Радикали траже: екстрапорез за Мишковића и „кризни порез“ за стране банке у Србији

СРС РЕАГОВАЛА НА НАЈАВУ ДА ЋЕ „ДЕЛТА“ ПОРЕЗ НА ПРОДАЈУ „МАКСИЈА“ ПЛАТИТИ КИПРУ А НЕ У СРБИЈИ

Дејан Мировић

• СРС сматра да треба да се уведу додатни порези према тајкунима попут Мишковића који избегава плаћање пореза на територији Србије и кризни порези према другом делу монополиста у земљи, а то су стране банке – саопштио у име радикала Дејан Мировић

• Банке из Европске уније примењују вероватно највеће камате у Европи, па су оне Србији око 12 одсто, док је у Немачкој просечна кматна стопа 8, а у Француској три одсто. Томе се мора стати на пут - нагласио Мировић

• СРС предлаже да се, као у Шпанији и Мађарској, а од недавно и у Словачкој, уведе кризни транзициони порез на профит страних банака које раде на територији Републике Србије

        СКАНДАЛОЗНО је што је компанија „Делта“ после продаје  „Максија“ групи „Делез“ месецима говорила да ће порезе платити на територији Републике Србије, а сада видимо да ће се све то обавити на територији Кипра. То је још један доказ да држава није ништа предузела да би стала на пут такозваним тајкунима, који, очигледно, не само да су на основу монополског положаја зарадили милионе, већ неће ни да плате порез, као сви остали грађани, у својој земљи – изјавио је у име Српске радикалне странке Дејан Мировић.

        Зато сматрамо, наставио је Мировић, да треба да се уведу екстра порези према тајкунима и кризни порези према другом делу монополиста у овој земљи, а то су стране банке. Банке из Европске уније примењују вероватно највеће камате у Европи. Каматна стопа у Србији је двоцифрена и износи око 12 одсто, док је у Немачкој просечна кматна стопа 8, а у Француској три одсто. Томе се мора стати на пут! Тачније, нагласио је Мировић, предлажемо да се, као у Шпанији и Мађарској, а од недавно и у Словачкој, уведе кризни транзициони порез на профит страних банака које раде на територији Републике Србије. Сматрамо да би то допринело бољем пуњењу буџета и већим социјалним давањима и бољој борби са кризом.

         Мировић је изложио и неке предлоге за измене Закона о заштити корисника финансијских услуга. Указао је да СРС тражи да се тај закон измени тако што ће оне банке које су примењивале променљиве каматне стопе, подизале марже и на други начин, преко нејасних и нетачних уговора обмањивале наше грађане у последњих десет година, морати да плате казне које би – сматра СРС - морале да буду много веће од предложених.

        Казне би, истакао је Мировић, морале да бу одређиване „сходно приходима страних банака на нашој територији“. Тим пре што ти приходи, према признању генералног секретара удружења банака Србије Верољуба Дугалића, износе неколико стотина милиона вера.

        Мировић је предлоге СРС за превладавање кризе акцентирао овако: „То су мере које су у складу са нашом борбом против монопола европских банака и Европске уније. Заправо, ми смо једина странка у Србији која је безусловно против уласка у Европску унију, не само због овога што раде на Косову и Метохији, већ и због израбљивања и пљачке Републике Србије.“