Амерички генетичар тражи жену која би родила бебу Неандерталца

ВОДЕЋИ ГЕНЕТИЧАР ДАНАШЊИЦЕ ЏОРЏ ЧУРЧ

ПОКУШАВА ДА ОЖИВИ ИЗУМРЛУ ВРСТУ

Џорџ Чурч

• Један од пионира пројекта декодирања људског генома, верује да може да реконструише ДНК Неандерталаца и тако поновно оживи ову изгубљену врсту
• ЧУРЧ: Неандерталци би могли да размишљају другачије од нас. Могли би чак да буду и интелигентнији од нас. Кад дође тренутак да се морамо носити са смртоносном епидемијом, или напуштати планету на којој живимо, замисливо је да би њихов начин размишљања могао бити користан
• Други научници се слажу да је његов план теоретски изводљив, али указују да је клонирање људи забрањено законом. Међутим, Чурчов предлог је далеко испред данашњег законодавства и могуће је да се закони о клонирању људи неће односити на Неандерталце
• Радило се о културално развијеном народу, који је имао сложене погребне ритуале и духовна уверења, радили су софистициране алате, одећу, накит и оружје. Имали су и већи мозак од нас, али су живели у мањим заједницама и групама, и научници данас верују да је баш та чињеница пресудила у корист Хомо сапиенса

        „ТРАЖИ се жена, добровољка, која би родила дете Неандерталца“.

       Иако ова реченица звучи као радња јефтиног научно-фантастичног филма, ради се о озбиљном плану једног од водећих генетичара данашњице.

       Професор медицинског факултета на Харварду Џорџ Чурч, један од пионира пројекта декодирања људског генома, верује да може да реконструише ДНК Неандерталаца и тако поновно оживи ову изгубљену врсту.

       Чурч сматра да је успео да сакупи довољно генетског материјала Неандерталаца из узорака костију. Њихов ДНК ставио би у матичне ћелије, које би потом уметнуо у људски ембрион у раним фазама развоја.

Неандерталци су изумрли пре око 33.000 година

       Након неколико дана раста у лабораторијским условима, хибридни ембрион био би пренешен у материцу сурогат-мајке.

       „Зависи од много фактора, али верујем да је изводљиво. Све што ми сад треба је авантуристички настројена жена која би пристала да буде сурогат мајка“, рекао је Чурч.

       Данас Неандерталце доживљавамо као примитивну верзију модерног човека, више налик животињама него нама. Међутим, радило се о културално развијеном народу, који је имао сложене погребне ритуале и духовна уверења, радили су софистициране алате, одећу, накит и оружје. Имали су и већи мозак од нас, али су живели у мањим заједницама и групама, и научници данас верују да је баш та чињеница пресудила у корист Хомо сапиенса.

       Иако се сматрало да су Неандерталци изумрли због последица промене климе, тј. леденог доба које је наступило након снажне вулканске ерупције у данашњој Италиији, трагови пронађени у слојевима вулканског пепела широм Европе и Блиског Истока откривају да су већи кривац за њихово изумирање заправо преци данашњег модерног човека.

       Професор Џон Лов са Универзитета у Лондону објавио је рад у научном часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“ у којем показује да су рани Хомо сапиенси, који су у Европу доселили из Африке, једноставно надјачали Неандерталце у борби за природне ресурсе, јер су имали боље оруђе, оружје и комуникацијске вештине.

       Неандерталци су изумрли пре око 33.000 година, можда чак и мало касније. Верује се да су се повремено укрштали и с нашом врстом (Хомо сапиенс), па се у нашем геному данас налази и мали проценат гена Неандерталаца.

       Чурч верује да би његов нови пројекат користио целом човечанству.

       „Неандерталци би могли да размишљају другачије од нас. Могли би чак да буду и интелигентнији од нас. Кад дође тренутак у којем се морамо носити са смртоносном епидемијом, или напуштањем планете на којој живимо, замисливо је да би њихов начин размишљања могао бити користан, рекао је.

       Други научници се слажу да је његов план теоретски изводљив, али напомињу и да је клонирање људи забрањено законом. С друге стране, његов предлог је далеко испред данашњег законодавства и могуће је да се закони о клонирању људи не би односили и на Неандерталце.