Москва: Колонијална управа Запада наметнула је БиХ своју лутку која глуми да је господар судбине свих

ЗАПАД ДА СХВАТИ ДА СЕ СВЕТ РАДИКАЛНО МЕЊА И ДА НЕ НАМЕЋЕ БЕОГРАДУ СВОЈЕ „РЕЦЕПТЕ“

Марија Захарова

* Портпарол МИП РФ Марија ЗАХАРОВА: Алгоритам поделе власти предвиђен Дејтонским споразумом престао да одговара онима који настоје да насилно увуку БиХ у евроатлантске мреже. Трансформација Апарата Високог представника од механизма пажљивог спољњег подстицања босанско-херцеговачке самосталности у инструмент гушења било каквих манифестација суверених права народа у земљи не може се назвати другачије него - директно насиље над мировним споразумом

* Невероватно је да је у 21. веку у Европи, напорима Брисела, Вашингтона и Лондона, створен систем колонијалне управе у независној Босни и Херцеговини, на чије је чело, волунтаристичком одлуком тих истих метропола, постављена марионета, лутка која глуми да је господар судбине свих. Али, то је тако. Принципи мировног споразума су одбачени и дрско погажени. Више пута смо упозоравали на опасност од таквог односа према Дејтону, који је бременит рушењем фино подешене равнотеже. Последице могу бити катастрофалне

* Видимо како руководство Србије покушава да се одупре спољним покушајима да се наруши њена интеракција са низом страних држава, међу којима и са Русијом, а видимо и одлучност у одбрани својих националних интереса. Таква позиција Србије може заиста бити пример одговорне и уравнотежене политике

________________________________________________________

          НА брифингу званичног представника Министарства спољних послова Русије Марије Захарове, одржаном у Москви, 12.12.2023, међу унапред одређеним темама, односно званичним ставовима руске дипломатије, изнет је коментар поводом годишњице потписивања Дејтонског споразума.

          У делу намењеном за одговоре на новинарска питања, Захарова је на молбу РТ Балкан дала коментар развоја српско-руских односа у контексту предстојећих избора у Србији. Овде доносимо комплетан превод изнетог на обе теме, на основу званичног стенограма.

          Поводом 28. годишњице потписивања Општег оквирног (Дејтонског) споразума о миру у Босни и Херцеговини

          Пре 28 година, 14. децембра 1995. године, у Паризу је потписан Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини – познат и као Дејтонски споразум, пошто су текст претходно парафирали стране у Дејтону, Охајо, САД. Руска Федерација је била једна од држава сведока тог историјског догађаја.

          Тиме је окончан крвави етнички сукоб који је потресао Балкан од 1992. до 1995. године. Нова Босна и Херцеговина, њени ентитети – Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине, њени народи – Срби, Бошњаци и Хрвати, који су добили државотворни статус, заједно са осталим грађанима земље могли су да започну изградњу мирног живота и успостављању међусобног разумевања.

          Мировним споразумом су дијалог равноправних народа државе, компромис и консензус постали комплексна основа постконфликтне структуре.

          За скоро три деценије од потписивања мировног споразума, Босна и Херцеговина је прешла дуг пут. Истовремено, видимо да је још увек тешко говорити о истинском међунационалном помирењу, о којем су сви сањали у време закључивања Дејтонског споразума. И то није изненађујуће на фону координисаних покушаја спољних и унутрашњих „играча“ да торпедују његове темеље.

          Као држава сведок потписивања споразума, не можемо да затварамо очи на то како се, уз подршку и „помоћ“ западне заједнице, улажу напори да се наруше постулати равноправности три народа и два ентитета, уништава се вишенационални карактер земље и спроводи унитаризација Босне и Херцеговине на бази неолибералних концепата – супротно дејтонским принципима.

          Очигледно је да је алгоритам поделе власти предвиђен споразумом престао да одговара онима који настоје да насилно увуку Босну и Херцеговину у евроатлантске мреже.

          Трансформација Апарата Високог представника од механизма пажљивог спољњег подстицања босанско-херцеговачке самосталности у инструмент гушења било каквих манифестација суверених права народа у земљи не може се назвати другачије него - директно насиље над мировним споразумом.

          Невероватно је да је у 21. веку у Европи, напорима Брисела, Вашингтона и Лондона, створен систем колонијалне управе у независној Босни и Херцеговини, на чије је чело, волунтаристичком одлуком тих истих метропола, постављена марионета, лутка која глуми да је господар судбине свих.

          Али, то је тако. Принципи мировног споразума су одбачени и дрско погажени. И то се тенденциозно тумачи у корист спољне агенде која нема везе са интересима и тежњама народа Босне и Херцеговине.

          Више пута смо упозоравали на опасност од таквог односа према Дејтону, који је бременит рушењем фино подешене равнотеже. Последице могу бити катастрофалне.

          На годишњицу потписивања Мировног споразума још једном позивамо на одговоран приступ у циљу одржавања стабилности и безбедности на Балкану у строгом складу са нормама и принципима међународног права.

          Са своје стране, настављамо линијом њихове безусловне одбране и поштовања и спремни смо на конструктивну и равноправну интеракцију у том погледу са свим партнерима.

          ПИТАЊЕ: У Србији ће се 17. децембра одржати ванредни парламентарни избори. Србија остаје фокусирана на придруживање ЕУ, али такође има за циљ сарадњу са Русијом и Кином. Какве су перспективе такве вишевекторске сарадње?

          ЗАХАРОВА: Хајде да погледамо чињенице. Оне указују да се руско-српска сарадња стабилно развија, упркос све већим потешкоћама на међународној сцени, које стварају Американци и ЕУ, посебно за Србију и њено руководство. Све то је бескористан покушај да се наметне неограничена доминација Запада, и на Балкану, као и да се тај став наметне Београду.

          У Вашингтону не желе да схвате да се ситуација радикално мења и да свет постаје другачији. Она се мења и глобално (говорим о мултиполарности) и у „зони“ антируског хибридног рата који је покренуо Запад. Они треба реалистично да томе приступе и да, у складу са тим, Београду не намећу „рецепте” који сигурно неће функционисати.

          Што се тиче развоја сарадње ван спољног периметра ЕУ, свака истински суверена држава има природну жељу да има разгранате спољне везе. То је аксиом међународних односа. Међутим, западњаци (посебно сада) су ти који убијају вишевекторску спољну политику у низу земаља. Они намећу вештачку дилему по принципу „ко није са нама, он је против нас“ или избор по принципу „или-или“. Не „и-и“, већ „или-или“ са одговарајућим фаталним претњама. Прибегавају најбруталнијим методама притиска на чланове међународне заједнице.

          У условима наступајуће мултиполарности не би требало да буде места за такве методе и праксу. Тада ће моћи да се говори о изградњи нормалне и равноправне сарадње уз међусобно поштовање између држава које се налазе у различитим географским и друштвено-политичким координатама.

          Видимо како руководство Србије покушава да се одупре спољним покушајима да се наруши њена интеракција са низом страних држава, међу којима и са Русијом, а видимо и одлучност у одбрани својих националних интереса. Таква позиција Србије може заиста бити пример одговорне и уравнотежене политике.

          https://srbratstvo.ru/zaharova-zapad-kolonijalnom-upravom-rusi-dejton-a-...