Американци би да из Пацифика држе у шаху и Кину и Русију
МОСКОВСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „НЕЗАВИСИМАЈА ГАЗЕТА“
О АМЕРИЧКОЈ ГЛОБАЛНОЈ ПРОТИВРАКЕТНОЈ ОДБРАНИ (крај)
- Са војним базама и системима ПРО у региону Тихог океана, САД су добиле могућност да се осигурају од ракетног напада не само од странне С. Кореје (како се то декларише у доктринама), него и од стране нуклеарних сила, као што су Руска Феерација и Кина
- Крајем 2008. Министарство одбране САД потврдило је пакет продаје оружја и војне технике Тајвану у укупном износу од 6,5 милијарди долара
- Уговор се односио само на модификоване системе дугог домета „Патриот“ ПАК-3, 12 лансера овог система и 330 ракета. Први узорци наоружања допремљени су на острво средином 2009. „Патриот“ ПАК-3 способан је да гађа не само ракете-носаче, него и бојеве главе на пасивној путањи њиховог лета
- У септембру 2008. САД су на територији Израела разместиле мобилни радар за откривање и праћење БР одмах након лансирања
- Упркос томе што чак и пуна реализација свих планираних регионалних програма ПРО неће омогућити стварање ефикасне противракетне одбране територије од концентрисаног ракетног удара (посебно од удара ракета средствима за савладавање ПРО) - већ данас планови о свеобухватном размештању система ПРО раде у интересу Сједињених Држава
- Руска Федерација у оквиру ВКО (ВКО - ваздушно космичка одбрана) има и развија своје сопствене независне програме ПРО. Логично је претпоставити да ће Русија у овој или оној мери сарађивати са савезницима у ОДКБ (као у области ПВО) и у ШОС. При том ће се улога ПРО САД и ВКО Русије повећавати у оквиру њихових стратешких односа са Кином
Пише: Наталија РОМАШКИНА, старији научни сарадник Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН, магистар политичких наука, професор на Академији војних наука
РЕПУБЛИКА Кореја такође је важан партнер САД у области ПРО.
Стварање система на њеној територији почело је у новембру 2004. г. изградњом првог од три корејска разарача KDX-III, опремљена америчким системом „Иџис“. У садшње време САД и Јужна Кореја настављају рад на развоју основних услова за будуће заједничке системе ПРО. Војно-политичко руководство у Вашингтону изјављује да су, чим ти услови буду установљени, Сједињене државе спремне за заједнички рад на јачању одбране свог савезника од севернокорејске ракетне опасности.
Сарадња Аустралије са САД у области ПРО почела је крајем 90-их година. Циљ заједничког пројекта DUNDEE, који је укључио серију експеримената у области ПРО у септембру 1997., а које је у име САД изводио BMDO а у име Аустралије DSTO, била је провера откривања лансирања БР помоћу аустралијског радара Jindalee.
Влада Аустралије је званично прихватила учешће у заједничком систему ПРО од момента саопштења о припреми државног програма за борбу против ракетне опасности и ширења нуклеарног оружја крајем 2003. Године 2004. потписан је Меморандум о узајамном разумевању и сарадњи у области ПРО, а у октобру 2005. - билатерални документ који проширује истраживања и развој противракетних система.
Аустралијска флота је 2006. године наручила три америчка система ПРО поморског базирања (укључујући Mk 41 у износу од око 1 милијарде долара). Сем тога предвиђена је и испорука радара за претраживање AN/SPQ-9B, система за размену података о тактичкој ситуацији CECS, система за радио електронско ометање AN/SLQ-25A Nixie, система за препознавање AIMS MK XII, као и друге пратеће опреме, резервних делова и документације.
Влада у Канбери је 2008. послала Сједињеним Државама упит за испоруку додатних компонената система „Иџис“ за три нова разарача AWD, од којих је један планиран за пријем у наоружање 2013. године.
У садашње време не постоји директна опасност од ракетног напада на Аустралију, мада војно политичко руководство те земље изјављује да у будућности не искључује такву могућност.
Сем постизања политичких циљева, сарадња са САД пружа изузетне могућности за развој аустралијске индустрије, технологија и науке. Ипак, оно пре свега одговара америчким интересима: имајући војне базе са системима ПРО у региону Тихог океана, САД добијају могућност да се осигурају од ракетног напада не само од стране Демократске Народне Републике Кореје (како се то декларише у доктринама), него и од стране нуклеарних сила, као што су Руска Федерација и Кина. Многи од аспеката такве сарадње садржани су у билатералном Споразуму између САД и Аустралије и тројном Споразуму о сарадњи у области ПРО потписаном 2007. г. између САД, Јапана и Аустралије.
Историја сарадње Тајвана и САД у области дефанзивног наоружања почиње од 70-их година. Кинеска ракетна испитивања из 1955. и 1956. у региону Тајванског мореуза појачала су на Тајвану политичку подршку у корист ПРО.
Крајем 2008. Министарство одбране САД потврдило је пакет продаје оружја и војне технике Тајвану у укупном износу од 6,5 милијарди долара. Ова одлука је донета на основу резултата преговора који су раније одржани у Вашингтону са челником тајванског војног ресора, Чен Чаомином (по закону САД о односима са Тајваном из 1979. Сједињене државе могу продавати Тајвану само дефанзивно наоружање). Уговор се односио само на модификоване системе дугог домета „Патриот“ ПАК-3, 12 лансера овог система и 330 ракета. Први узорци наоружања допремљени су на острво средином 2009. „Патриот“ ПАК-3 способан је да гађа не само ракете-носаче, него и бојеве главе на пасивној путањи њиховог лета (у последњој фази доласка на циљ). Савремена техничка опрема система и његови радари могу да открију лансирање балистичких и других ракета не само са територије Демократске Народне Републике Кореје, него и из суседне Кине.
Одлуку о оснивању ПРО на Тајвану Бела кућа објашњава присуством ракетног нуклеарног оружја у Северној Кореји и опасношћу од његове примене против земаља - савезница САД у региону Југоисточне Азије. Одлука о продаји наоружања Тајвану у Кини је названа чињеницом која „озбиљно трује билатералне односе са САД“.
Тајван данас оснива систем ПРО који укључује копнене и поморске компоненте: радаре, ракетне системе дугог домета „Патриот“ и разараче класе Arleigh Burke, који су опремљени системом “Иџис”.
Блиски Исток
Имајући у виду недостатак искуства у пројектовању и изградњи ПРО, Израел је провео успешне преговоре са САД о заједничкој изради и финансирању израелског система ПРО. На основу међудржавног Меморандума о узајамном разумевању потписаног 1988. г. стручњаци америчке корпорације Lockheed Martin и израелске фирме Israeli Aircraft Industries (IAI) приступили су стварању система Arrow («Стрела»), који представља концентрисани одбрамбени систем погодан за земљу компактних географских габарита. Систем Arrow-2 укључен је у наоружање Армије Израела 2000. године, а предвиђен је за уништење тактичких и оперативно - тактичких ракета на удаљености до 100-150км и висини до 50-60км, лансираних на растојању до 3000км., и имају брзину лета до 4,5 маха. У 2013.-2014. г. планирано је укључивање у наоружање система Arrow-3, који је предвиђен за уништење ракета на удаљености до 120км.
Сем двостепених ракета пресретача систем обухвата центар за контролу лансирања ракета, нови радар и центар за управљање. Према неким подацима компанија IAI уз подршку Elta Group и по налогу Министарства одбране Израела припрема нову модификацију Arrow - Arrow Mk-4 са побољшаним радаром Green PineI, који може да открије лансирање ракета на растојању већем од 700км. Систем Arrow Mk-4 имаће нови радар, побољшану ракету - пресретач и друге компоненте које омогућавају проширивање националног система ПРО и повећање безбедности Израела од могућег ракетног удара, пре свега од стране Ирана.
У септембру 2008. САД су на територији Израела разместиле мобилни радар за откривање и праћење БР одмах након лансирања. Константна опасност од лансирања ракета мањег домета на територију Израела довела је до размештања два система одбране: „Гвоздена купола“ је пресретач, „Давидова Петља“ - противминобацачки ласерски систем.
Последњих година земље чланице Савета за сарадњу арапских земаља Персијског залива проучавају проблеме у вези са појединачном и колективном ПРО као средства за одбрану од растућег потенцијала иранских БР. То је допринело развијању ближе сарадње низа земаља Залива са Сједињеним Државама, посебно Краљевине Саудијске Арабије, Кувајта и Уједињених Арапских Емирата, које су заинтересоване за куповину система ПАК-3.
Потешкоће и узајамно разумевање
Потешкоће у преговорима Русије са САД о узајамном деловању у области ПРО у многоме зависе од ставова у оцени стратешке стабилности у садашњој фази. Један од доказа за то су и закључци међународне конференције о ПРО, која је на иницијативу Министарства одбране Русије одржана у Москви у пролеће 2012. Сигурно је један од разлога за постојање нерешених кључних питања управо разлика у оцени нивоа стратешке стабилности у контексту реализације планова Сједињених Држава о ПРО. По мишљењу војно политичког руководства РФ тај ниво прелази оквире који су потребни и довољни, а према тврдњама представника администрације САД он се налази у тим оквирима. У циљу ефикаснијег решења проблема сарадње РФ-САД у области ПРО чини се да је сврсисходно у најскорије време активирати процес израде заједничких приступа у оцени нивоа стратешке стабилности у садашњој фази развоја војно политичких међународних односа.
Без обзира што чак и пуна реализација свих планираних регионалних програма ПРО неће омогућити стварање ефикасне противракетне одбране територије од концентрисаног ракетног удара (посебно од удара ракета средствима за савладавање ПРО), већ данас планови о свеобухватном размештању система ПРО раде у интересу Сједињених Држава.
Прво, приликом планирања регионалних система ПРО одређује се актуелни и максимално остварив циљ у садашњој фази стварања савремених средства слојевите одбране од ограниченог удара ракета са пуним комплетом средстава за савладавање ПРО уз учешће пресретача сложених балистичких циљева у правцима који представљају ракетну опасност за САД.
У оквиру решавања тог циља решава се задатак уништења БР на значајном растојању од брањеног објекта (града, војне или привредне компоненте државне инфраструктуре и тсл. на територији САД). Тако размештање делова система противракетне одбране у другим земљама, које се често налазе хиљаде километара од Сједињених Држава, омогућава да се САД максимално обезбеде од свих могућих последица уништења БР, укључујући и оне са нуклеарним главама. А у случају реализације планова САД о могућности уништења БР на било којој деоници њихове путање, најефикаснијом чини се варијанта њеног уништења у почетној фази лета изнад територије државе из које је и лансирана. У сваком случају, при том се смањује ниво сложености праћења БР помоћу радиолокатора, (задатак селекције), који се налази ближе опсегу детекције, што са своје стране скраћује укупно време за лансирање ракете пресретача ради прецизног погађања циља.
Друго, размештање система за детекцију ракетно космичке одбране (систем упозоравања о ракетном нападу и систем за контролу космичког простора) на територији држава које се налазе у већини региона света пружа могућност за решавање приоритетног задатка - добијање максималне информације о текућем стању ракетно космичке ситуације и о њеним променама (укључујући и током могућег ратног конфликта).
Треће, сем војних Вашингтон већ данас прилично успешно решава најважније политичке задатке који су директно или индиректно повезани са ПРО, која се изузетно интензивно развија у области стварања савремених стратешких система наоружања. При том се улажу велики напори у проширивање утицаја Сједињених држава, поред осталог и путем повећања размера свестране међународне сарадње и то не само са њиховим традиционални савезницима и партнерима него и са другим државама. И на крају, четврто, продаја елемената система америчке ПРО, државама - савезницима и партнерима, а који су засновани на најновијим научно техничким достигнућима, одговара економским интересима Сједињених Држава.
Руска Федерација у оквиру ВКО (ВКО - ваздушно космичка одбрана) има и развија своје сопствене независне програме ПРО. Логично је претпоставити да ће Русија у овој или оној мери сарађивати са савезницима у ОДКБ (као у области ПВО) и у ШОС. При том ће се улога ПРО САД и ВКО Русије повећавати у оквиру њихових стратешких односа са Кином, иако је Кина у начелу способна да неутралише одбрану путем форсираног повећавања свог ракетно - нуклеарног наоружања.
Ипак, из много разлога ангажовање Кине у сарадњи са РФ у области ПРО може одговарати интересима безбедности Русије и појачати систем глобалног режима разоружавања и неширења наоружања.
Превела Ксенија Трајковић