Постоје људи који ништа не заборављају
КРИВА СУПЕРИОРНА АУТОБИГРАФСКА МЕМОРИЈА
НЕУОБИЧАЈЕНА грађа мозга у делу одговорном за сећања крива је за такозвану супериорну аутобиографску меморију односно способност сећања на сваки дан живота, саопштили су недавно професори Универзитета Калифорнија из Ајрвина.
Они су досад открили 33 особе са савршеном и детаљном меморијом која осветљава и најмању појединост из њихових живота. Било је довољно да, како преноси „Хафингтон пост”, истраживачи само помену неки датум, и ова 33 испитаника су могли да се сете који је то дан у недељи био, где су ручали, са ким су се срели и шта се у то време дешавало у свету.
Научници су током последњег експеримента потврдили оно што су и раније претпостављали – да су извесни делови сиве масе код ових људи већи него код остатка светске популације, преноси Политика.
Медицински кругови су овим феноменом почели да се баве тек 2006. Тада се професорима са поменуте високе школе јавила једна Американка поверавајући им се да се сећа сваке – појединости из своје биографије.
Најпознатија у малом друштву људи који не могу да забораве прошлост јесте глумица Мерилу Хенер, звезда америчке серије „Такси” с краја седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века. Мерилу Хенер користи своје још увек препознатљиво лице да би привукла пажњу широке јавности на редак медицински феномен.
Учествујући у истраживањима и објављујући књигу о овој теми, Хенерова се нада да ће помоћи особама са истим способностима. Верује се да има још појединаца који памте све што им се догодило, али који не знају да њихов капацитет сећања има медицински назив и да је делимично научно објашњен.
Америчка глумица каже да ништа не заборавља још од малих ногу и да се њој лично свиђа што је тако. Своју меморију упоређује са менијем на ди-ви-дију: само реците шта хоћете, годину, месец или дан и она ће препричати све што се тада догађало њој лично, њеним пријатељима или на ТВ. Исто важи и за остале потврђене случајеве.
Међутим, њихова способност да се сете како су били обучени одређеног дана пре 15 година не значи и фантастичну меморију иначе. На уобичајеним тестовима памћења нису показали натпросечно добре резултате.
Заједничко неким особама са супериорном аутобиографском меморијом јесте то што су леворуки и што имају навику да скупљају много ствари. На испитивањима је сада још једна група па је могуће да ће се број људи са потврђеним надмоћним сећањем на свој живот ускоро повећати.
Прва особа која се истраживачима јавила за помоћ, за разлику од Мерилу Хенер која ужива у игри са својом прошлошћу, анонимна Американка тврдила је да је сећање на баш све детаље из живота унесрећује и исцрпљује.
Људи који памте све не умеју да објасне како им то полази за руком, али своје сећање упоређују са филмом: слике једноставно теку једна за другом.
