Шојгу жели војне роботе 2015-2017. уместо 2020.

НОВИ ФРОНТ ТРКЕ У НАОРУЖАЊУ МЕЂУ ВЕЛИИМ СВЕТСКИМ АРМИЈАМА (1)

• Недавно су Поморске снаге Немачке почеле да реализују програм за модернизацију десантних бродова Watercat M8 у роботизована пловила. То изискује 1,3 милијарде евра, али у Бундесверу не жале новац за роботе-ратнике
• Водећи произвођачи тенкова у Немачкој, САД, Француској не само да раде на изгледу машине будућности него и пробају да „роботизују“ постојећи тенковски парк: „Леопард“, „Абрамс“, „Леклерк“ већ постоје у варијантама без посаде
• У неким машинама компјутер има право чак да „доноси“ самосталне одлуке, на пример, о питањима навигације. Американци планирају да до 2020. - од укупног броја борбених машина – 30 одсто буде без посаде
• Скоро представљање руске варијанте, обећао је „Уралвагонзавод“. О тој машини нема појединости, али представници фирме кажу да ће се роботом моћи управљати са iPad-а. А обећано је и да ће ватрена моћ и заштићеност нове машине знатно превазилазити могућности постојећег Т-90

         РУСКИ министар одбране, Сергеј Шојгу наложио је потчињенима да се рокови свих програма за развој роботике за војну намену коригују за око два пута.

         Ово значи да војни роботи уместо 2020.-их треба да „стану у ред“ до 2015.-2017. године.

         Шојгу не крије: Оружане снаге РФ моћи ће да се назову савременим и конкурентним тек онда када се на мору, на небу и на копну буду борили не само људи него и роботи.

         Године 1898. Никола Тесла је развио и показао минијатурни радио-контролисани брод. Та новост забавила је публику, али не више од тога. Након сто година, 2008. г. америчка корпорација General Dynamics, која је једна од највећих светских произвођача војне технике, предала је поморским снагама САД први брод без посаде „Флит“. (Fleet).

         Главна намена тог брода је пружање помоћи основном борбеном броду у борби са подморницама.

         То је само један од примера примене „воденог робота“. У многим земљама се бродови без посаде све чешће користе за патролирање у пограничним зонама, у антитерористичке и антипиратске сврхе.

         Све је једноставно: оператер се налази на растојању од неколико миља и управља радаром, инфра-црвеном камером, спикерфоном и наоружањем. При том један човек може истовремено да управља са неколико бродова. У случају да се нешто деси - страдаће техника, али не и људи.

         Сада све велике земље раде на развоју таквих бродова. Недавно су Поморске снаге Немачке почеле да реализују програм за модернизацију десантних бродова Watercat M8 у роботизована пловила. Узгред, то питање вреди – 1,3 милијарде евра, али у Бундесверу не жале новац за роботе-ратнике.

         Познато је да се од 1980.-1990. и у Русији радило на производњи бродова-робота. Плод једног од пројеката требало је да буде  бод – циљ, чији је задатак био да имитира борбени торпедни разарач (сматрало се да ће противник „прогутати мамац“ и почети лов на „празно“).

         Други пројекат предвиђао је производњу миноловца без посаде. Оба програма затворена су 1990.-их година.

         Да ли се сада ради на њиховом развоју није познато. Барем у доступним изворима о томе нема никакквих информација.  

         Вероватно данас нико неће у ово поверовати. Десило се то 23. марта 1930. године.

         На једном од полигона за испитивање појавио се совјетски лаки Т-18. Зашто је требало испитивати машину која је за то време била застарела? Нијанса је у томе што је то била прва борбена машина којом се управља даљински, преко радија. 

         Крећући се брзином 2,5-4км/ч. тенк је на испитивањима са сигурношћу извршавао све команде оператера. Идеја робота-тенка допала се самом врху. Током 1930-их радови су активно настављени, али ево шта конструктори нису успели да постигну – прецизан погодак.

         Када је почео Велики Отаџбински рат, никоме није било стало до робота и пројекат је затворен: ако прецизан погодак обезбеђују тенкисти зашто су онда потребне радио-контролисане шепртље?    

         А у САД и другим земљама, чланицама НАТО, та идеја је успешно напредовала. Сада водећи произвођачи тенкова у Немачкој, САД, Француској не само да раде на изгледу машине будућности него и пробају да „роботизују“ постојећи тенковски парк: „Леопард“, „Абрамс“, „Леклерк“ већ постоје у варијантама без посаде. У неким машинама компјутер има право чак да „доноси“ самосталне одлуке, на пример, о питањима навигације. Американци планирају да до 2020. од укупног броја борбених машина 30% буде без посаде.

         Кад се ради о Русији, опет је мало познато о раду на домаћем развоју. Скоро представљање једне од варијанти, обећао је „Уралвагонзавод“. О тој машини нема појединости, али представници фирме кажу да ће се роботом моћи управљати са iPad-а. Сем тога обећано је да ће ватрена моћ и заштићеност нове машине знатно превазилазити могућности постојећег Т-90.

         (следи наставак)

         Извор: Итар-ТАСС