за изградњу Јужног тока. На жалост, став Србије о овом питању прилично је недоследан - два председника се договарају о једном, а затим српска министарка енергетике износи измењени став који Русија не може да одобри. Још прошлог септембра руски председник је рекао Николићу - усагласите ставове око Јужног тока, немогуће је да председник говори једно, а његова министарка нешто сасвим супротно. У протеклој години никаквих промена у том смислу није било, Зорана Михајловић наставља да саботира споразум између два председника.
Поводом последњег сусрета лидера две земље у српским медијима се појавила вест да је Путин рекао Николићу - „Договорите се, на крају, ко је газда у кући“. Званични руски медији ове речи не преносе, али у принципу немамо разлога да сумњамо да је Путин могао овако нешто да изјави. Конфузија и оклевање у српском руководству, када десна рука не зна шта ради лева, не могу да не изазову недоумице код руских власти.
Јесу ли спекулације о могућем уласту у НАТО разлог повећаног интересовања Русије за Србију?
Истраживања јавног мњења показују да је у Србији подршка приступању НАТО минимална. Мало веће шансе има ступање у НАТО уколико је повезано са уласком у ЕУ, али и у том случају ово решење подржава мањина. Српски народ је врло добро разумео да НАТО и ЕУ немају будућност у Србији, да ће половина Срба бити конобари у немачким ресторанима, а друга половина гинути по Африци или Азији због интереса САД и земаља Запада који су страни Србима. Дакле, за руководство Србије имам само једну жељу - да слушају свој народ и делују у интересу свог народа.
Шта ће долазак руског Института за стратешка истраживања (РИСИ) у Београд значити за Русију, а шта за Србију?
Циљ представништва РИСИ у Србији је подршка и спрега између руске и српске научне и стручне заједнице, као и подршка дипломатских активности. РИСИ не долази у Србију као представник било какве „меке силе“ или друге врсте моћи. Имајући у виду традиционално добре руско-српске односе, заједничке геостратегијске интересе, заинтересованост крупног капитала Русије за проширење сарадње у Србији, није било потребе за коришћењем било каквог софистицираног технолошког утицаја са Запада, тзв. „меке силе“. Упознаћемо руску политичку заједницу са стварном ситуацијом у Србији, а Србе са реалном позицијом Русије, јер и средства масовне комуникације и поједини политичари често нарушавају суштину руско-српског дијалога и располажу са чињеницама онако како им највише одговара. Такође, у блиској будућности намеравамо да организујемо низ манифестација поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, који је имао фундаменталног значаја и за историју Русије и за историју Србије.
Институт ради на политичком програму у ком би биле формулисане тезе руског присуства у Србији. Да ли се већ назиру основне тезе?
Основни савремени проблем руског присуства у Србији састоји се у томе што званична руска дипломатија, друштвене организације и руски бизнис делују појединачно. Ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да променимо ту ситуацију, да три стуба руског присуства у Србији - званичне структуре (Амбасада, трговинска представништва, представништво Россотрудничества), друштвене организације и НВО, бизнис (пре свих Газпромњефт и НИС), приближимо једне другима. У принципу смо, у протеклих годину дана, приметили значајан прогрес у том правцу, али желимо да наставимо тај развој. Што се тиче принципа на којима ће бити засновано руско присуство у Србији у будућности, ја само их већ напоменуо: то је наша заједничка вера и јединствени словенско-византијски културни код, то историјско проживање интереса Русије и Србије из кога се развило изражено русофилство код Срба, та сличност геополитичких и геостратегијских интереса двеју земаља у савременом свету - Русији је потребна јака, независна Србија, а Србији снажна Русија“.