Српска катакомбна књижевност у Миловој «европској Црној Гори»

ПРОТЕСТНО ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ СРПСКИХ ПЕСНИКА

ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

• Више од десет година, након драматичне подјеле на политичкој сцени Црне Горе, српски писци, српски језик и српска књижевност налазе се у егзилу. Књижевност која се ствара на српском језику прећутана је, скрајнута на маргину, минимизирана и под константним обликом цензуре

• Потпуна дискриминација српског пјесника прогнала га је у посебан вид егзила у простор књижевности бараке или катакомбне књижевности

• Поништавањем идентитета и интегритета српског народа, српског језика и српске књижевности, дежурна идеолошка цензура створила је и ствара нови, једнозначни, искључиво црногорски културно-државни простор, очишћен од српског имена

        СРПСКИ песници у Црној Гори  обратили су се јавности саопштењем у којем упозорвају да власту Подгорици форсирано прави «црногорски културно-државни простор, очишћен од српског имена» и да су они зато у «посебном виду егзила», а оно што пишу сатерано «у простор књижевности бараке или катакомбне књижевност».

         Факти у целини преносе текст њиховог саопштења које није намењено само црногорској јавности:

         „У оквиру скупа „Протест умјетника свијета“, Књижевна трибина „Ријеч“ која окупља српске пјеснике у Црној Гори, изражава свој протест због дугогодишњег стања својеврсног апартхејда или гета у комe се налази.

        Више од десет година, након драматичне подјеле на политичкој сцени Црне Горе, српски писци, српски језик и српска књижевност налазе се у егзилу. Књижевност која се ствара на српском језику прећутана је, скрајнута на маргину, минимизирана и под константним обликом цензуре.

        Политичка, медијска, културна цензура потпуно је одстранила српског пјесника и српску књижевност са јавне књижевне сцене у Црној Гори.

        Књижевне манифестације: Барски љетопис, Ратковићеве вечери поезије, Трг пјесника у Будви, Подгоричко културно љето, Децембарски дани културе... више од деценију одвијају се без српских пјесника из Црне Горе.

        Књижевни часописи: „Стварање“ (65 година трајања), „Српски југ“, „Слово“... ни на једном конкурсу Министарства културе нису добили ни цент.

        Медијску цензуру – односно изолацију српске књижевности арогантно и константно спроводе: Јавни сервис Радио -Телевизије Црне Горе, дневни лист, „Побједа“, - гласила која финансирају грађани, а самим тим и српска популација у Црној Гори, што значи и српски писац.

        Громогласна постреферендумска демократичност није обухватила и српског пјесника; напротив, вид цензуре појачан је намјером брисања, тј, преименовања српског језика (већинског, чак и по недавно спроведеном попису), нападима на Митрополију црногорско-приморску, и идеолошким кривотворењем и фалсификовањем традицијског духовног насљеђа.

        Потпуна дискриминација српског пјесника прогнала га је у посебан вид егзила у простор књижевности бараке или катакомбне књижевности.

        Поништавањем идентитета и интегритета српског народа, српског језика и српске књижевности, дежурна идеолошка цензура створила је и ствара нови, једнозначни, искључиво црногорски културно-државни простор, очишћен од српског имена.

        У оквиру данашњег свјетског пјесничког протеста, а у средишту трагичне врсте прогонства у коме се налазе – српски пјесници у Црној Гори исказују побуну, глас протеста, вјерујући у снагу јавно исказане ријечи, у снагу њене високе естетике и ненарушиве етике.»

        Подгорица, 24. септембра 2011.

Потписници:
Гаро Јовановић
Милица Краљ
Ђорђе Брујић
Бећир Вуковић
Ранко Јововић
Перивоје Поповић
Веселин Ракчевић
Новица Ђурић
Желидраг Никчевић
Ранислав Ачковић
Трипко Драганић
Божо Вучић
Драшко Вулевић
Јован Дујовић