Аустралијски физичари тврде да су створили основу за „квантни интернет“
ВЕЋ НАПРАВИЛИ ХИБРИДНИ АПАРАТ НА БАЗИ АТОМА ЕРБИЈУМА
КОЈИ ТРАНСФОРМИШЕ СВЕТЛОСТ У КУБИТ (КВАНТ + БИТ)
- Тврде да нова технологија нема принципијелних ограничења на растојањима између човорова што у перспективи може довести до умрежавања квантних компјутера по читавом свету
ФИЗИЧАРИ из Аустралије направили су хибридни апарат на бази атома ербијума који је у стању да трансформише светлост у кубит (квант + бит), што ће омогућити да се квантни компјутери повежу у својеврсни „интернет“, тврди се у чланку који објављује научни часопис Nature.
„Преношење информација у квантној форми је далеко једноставније уз помоћ светла, него помоћу струје. Развој ове технологије омогућиће појаву квантних мрежа које ће бити у стању да преносе информације на велике удаљености“ - изјавио је Чунминг Јин са универзитета у Новом Јужном Велсу у Кенсингрону у Аустралији.
Јин и његове колеге научили су како да преносе инфромације између делова кубита и елемената квантног компјутера „укрстивши“ готово две неспојиве ствари - једноелектронски транзистор и атом метала ербијума (Er) као фото-сензор.
Ербијум је један од кључних „састојака“ оптичког влакна и других система оптичке везе, обзиром да су његови атоми у стању да апсорбују фотоне ласера и да их потом на другој фреквенцији поново емитују.
Аустралијски физичари су „натерали“ ербијум да истовремено врши две улоге - да буде „пријемник“ оптичког сигнала и привремено „складиште“ за кубит у коме се налазе долазне порције светлости.
Кад атом ербујума апсорбује долазни фотон - један од његових електрона прелази у пробуђено стање, одваја се од језгра, мења се и „удара“ у транзистор, што омогућује да се региструју и обрађују информације уз максималну прецизност.
Аустралијанци наглашавају да се кубит може „извући“ из језгра атома ербиума и ставити у снажно микромагнетско поље. Ово омогућује да се користе такви апарати као преносници инфромација између посебних кубита у квантном компјутеру.
Тврде такође да ова технологија нема принципијелних ограничења на растојањима између човорова што у перспективи може довести до стварања квантног „интернета“ - до умрежавања квантних компјутера по читавом свету.