Лекић тражи истрагу о државном шверцу цигарета и тврди да је главни био Ђукановић

ТВРДИ ДА СУ НЕКИ ЦРНОГОРСКИ ДРЖАВНИ ФУНКЦИОНЕРИ БИЛИ У ВЕЗИ

СА МАФИЈАШКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ПОПУТ САКРА КОРОНЕ

Миодраг Лекић

• Швајцарски бизнисмен Ђерардо Куомо, један од оптужених за шверц дувана, изјавио је италијанским истражитељима да га је 1992. године тадашњи министар спољних послова ЦГ Миодраг Лекић повезао са Милом Ђукановићем, како би му Влада гарантовала да му неће конфисковати цигарете
• Лекић то демантовао и позвао врховног државног тужиоца да покрене истрагу о афери шверца дувана из средине 90-их и затражио да се, уколико постоје, објаве докази о његовој умешаности у ту аферу
• Тврди да никада није упознао Куома, једног од четири концесионара лиценце за увоз цигарета у Црну Гору, истичући да га са њим у везу доводе појединци и медији блиски Ђукановићу који покушавају да га „увале у њихово криминално блато“
• При том је нагласио: да је шверц као државни пројекат кренуо у другој половини 90-их година, а процват доживео након укидања санкција, док је он крајем 1994. године напустио Владу

        ГЛАВНИ лик и првоосумњичени у извештају италијанске Истражне дирекције за борбу против мафије о шверцу цигарета (ДИА) преко Црне Горе јесте премијер Мило Ђукановић, док се председнички кандидат дела опозиције Миодраг Лекић помиње на једној страни документа од 400 страна, који је послужио као основа за оптужницу за мафијашко удруживање, по којој се још суди групи црногорских држављана.

       Швајцарски бизнисмен Ђерардо Куомо, један од оптужених за шверц дувана, изјавио је италијанским истражитељима да га је 1992. године тадашњи министар спољних послова Лекић повезао са Милом Ђукановићем, како би му Влада гарантовала да му неће конфисковати цигарете у Црној Гори. Он је на 71. страни извештаја пред италијанском Истражном дирекцијом, у који су подгоричке „Вијести“ имале увид, казао да је Лекић присуствовао његовом првом састанку са Ђукановићем.

       Лекић је позвао врховног државног тужиоца да покрене истрагу о афери шверца дувана из средине 90-их и тражио да се, уколико постоје, објаве докази о његовој умешаности у ту аферу. Он је казао да никада није упознао Куома, једног од четири концесионара лиценце за увоз цигарета у Црну Гору, истичући да га са њим у везу доводе појединци и медији блиски Ђукановићу који покушавају да га „увале у њихово криминално блато“.

       „Они ме нису до сада повезивали са том афером зато што добро знају да сам био далеко од свега тога и њих самих. То, разуме се, и сада добро знају. Они имају документацију о том државном послу, па нека изваде неки, макар најмањи доказ о мом учешћу у томе. Ја их позивам да то учине. Позивам државног тужиоца да покрене истрагу о државном пројекту шверца“, казао је Лекић „Вијестима“.

       У детаљној документацији ДИА, Лекић се помиње једино у саслушању Куома који је том приликом дао контрадикторне изјаве. Швајцарском бизнисмену, који је признао да је годинама боравио у Црној Гори бавећи се увозом и извозом цигарета, у јуну прошле године пред Касационим судом поништена је ослобађајућа пресуда да је шеф мафијашке организације и да је умешан у шверц дувана и за припадање криминалној организацији.

       У сведочењу на 50. страници извештаја цитира се Куомова изјава да је Ђукановића упознао у фебруару или марту 1996. године, посредством Ратка Кнежевића, док на 71. страници тврди да му је први састанак са Ђукановићем организовао Лекић 1992. године. Куомо тврди да се најпре састао са тадашњим директором „Зетатранса“ Жарком Марковићем од којег је тражио гаранцију да му Влада неће конфисковати цигарете које буде складиштио у њиховим просторима, на шта му је Марковић уговорио састанак са тадашњим министром иностраних послова у просторијама „Зетатранса“ у Котору.

       Куомо тврди да није веровао Марковићу да неће бити проблема са складиштењем, због чега му је Лекић наводно уговорио састанак са Ђукановићем на којем је и преводио с обзиром на то да премијер није говорио ни енглески ни француски.

       Лекић, међутим, подсећа да је шверц дувана као државни пројекат кренуо у другој половини 90-их година, а процват доживео након укидања санкција, док је он крајем 1994. године напустио Владу. Он је казао да није био у вези са пословима црногорске елите, већ да их је јавно критиковао.

       Лекић је упозорио да се не сме заборавити да су поједини црногорски државни представници у то време били повезани са регионалним мафијашким организацијама, попут Сакра короне. Он је рекао да не зна због чега га Куомо помиње у сведочењу.

       „Не знам мотиве његове изјаве чију су аутентичност и валидност сигурно процењивали тужиоци и судије у Барију и Напуљу. А да су ту изјаву оценили лажном и ирелевантном, говори чињеница да ја никада нисам био позван на неки разговор или саслушање. Иначе, Ђукановић је више пута изјављивао, позивајући се на регистар улазака у његову канцеларију, да Куомо никада није долазио код њега. Да ли је ово лице помињањем мог имена намјеравало да на неки начин искористи мој углед који сам изградио у Италији остаје ми само да нагађам“, тврди Лекић.

       Владимир Беба Поповић, бивши шеф бироа за комуникације Владе Зорана Ђинђића, изјавио је раније да је Лекић, као министар спољних послова, нудио Куому организовање састанка са Ђукановићем.

       Лекић, међутим, тврди да ти наводи нису тачни и да се ради о покушају да га преко „изнајмљених и плаћених шарлатана“ повежу са криминалом.

       Лекић подсећа да се истражни материјал највише бави Ђукановићем. „Као што се зна, Ђукановић је, на трајнију бруку Црне Горе, ислеђиван неколико сати у истом тужилаштву у Барију, због материје регионалног мафијашког удруживања“.

       Лекић сматра да представници власти фалсификују детаље из афере шверца цигарета како би пред председничке изборе зауставили промене у Црној Гори. Лекић сматра да челници владајуће коалиције покушавају да јавности представе како се он не рализикује од њих, наводећи да у томе користе бестидне методе и прљаве медијске операције. У томе се, сматра он, Ђукановић не узда само на домаће „квазиинтелектулане псе чуваре“.

       „За најпрљавије медијске операције против победе вредности грађанског слободног друштва, увози у Црну Гору неке протуве најнижег нивоа из Босне и Херцеговине и Србије. Добро, они након исплата оду, али остају трагови тог загађивања које доносе овамо. Разлози су прости - желе ме увалити у своје криминално блато. Желе створити привид да смо сви исти. А ми, ја и мој супарник, нисмо исти, већ дијаметрално супротни“, казао је Лекић, наводећи да његов противкандидат представља Ђукановићеву одлазећу власт Црне Горе која представља „земљу мафије и шверца и сигурну криминалну кућу“.

       Лекић је поново позвао тадашњег министра унутрашњих послова Филипа Вујановића да изнесе детаље о учешћу представника државне безбедности у мафијашким пословима, подсећајући да га је на то уз пратећу документацију званично упозорио тадашњи италијански амбасдор Рикардо Сеса. Лекић је поново позвао тадашњег министра унутрашњих послова Филипа Вујановића да изнесе детаље о учешћу представника државне безбедности у мафијашким пословима

       „Да би све добило трагикомичне димензије, Ђукановић, Вујановић и Светозар Маровић шверц цигара и много тога другог, уз приватне финансијске билансе уздижу на ниво етичке врлине, па и спасавања части државе. Ако бих се нашалио у овој мучној причи, ове смешне оптужбе о мојој вези са криминалним миљеом могле би се схватити као и крунски доказ да сам и ја спасавао државу и тако ушао у црногрску историјску елиту. Ипак, пропустићу и ову прилику за тако нешто“, казао је Лекић.