„Жуљевито тело“ узрок Ајнштајнове генијалности
ОТКРИЋЕ КИНЕСКИХ И АМЕРИЧКИХ НЕУРОЛОГА СА УНИВЕРЗИТЕТА ФЛОРИДА
- Утврдили да је хемисфере мозга великог физичара спајао необично велики број неурона
НЕУРОЛОЗИ су понудили ново објашњење Ајнштајнове генијалности.
Научници су открили да су хемисфере Ајнштајновог мозга биле спојене необично великом бројем неурона. Вероватно је баш захваљујћи томе он поседовао изузетне математичке способности.
До оваквих резултата дошли су стручњаци са Универзитета државе Флорида и њихове кинеске колеге, а објављени су у часопису Brain.
Анатоми су више деценија покушавали да открију тајну генијалности великог физичара.
Досад се сматрало да су за то заслужне мождане вијуге Алберта Ајнштајна, али су аутори истраживања одлучили да свему приђу на други начин, пошто су изучили његово „жуљевито тело“ у мозгу.
„Жуљевито тело“ (corpus callosum) - представља сплет нервних влакана које спајају леву и десну хемисферу мозга. Што је дебље збачи да има више неурона, а хемисфере су снажније сопјене. По правилу, његова морфологија се изучава помоћу магнетне резонанце, али у случају Ајнштајновог мозга то није могуће. Зато су неуролози пронашли посебну методологију која омогућује да се реконструише тродимензионална грађа његовог „жуљевитог тела“ на основу постојећих фотографија можданих делова.
Амерчки и кинески научници су упоредили грађу мозга Ајнштајна и две групе људи - 15 старих, у доби између 70 и 80 године (Ајнштајн је умро у 76. години) и 52 младих у узрасту од 24 до 30 (Ајнштајн је 1905. године имао 26 година и тада је објавио 4 позната рада који су променили тадашњу физику).
Откривено је да је „жуљевито тело“ Ајнштајна дебље него код обичних људи, како старих, тако и младих. То се посебно односи на његов задњи део, splenium - облог. По дебљини, овај део жуљевитог тела Ајнштајна просечно за 10 одсто превазилази облог обичног младог човека.
Познато је да кроз splenium пролазе неурони који повезују темене и потиљачне делове леве и десне хемисфере. Пошто темени делови одговарају за просторну оријентацији, вероватно је да је њихова необична повезаност омогућавала Ајнштајну да на нови начин сагледа физичке проблеме.
„Наш рад више него било који други говори о унутрашњој грађи Ајнштајновог мозга. То омогућује да се из новог угла осмисле већ познате чињенице које се тичу његових површинских делова“ - објаснио је Дин Фолк, један од аутора текста.
