У свету се већ користи више од 27.000 разних система војне роботике

НОВИ ФРОНТ ТРКЕ У НАОРУЖАЊУ МЕЂУ ВЕЛИКИМ СВЕТСКИМ АРМИЈАМА (КРАЈ)

• Данас у свим великим земљама постоје пројекти за развој и примену борбених роботизованих система
• Каквих само „типова“ и „врста“ нема међу војним роботима. На пример, Swordas (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection Systems) - борбени систем за надгледање и извиђање
• Споља подсећа на дечју играчку, а то је радио-контролисани ровер за градска дејства који може да савладава песак, воду и снег до 1 стопе дубине, а може да се пење и спушта по степеницама. Капацитет батерије пројектован је на 8,5 сати рада у нормалном режиму и 7 дана у режиму чекања. То чудо технике „допузи“ на територију противника и све што „види“ преноси у центар за оперативно управљање
• „Бубе“, „црви“, „паукови“, „пси“ и остала „створења“ која достављају муницију у тачке под ватром одавно забављају и саме програмере. Не само да су такви пројекти тражени у армији и специјалним службама (при том реално тражени, а не само као „техничке справице“ у филмовима о Џемсу Бонду), него имају и својеврсну идеолошку функцију
• Да би држали корак са светом, Русији развија свеобухватни програм за креирање роботике специјалне намене који има осигурано државно финансирање до 2025. године

         НАЈВИШЕ су напредовали роботи намењени ваздушном простору.

         Беспилотне летелице, или како се често називају, „дронови“, већ су постале пуноправни учесници борбених дејстава. Прва таква летелица за вишекратну примену испитана је у Великој Британији још 1933. г.

         Од 1934. до 1943. г. Британци су користили дронове веома необично - као авионе - мете.

         Почетком 1960-их година беспилотне летелице постале су главни шпијуни. На пример, САД су користиле даљински пилотиране летелице за праћење размештања совјетских ракета на Куби. Заправо, „зора“ беспилотне шпијунаже наступила је пошто је Совјетски Савез оборио извиђачки авион U-2 (сетимо се Френсиса Пауерса).

         Данас, нарочито након што су се беспилотне летелице доказале у борбама у Ираку и Авганистану, појавили су се својеврсни дронови - легенде. 

         Такав су амерички извиђачки авион Global Hawk или типови и варијанте израелског извиђача Hermes. Експерти већ прогнозирају да ће у наредних 30-50 година читава авијација - и војна и цивилна, бити беспилотна.

         Русији није ишло од руке са беспилотним летилицама. Ми смо истовремено имали неколико домаћих пројеката за њихову производњу, али њихова судбина се некако није удесила.

         На пример, Ту-300 „Коршун-У“ - а то је био јуришни авион  - извео је свој први лет још 1991. године. Постојала је и његова извиђачка верзија - „Филин“. Постојао је и пројекат Ту-141 „Стриж“ - извиђачки оперативно-тактички дрон за вишекратну употребу. Ипак, мало је пуштено у серијску производњу.

         Сада се, на пример, производи извиђач „Дозор-85“ или „Пчела-1Т“ за оперативно садејство са средствима за ватрену подршку. Проблем је у томе што у војсци имају примедбе на све домаће летелице.

         Русија је 2009. закључила уговор о куповини беспилотних летилица са израелском компанијом. При том многи бирои за пројектовање настављају рад на развоју својих беспилотних летелица у нади да ће добити наруџбину од државе. У сваком случају постојећа светска тенденција преласка од пилотираних на беспилотне летилице више се не може преокренути. Она ће само јачати и важно је да се ту не нађемо на крају процеса.  

         Човеков ум не зна за границе. Каквих само „типова“ и „врста“ нема међу војним роботима. На пример, Swordas (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection Systems) - борбени систем за надгледање и извиђање.

         Споља подсећа на дечју играчку - радио-контролисани лунарни ровер, предвиђен за градска дејства, али може да савлада песак, воду и снег до 1 стопе дубине и може да се пење и спушта по степеницама. Капацитет батерије пројектован је на 8,5 сати рада у нормалном режиму и 7 дана у режиму чекања. То чудо технике „допузи“ на територију противника и све што „види“ преноси у центар за оперативно управљање.

         „Бубе“, „црви“, „паукови“, „пси“ и остала „створења“ која достављају муницију у тачке под ватром одавно забављају саме програмере и све заинтересоване за ову тему. Не само да су такви пројекти тражени у армији и специјалним службама (при том реално тражени, а не само као „техничке справице“ у филмовима о Џемсу Бонду), него имају и својеврсну идеолошку функцију.

         Кад америчка DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency)  прикаже на својим страницама на Youtube-у неку од својих електронских „бубица“ онда тај снимак за неколико дана достиже милионе прегледа. Аудиторијум је - читав свет. Свако може да процени достигнућа и могућности те америчке структуре.

         У Русији се појавила организација слична DARPA-и - Фонд за стратешке студије (ФИП), чији је главни циљ пружање помоћи при реализацији научних истраживања и развоја у интересу одбране земље и безбедности државе. Ипак, фонд тек почиње да чини прве кораке и далеко је од свог америчког конкурента. Сем тога, није довољно само открити сродне западне центре који производе роботе-ратнике, већ треба мењати и приступ самој теми.

         Ево и најновије вести: дрон«Salty Dog502» први пут се приземљио на палубу носача авиона. До тада су америчке беспилотне летилице узлетале са палубе, али су се приземљивале на аеродроме на земљи. Сада у америчкој војсци кажу да желе да на носачима авиона формирају читаве ескадриле дронова.

         Формално, ми имамо друге војне приоритете - у првом реду развијање стратешких нуклеарних снага и снага Ваздушно- космичке одбране. Али, најважније није у присуству или одсуству носача авиона, него у томе како земља демонстрира свој војни потенцијал. Данас, као и пре пола века, војни имиџ Русије су - термонуклеарна бомба, «Кузкина мати», обојци и „Калашњиков“. Тај имиџ се не може изменити конкретном директивом, за то треба дуго и упорно радити.

         Данас у свим великим земљама постоје пројекти за развој и примену борбених роботизованих система у војсци. У нашој војсци су израчунали да се сада користи више од 27 хиљада разних система роботике.

         Да бисмо одржали корак са светом у Русији се развија свеобухватни програм за креирање роботике специјалне намене. Програм је планиран до 2025. (предлог програма је упућен војсци и стручњацима). Сем тога одређен је списак научноистраживачких и конструкторских радова за стварање војних робота. Ипак, док наши роботи постоје само на папиру, западни „терминатори“ „иду“ у серијску производњу и отуда у војску „на одслужење“.

         На недавном саветовању посвећеном роботици Сергеј Шојгу је рекао да Министарству одбране не одговарају рокови производње домаћих робота. „Ми данас кажемо: ми смо спремни да купимо - дајте. Али, урадите то брже. Има се утисак да они (конструктори) уживају у том послу. Ми имамо рокове - 2017, 2018, и 2020. године. Па, како можете?“ - министар је поставио реторичко питање. Одлучено је да се рокови коригују, али кад ће се појавити руски „борац-терминатор“ и да ли ће бити ефикасан у борби - неизвесно је.

         Чекамо резултате.

         (Извор: Итар-ТАСС)

         Превела Ксенија Трајковић